STAMPEDO U BUDIMPEŠTI
Izveštaj sa ovog koncerta neće biti u standardnoj formi.
Za to postoje jasni razlozi koje ću elaborirati u nastavku teksta. Ovo mi je
četvrti put da gledam Accept i uvek isto. Beskompromisna svirka, odličan zvuk,
bend usviran i uigran do perfekcije, ogromna količina pozitivne energije sa
bine, ali i iz publike, nastup od oko dva sata. Ukratko, sve bolje od boljega. S
obzirom da mi je ovo treći Accept u Budimpešti, a drugi u prostoru Petőfi
Csarnok, zadržaću se na nekim razlikama izmedju koncerata. Prvo što treba
naglasiti je činjenica da je ovo ubedljivo najposećeniji nastup od tri koje sam
imao sreću da doživim u prestonici Madjarske (februar 2011, oktobar 2012 i
oktobar 2014). Zbog izvesnog smanjivanja kapaciteta hale u odnosu na raniji
period, nešto je teže predvideti broj prisutnih. Ja bih to procenio na nekih
1.500 ljubitelja heavy metala. Dakle, sigurno bar za trećinu više nego pre dve
godine, a više nego dvostruko u poredjenju sa 2011. Porast interesovanja za
metal legende sigurno je posledica odličnih nastupa iz prošlosti.
Set lista za ovu turneju (promocija albuma Blind Rage)
bila je „zakucana” od samog početka. Ukupno 21 pesma, od toga čak šest sa novog
albuma. Generalno, nisam za toliko pesama sa novog albuma kada je u pitanju
bilo koji bend, ali mogu da kažem da je ovoga puta to bilo sasvim OK. Nekako je
i utisak da šta god da su izabrali iz bogate karijere ne bi bilo nezasluženo i
slabije primljeno kod publike. Nastup je počeo tačno u 20:28 zvucima prvog
singla sa novog albuma Stampede. Jedna
od najvećih faca u heavy metalu, gospodin Wolf Hoffmann ponovo je bio u prvom
planu, kako samom svojom pojavom, tako i gitarskim umećem. Koliko sam uspeo da
primetim drugi gitarista Herman Frank odsvirao je samo jedan samostalan solo i
to u pesmi London Leatherboys. Sve
ostalo je bilo delo Vuka, uz par zajedničkih solaža. Pevač Mark Tornillo imao
je standardno dobro veče. Veoma sam mu zahvalan što pesmu Shadow Soldiers nije posvetio američkim vojnicima kao par puta
ranije na turneji. Zanimljivo je što se sada razgolitio tek za vreme bisa.
Izgleda da mu je bilo hladno u Pešti... Drugi čovek benda basista Peter Baltes
ponovo je imao energičan nastup. Svoj sada već čuveni instrumentalni duel sa
Wolfom imao je na pesmi No Shelter. Bubnjar
Schwarzmann sa ćiriličnom tetovažom svoga imena (Штефан)
bio je moćan, u svom elementu (doduše, jednom mu je ispala palica ali ne mari.).
Srpska ekspedicija u sastavu (Miša, Ranko, Vesna, Bojan,
Aco i Andjela) nosi samo pozitivne utiske sa koncerta. Još da nije bilo čekanja
od 2,5 sata na granici gde bi nam bio kraj... Moj vrhunac večeri iz nekih
razloga bio je na Restless and Wild i
na novoj 200 Years. Što se tiče
većine Madjara to je bilo na himnama Metal
Heart i Princess of the Dawn. Zvaničan
kraj nastupa stigao je u 22:23. Zaista je teško naći bilo kakvu zamerku bendu. Jedan
izrazito profesionalan a s druge strane i emotivan nastup. Dalje pohvale posle
svega izrečenog su suvišne. Jednostavno, to je ACCEPT!!!
set lista:
01. Stampede
02. Stalingrad
03. Hellfire
04. 200
Years
05. Losers
and Winners
06. London
Leatherboys
07. Starlight
08. Dying
Breed
09. Final
Journey
10. Shadow
Soldiers
11. From
the Ashes We Rise
12. Restless
and Wild
13. Ahead
of the Pack
14. No
Shelter
15. Princess
of the Dawn
16. Dark
Side of My Heart
17. Pandemic
18. Fast
as a Shark
bis:
19. Metal
Heart
20. Teutonic
Terror
21. Balls
to the Wall
