субота, 15. децембар 2012.

BENDOVI KOJE SAM GLEDAO TRI I VIŠE PUTA




10X
SABATON

8X
NIGHTWISH

7X
JUDAS PRIEST

6X
TARJA
W.A.S.P

5X
 IRON MAIDEN

4X
BLIND GUARDIAN
HELLOWEEN
METALLICA
QUEENSRYCHE
SAXON
SLAYER
STRATOVARIUS

3X
ACCEPT
EDGUY
FREEDOM CALL
GAMMA RAY
HAMMERFALL
ICED EARTH
MEGADETH
PAIN
STEELWING
THERION

субота, 8. децембар 2012.

Rhapsody, Freedom Call, Orden Ogan, Vexillum, Club 202, Budapest, Hungary, 28.11.2012



HEAVY AND HAPPY!!!

UVODNE NAPOMENE: Nakon što sam pre više meseci odlučio da ću gledati W.A.S.P u Budimpešti na njihovoj jubilarnoj turneji kao „kec na deset” došao je i koncert Rhapsody (varijante koju predvodi Luca Turilli), samo dan kasnije u istom prostoru. Da sreća bude veća kao predgrupe su najavljeni Freedom Call i Orden Ogan, bendovi koje cenim i slušam. Rhapsody sam gledao prošle godine u najjačem sastavu, ali sam veoma želeo da vidim kako zvuče sada, naročito posle vrlo dobrog albuma Ascending to Infinity. Sve navedeno doprinelo je tome da se boravak u Madjarskoj obavezno produži bar za jedan dan.

ORDEN OGAN: Pre Nemaca nastupila je italijanska grupa preobučena u Škote pod imenom Vexillum. Na bend nisam obratio dovoljno pažnje tako da ih neću komentarisati. Orden Ogan počeo je tačno u 19:17 i na raspolaganju su imali nekih četrdeset minuta. To je bilo dovoljno za šest pesama. Moram priznati da bend nisam posebno slušao do izlaska poslednjeg, veoma dobrog albuma To the End. Tek nakon njega sam se vratio na ranije radove. Nastup je bio na zavidnom nivou iako sam često imao utisak da u publici osim mene i Miće Draškovića (nezvanično najvećeg fana benda u Srbiji) više niko ne peva. Bez obzira na navedeno prijem stotinak prisutnih Madjara u tom trenutku bio je sasvim OK, što se ne bi moglo reći za bend koji je svirao pre. Izbor pesama mi je legao, iako sam se nadao još kojoj pesmi povučen verovatno lažnom set listom koja je kružila internetom sa nastupa u Barseloni. Na kraju pevač Seeb je zatražio da publika snimi pesmu Angels War i postavi na youtube. Verovatno je reč o nekom takmičenju za novi spot. Moram pohvaliti Seeba koji je dosta iskusno znao da pokrene publiku i na novim stvarima. Drago mi je što su i večeras pesmom We Are Pirates odali poštu heavy metal legendama Running Wild. Zadovoljan sam vidjenim i doživljenim.

set lista:
01.  To New Shores of Sadness
02.  We Are Pirates
03.  The Things We Believe In
04.  Masks
05.  To the End
06.  Angels War


FREEDOM CALL: Ovo mi je treći put da gledam ove zanimljive Nemce. Nijednom to nije bio njihov samostalni show, ali sam ih svaki put očekivao sa nestrpljenjem (predgrupa Gamma Ray-a u Milanu i nastup na ovogodišnjem Masters of Rock u Češkoj). Tvorci formulacije happy metal odsvirali su standardnu set listu koju su izvodili na ovoj turneji. Moram reći da njome u početku nisam bio zadovoljan jer su izostavljeni brojni hitovi, kao i meni veoma drage pesme, za račun nekih drugih. Ipak, uživo je sve zvučalo OK. Pomalo je glupo da ponovo iznosim moju standardnu zamerku za nedostatak klavijatura na turneji, ali sa tim sam se već pomirio. Lični vrhunac očekivano doživeo sam na Tears of Babylon, sa meni omiljenog pretposlednjeg albuma benda. Čini mi se da je i ostatak prisutnih delio moje mišljenje. Treba reći da je atmosfera, sada već solidno popunjene sale, bila mnogo bolja nego za vreme Orden Ogana. Odlična muzika i ponekad neukusne sale šefa benda i pevača Chrisa Baya trajali su tačno 51 minut. Nekoliko puta orilo se Freedom Call, Freedom Call, na zadovoljstvo benda i moje lično. Ističem veoma kvalitetan nastup bubnjara za koga mislim da je samo zamena za zvaničnog člana benda Klausa Sperlinga.

set lista:
01.  Freedom Call
02.  The Eyes of the World
03.  Rockstars
04.  Tears of Babylon
05.  The Quest
06.  Power & Glory
07.  Warriors
08.  Land of Light


RHAPSODY: Prošlo je nešto više od godinu i po dana od mog susreta sa Rhapsody of Fire u svom najjačem sastavu koji su činili oba ključna čoveka benda: Luca Turilli i Alex Staropoli a sa Fabio Lioneom na vokalu. Luca je za svoj Rhapsody pored dvojice Francuza iz orginalnog benda (Dominique Leurquin - gitara i Patrice Guers - bas) doveo školovanog pevača Alessandra Contija koga je beogradska publika već imala priliku da vidi u februaru 2010, kao zamenu u bendu Secret Sphere. Upravo ovaj poslednji izazvao je kod mene najveću pažnju. Zameniti vanserijskog vokala kao što je Fabio jako je teško, ako ne i nemoguće. Živo me je zanimalo kako će sve to izgledati. Nastup je počeo 21:37, koji minut pre od najavljenog. U sali je bilo oko 700 ljudi po slobodnoj proceni. Na ovoj turneji nije bilo Lerquina jer je pre izvesnog vremena ozbiljnije povredio ruku. Ipak, iznenadila me je odluka da mu se ne traži zamena već da bend nastupi samo sa jednim gitaristom. Veliki broj video bimova i pripremljeni video materijal potvrdjuje orijentaciju benda ka nekoj vrsti „bioskopskog metala”. Set lista je bila mešavina stvari sa novog albuma, pesama iz zajedničke Rhapsody faze, kao i onih sa solo albuma objavljenih pod firmom Luca Turilli. Što se tiče Rhapsody stvari do 2012 smatram da je izbor bio interesantan. Veliki hitovi kao Emerald Sword, The Village of Dwarves i Dawn of Victory, ali i manje svirane pesme kao Riding the Winds of Eternity i Son of Pain. Naravno da je odabir mogao biti i bolji, ali i sa ovim ja sam veoma zadovoljan. Treba napomenuti da je od šesnaestominutne sage o Arhangelu Mihailu i Luciferovom padu izvedeno samo par minuta i to deo koji se nalazi izmedju jedanaestog i četrnaestog minuta orginalne pesme. Generalno gledano Conti je kvalitetan pevač, tehnički potkovan i dostojna zamena za Fabija. Relativno je mlad (1980) i dobar izbor za budućnost. Ipak, svakom starom fanu benda nedostajaće Lione. Nekom manje, nekom više. Ja spadam u onu prvu grupu. Interesanto je da je Conti pričao o tome da postoje lakše i teže pesme za njega u ovoj set listi. Kao jednu od težih istakao je i himnu The Ancient Forest of Elves za koju je tražio i pomoć publike. Lično meni jedan od vrhunaca večeri. Naravno, uživao sam iznad svega da ponovo budem u Selu patuljaka a po prvi put prošetam kroz Šumu jednoroga sa sve Mukom i strašću. Na video bimu su se smenjivali razni snimci a saznali smo da će sledeći spot biti za pesmu Excalibur, koji iako relativno prost deluje moćno. Specijalni gost bila je nemačka pevačica Sabine Sassy Bernert koja je vokalno, ali i vizuelno, doprinela kvalitetu nastupa. Još jedna gošća (ili domaćica) bila je Turillijeva dugogodišnja devojka Nadia Bellir koja je imala svoje dve kraće igračke tačke, jedna u ranoj fazi koncerta i druga na početku bisa. Za uspomenu na ovaj nastup na štandu sam uzeo Lukinu trzalicu i fotografiju sa autogramima svih članova benda.

set lista:
01.  Riding the Winds of Eternity
02.  Clash of the Titans
03.  Tormento E Passione (with Sassy Bernert)
04.  Demonheart
05.  The Village of Dwarves
06.  Excalibur
07.  Drum Solo
08.  Forest of Unicorns (with Sassy Bernert)
09.  Warrior's Pride (with Sassy Bernert)
10.  The Ancient Forest of Elves
11.  Bass Solo
12.  Of Michael the Archangel and Lucifer's Fall (deo pesme) (with Sassy Bernert)
13.  Son of Pain
14.  Dawn of Victory
bis:
15.  Dark Fate of Atlantis
16.  Emerald Sword
17.  Warrior of Ice

ZAKLJUČAK: Ovaj mali festival u Budimu bio je kruna koncertne 2012.godine koja je bila najbogatija u mojoj karijeri jer sam odgledao čak 23 koncerta stranih heavy metal grupa. Već sam ranije najavio penziju tj. značajno smanjenje aktivnosti, pogotovo u inostranstvu. Ipak, ko zna šta donosi budućnost…

среда, 5. децембар 2012.

W.A.S.P, Club 202, Budapest, Hungary, 27.11.2012



Šesti susret sa Blackijem!

UVODNA RAZMATRANJA: Tačno 21.septembra 2011, na dan prvog koncerta u istoriji benda Blackie je objavio da će naredne tj. ove godine praviti jubilarnu best of turneju sa koncertima u trajanju od po dva sata. Prvi sat predvidjen je da se sastoji od pesama sa prva četiri albuma, nakon čega bi usledila dvadesetpetominutna verzija albuma The Crimson Idol. Poslednjih 35 minuta projektovani su za mešavinu starih i novijih hitova. Imajući u vidu veoma kratku set listu koju je bend izvodio poslednjih godina svi smo imali razloga da sumnjamo da će se obećano ostvariti. I pored toga bez mnogo razmišljanja smo kupili kartu mesecima unapred. Izbor je pao na najbližu nam Budimpeštu i poznati prostor kluba 202 (ex Wigwam). Ekipu su pored mene činili Ranko, Mića i Veconi.
KONCERT: Predgrupa nije bilo a okupilo se oko hiljadu ljudi, znatno više nego na prošlom peštanskom koncertu W.A.S.P-a (oktobar 2010), koji je trajao samo sat i pet minuta. Verovatno je fanove privukla najava o jubilarnoj turneji povodom 30 godina benda. Posle već standardne uvodne On Your Knees usledila je The Torture Never Stops sa istoimenog W.A.S.P prvenca koju sam čuo prvi put uživo. Drugopomenuta je samo za kratko prekinula seriju hitova koje su deo svih set lista poslednjih decenija (The Real Me, L.O.V.E Machine, Wild Child). Prvi meadley te večeri činili su Sleeping (In the Fire) i Forever Free koje su obe zaslužile da budu izvedene u celini. Na himni I Wanna Be Somebody po prvi put posle dužeg vremena nije bilo takmičenja u pevanju u kojem je levi deo sale obavezno gubio od desnog. Usledio je The Crimson Idol deo koncerta kome sam se najviše radovao. Već sam ranije pisao da mi je taj album jedan od tri najdraža koje sam čuo u životu. Celokupnu priču o Jonathanu pratili su snimci sa video bima koji su samo upotpunili doživljaj. Posle meadley-a koji su činili pesme iz prvog dela albuma sledilo je izvodjenje pesama The Idol i Great Misconceptions of Me. Na prvoj sam ponovo plakao dok sam drugu slušao uživo po prvi put. Verovatno najbolji deo koncerta! Treba reći da je ovaj deo jedini trajao onoliko koliko je prvobitno bilo predvidjeno tj. oko 25 minuta. Usledila je jedna heavy metal reklama iz ranih 80-tih a za kraj su ostavljene standardne dve pesme koje su završavale i nekoliko ranijih nastupa benda koje sam gledao: Heaven's Hung in Black i Blind in Texas. Generalno gledano po set listi i dužini trajanja ni ovaj koncert nije mnogo odudarao od onih iz prethodnih par godina. Ipak sa dodatkom bubnjarskog sola, anegdote iz prošlosti i višeminutne reklame show je izašao na pristojnih sat i 27 minuta. Jubilarna turneja je samo delom opravdala svoje ime. Ostaje žal što nije bilo nijedne pesme sa Inside the Electric Circus, kao i nekih manje dobrih ali kvalitetnih albuma.
ZAKLJUČAK: Ovo je bio moj šesti susret sa Blackijem Lawlessom i njegovim bendom W.A.S.P. Bez obzira što je skoro svaki put set lista bila kraća nego što sam ja želeo i očekivao, ne mogu da kažem da sam ikada zažalio što sam otišao na bilo koji od tih nastupa. U ovom momentu ne znam da li ću ih više gledati ali ako se to desi to sigurno neće biti slučajno. Naprotiv.

set lista:
01.  On Your Knees
02.  The Torture Never Stops
03.  The Real Me (The Who cover)
04.  L.O.V.E. Machine
05.  Wild Child
06.  Sleeping (in the Fire) / Forever Free
07.  I Wanna Be Somebody
08.  The Crimson Idol Medley (The Invisible Boy / The Gypsy Meets The Boy)
09.  The Idol
10.  The Great Misconceptions of Me
bis:
Spinal Tap Heavy Metal Memoires commercial
11.  Drum Solo
12.  Heaven's Hung in Black
13.  Blind in Texas