BUILDING EMPIRES IN BUDAPEST
Brže nego što sam očekivao došao je momenat da po četvrti put gledam QUEENSRYCHE (dva puta sam ih gledao 2009-te). Mesto održavanja bio je Petofi Czarnok kome se vracam posle gotovo pet godina kada sam na istom mestu gledao GAMMA RAY (nešto malo ranije i NIGHTWISH). Prostor je dobar za koncerte ali ne kada se u sred jula to dešava unutra. Bašta bi bila itekako prigodnija ali iz nekog razloga to se ovog puta nije desilo. Moja procena je da je bilo prisutno negde oko 400 ljudi. Verovatno je na takvu posetu uticala i cena karte koja je i za ovdašnji standard bila previsoka, oko 40 evra. Predgrupa je bila madjarska grupa u kojoj peva naš Nikola Mijić koji se jako dobro služi madjarskim jezikom. Možda sam čuo par njihovih pesama...
Tačno u 21-03 na binu su se pojavili momci iz Queensryche. Četvorka koja je tu od osnivanja (Tate, Wilton, Jackson, Rockefield) plus klinac koji je mesto ritam gitariste dobio ,,nepotizmom'' (Tateov zet). Kao uvodna svirana je Hit the Black. Da nisam video da su to svirali u Moskvi, koji dan ranije, ne bih verovao svojim ušima. Imali su barem 100 boljih pesama (bukvalno, da sad ne pišem i koje) da njima započnu koncert. Isto važi za poslednju pred bis, Right Side of my Mind. Ipak, neću da kritikujem. Njihove su pesme i oni imaju pravo da biraju koje će od njih i kada da sviraju. Ono što mi je prvo upalo u oko da je Tata ćelav. Srećom frizura ne utiče na kvalitet izvodjenja. Jedan od najboljih vokala u heavy metal istoriji je i dalje na visokom nivou. Ono što me dodatno impresioniralo je i njegov scenski nastup. Odisao je elegancijom, skladom glasa i pokreta. Sviranje saksofona na sjajnoj The Thin Line samo je još jedan plus... Ryche je jedan od retkih bendova koji ima striktnu podelu na solo i ritam gitaru. Michael Wilton je bio na visini zadatka, tačan i pouzdan. Eddie Jackson vrlo dobar, sa basom i pozadinskim vokalima. Na novoj Dead Man's Words pevao je i deo pesme. Njegov bas na početku Jet City Woman me je ponovo doveo u poseban stadijum zadovoljstva, kao i prošle godine u Sofiji. Scott Rockefield kao da je u nekom svom svetu. Za njega su postojali samo on i njegovi bubnjevi. Doduše jeste mu ispala palica u toku Sacred Ground ali verujem da je malo ko to primetio...
Publika je bila dosta dobra s obzirom na njenu brojnost. Česti i veoma dugi aplauzi su jedna od karakteristika večerašnjeg dogadjaja. Velika vrućina i sparina nisu nam bili saveznik, kako nama, tako i bendu. Ipak sve je proteklo ,,po planu''... Definitivno vrhunac večeri bio je bis sa tri Operation-Empire pesme. A i ja sam dočekao da prvi put čujem uživo prelepu baladu Silent Lucidity. Vredelo je čekati.
Ono što je specifičnost ovog koncerta da su u set listi bili zastupljeni svi studijski albumi osim The Warning (gde baš njega da preskoče!!!). Teško da i jedan drugi bend ima hrabrost da uradi ovako nešto. Naročito ne ona većina grupa, (medju koje bez sumnje spada i sam Queensryche) čiji su radovi sa početka karijere daleko kvalitetniji od onih kasnijih.
Kupih specijalnu majicu Building Empires from 1981. Možda i kao znak zahvalnosti momcima za sve što su uradili za mene i milione ljudi na planeti. Sve u svemu veoma pozitivni utisci posle koncerta koji je trajao tačno 97 minuta.
Vozovi skoro pa na vreme. Budimpešta, lepa kao i uvek. Metro bez greške. Saradnja sa saputnikom i prijateljem Ognjenom Runnerom veoma dobra. I da završim Tatinim rečima upućenim svima nama: “Celebrate the music, celebrate the life”.
set lista:
1. Hit the Black
2. Sacred Ground
3. Man Down!
4. The Hands
5. Damaged
6. The Thin Line
7. Dead Man's Words
8. Breaking the Silence
9. Hostage
10. Killer
11. Silent Lucidity
12. Desert Dance
13. Walk in the Shadows
14. Right Side of my Mind
Bis
15. I Don't Beleive in Love
16. Jet City Woman
17. Empire
Нема коментара:
Постави коментар