PROSTOR: Zvanican kapacitet Cibonine dvorane Drazen Petrovic je 5400 mesta. To je zbog postavljene bine za ovaj koncert juce bilo verovatno nesto manje. Inace nalazi se na dobrom mestu, tri stanice tramvajem od ,,Glavnog kolodvora’’. Nazalost boravak u Zagrebu pratila je jaka kisa koja je pokvarila utisak ali samo do pocetka koncerta. Onda ju je Nightwish ,,sila’’ zbrisala sa lica zemlje...
PREDGRUPE: Za razliku od Italije u Zagrebu su nastupili samo Indica i Pain. Klinke iz Finske bile su zanimljive. Ono sto mi je zasmetalo sto je pevacica Jonsu ponovo izjavila da je Zagreb jedan od najlepsih gradova koji je videla, identicno kao i u Mantovi pre tri dana. Ako je ,,po mlade dane’’ usla u suvi profesionalizam onda to nikako nije dobro. S druge strane barem se potrudila da nauci nekoliko korisnih izraza na srpskohrvatskom: ,,Dobra vecer, hvala, volim vas, kako ste’’... Naravno, Wuthering Heighst je bio vrhunac nastupa bez obzira na to sto Hrvati za razliku od Italijana nisu bili preterano odusevljeni njome. Zavrsise za 22 minuta. Pain je bio standardno dobar. Novost na ovom nastupu bila su dva manja video bima koja su pustala materijal benda (spotovi i sl) dok je svirka trajala. Istih sest pesama, tacno pola sata. Mislim da su u Italiji bili primljeni nesto bolje mada je i ovde podrska bila korektna. Lider benda Peter rekao je: ,,Mi smo ovde da vas zagrejemo za neverovatni Nightwish’’. Posle ovoga ih vise cenim nego ranije....
KONCERT: Tacno u 21:30 krenuo je uvod a na sceni su bili Maestro i multiinstrumentalista Troy Donakley. Veoma lepa kompozicija kojoj se postepeno prikljucuju i ostali clanovi benda. S obzirom da sam za Mantovu pisao izvestaj po pesmama, a posto je set lista bila ista, sada cu se samo osvrnuti na neke momente i samu ,,izvedbu’’. Zvuk je bio savrsen, kao sa cd-a. Na momente nisam mogao da verujem da sviraju uzivo (ima suprotnih misljenja po internetu ali o njima necu trositi reci). Nastup je trajao sat i pedeset minuta sto je najduze da ja znam da je bend ikad svirao. Maestro Holopainen bio je u svom elementu, iako je, kako sam, cuo dobio grip. To se, po njegovom nastupu, svirci i energiji nije moglo primetiti. Pouzdani Jukka daje uvek maksimum i samo najbolje. Mozda je kao bubnjar po prirodi skrajnut, ali je njegov nastup jednostavno bez greske. Emppu izgleda na svakom koncertu ima svoj sou sa publikom. Kada ne svira prakticno je u stalnom kontaktu sa prvim redovima. Ono sto je najvaznije ne koristi uvek iste fore i izmotavanja, vec se prilagodjava situaciji. Marco se dobar deo koncerta mnogo smejao sto je odavalo njegovo zadovoljstvo (mozda i kolicinu alkohola). Njegova najava za pesmu Romanticide (koju necu citirati) izazvala je smeh i odusevljenje kod mnogih fanova. Specijalni utisak ovog koncerta je bez sumnje Anette Olzon (pri tom necu govoriti o njenom vecerasnjem odlicnom izgledu). Pevala je veoma pametno. Tacno je znala da iskoristi svoje dobre strane a prikrije nedostatke. Po prvi put Nemo je u njenom izvodjenju delovao bez greske (a slusao sam desetak verzija). U prvom delu Ghost Love Scora cak je pevala i nesto sto je licilo na operu. Bio sam zabezeknut. Pitao sam se da li je to ista osoba koju sam slusao do vecerasnjeg koncerta. Ako sam posle Mantove bio zadovoljan sada sam mnogo vise. Vidi se da je radila na sebi i to je za svaku pohvalu. Nadam se da ce sledecim album, kada genijalni Tuomas bude pisao pesme za nju i njen glas (sto nije bio slucaj sa DPP) to biti jos bolje. Kaze se da je kolektiv cvrst onoliko koliko je jaka njegova najslabija karika. Ako je sudeci po Anette Nightwish ce u buducnosti biti samo jaci i bolji.
PUBLIKA: Po mojoj proceni bilo je negde oko 3000 ljudi. Atmosfera je bila dobra. Fanovi su bili saroliki a dominirao je naravno mladji svet. Ja sam bio u cetvrtom redu tako da cesto nisam mogao da imam dobar pregled sale, za razliku od odlicnog pogleda na binu. Atmosfera sa upaljacima i mobilnim telefonima na The Islander bila je prelepa. Na Dark Chest of Wonders HEP HEP je bio toliko mocan da je to bilo nesto izuzetno. U nekim momentima Hrvati su bili bolji nego Italijani tri dana ranije, a na nekim slabiji. Tako da na kraju mogu reci da su kao publika tu negde...
VRUHAC KONCERTA: Fantasticna atmosfera na The Islander i Wish I Had An Angel, gde je publika nadjacala mocno ozvucenje bila je bez premca. Podatak govori sam po sebi.
MOJ VRHUNAC: Jako tesko ga je odrediti. Bilo ih je mnogo. Isticem prvi deo Ghost Love Score kada nisam mogao da verujem da Anette to moze tako dobro da otpeva. Uzgred na delu pesme Nemo kada se pominje broj tri podigao sam tri prsta visoko uvis. Nek se zna.
IZJAVE DANA:
- Moj prijatelj i saputnik Sinisa Petrovic Silenci rece: ,,Ovaj koncert i nastup na Exitu prosle godine su kao nebo i zemlja’’. Nisam daleko da se u potpunosti slozim sa tim.
– Ja posle koncerta rekoh: ,,Za dve tri godine, kad izadje novi album, dva nova fana, klinca, ce razgovarati. Jedan ce reci drugome ,Jel’ znas da je u Nightwishu pre Anette pevala neka druga pevacica?’’
Nightwish sam uzivo gledao cetiri put. Juce je bilo najbolje.
Set lista:
01. Intro
02.7 Days To The Wolves
03. Dead To The World
04. The Siren
05. Amaranth
06. Romanticide
07. Dead Boy's Poem
08. The Poet And The Pendulum
09. Nemo
10. Sahara
11. The Islander
12. Last Of The Wilds
13. The Escapist
14. Dark Chest Of Wonders
--------------------------
15. Ghost Love Score
16. Wish I Had An Angel
Bravo Silenci
ОдговориИзбриши