недеља, 4. децембар 2011.

Nightwish - Imaginaerum


IMAGINAERUM – nesto kao recenzija

            Krajem 2011 Nova Era se nastavila odnosno preciznije Nightwish je izdao sedmi studijski album. Dugo iscekivani projekat dobio je naziv Imaginaerum a specificnost ovog albuma je to sto je paralelno sniman istoimeni film kome je album neka vrsta soundtracka. Sama ta cinjenica cini pisanje recenzije albuma bez odgledanog filma (izlazi tek 2012) vrlo teskim, gotovo nemogucim poslom. Ipak, u ovom relativno kratkom prikazu zelim da dam neke svoje utiske o ostvarenju.
            Svoje misljenje cu izloziti pesmu po pesmu da bih na kraju dao neke generalne utiske. Prva, jako prijatna Taikatalvi, kompletno na finskom, neka je vrsta uvoda u album i narednu pesmu, prvi singl sa albuma, Storytime. Nakon dobrog upoznavanja sa svim pesmama mogu da kazem da je Storytime potpuno logican izbor za singl. Radi se o pesmi koja je najlaske „svarljiva” fanovima benda jer je sastavljena od prepoznatljivih NW elemenata plus decji hor. Pitanje je koliko Storytime spreman da nasledi svog prethodnika Amaranth u komercijalnom smislu (preko 53 miliona pregleda na youtube, najgledanija metal pesma u istoriji sajta). Samo vreme moze dati odgovor. Ghost River je jako dobra pesma koja od samog pocetka stice veliki broj poklonika. Znacajnija uloga Marca plus jos jednom dobar decji hor cije uvodjenje na ovom albumu je po meni pun pogodak. Sledeca Slow Love Slow je pesma koja je izazvala polemike zbog Twin Peaks/jazz elemenata. Sto se mene tice to je sasvim ok ako pesmu uzmemo kao eksperiment a ne neki novi pravac u koji bend krece. Moram istaci i sjajni Empuov solo. Pesma ce sigurno izazvati polemike... Naredna I Want My Tears Back je pesma od koje se mnogo ocekivalo. Objektivno, ocekivanja su ispunjena jedino sto bih ja vise voleo da je glavna muzicka tema odsvirana na gitari. Dobar duet Marco/Anette koji je sigurno jedna od pozitivnih karakteristika ovog albuma. Scaretale je jos jedna od eksperemintalnih pesama. Nesto sto ranije nismo culi od NW. Citava pesma stvara jednu ludu cirkusku atmosferu. Muski i zenski vokal benda odlicno otkrivaju nove teritorije. Sve je jako zanimljivo i vredno paznje ali nije za singl i live izvodjenje. Jako lep instrumental Arabesque je neki muzicki iskorak inspirisan arapskom muzikom. Pravo mesto pesme na albumu shvaticemo tek kada pogledamo film kako to rece Maestro u jednom intervjuu. Prva prava balada Turn Loose the Mermeids je sigurno jedna od moje tri omiljene pesme sa albuma. Nadam se da ce to biti i buduci singl/spot. Slusajuci pesmu javljaju se mnoge ideje za isti. Pesma koju sam zavoleo jos nakon onih 30 sekundi promo verzije. Ne smeta mi ni onaj kratak omaz muzici iz western filmova. Jos jedna prelepa NW balada. Nadam se da ce se jednog dana napraviti koncert na kome ce se izvoditi samo balade. Jedan takav dvd za mene ne bi imao cenu... Sledeca Rest Calm nasla se na meti raznih internet muzickih kriticara. Eto, morao sam i njih da pomenem. Samozvani strucnjaci se pitaju sta ova pesma trazi na albumu. Za razliku od njih pesma mi se svidela na prvo slusanje. U njoj su sadrzani gotovo svi dobri elementi albuma: odlicni vokalni duet, gitarska muzika, orkestracija, decji hor, dobar tekst...  Druga pesma iz mojih top tri albuma. Jos jedna balada nasla je svoje mesto kao deseta stvar na albumu, The Crow, the Owl and the Dove. Jedan od lepsih tekstova i definitivno jedan od kandidata za sledeci singl. Ipak, smatram da je muzika mogla biti malo raznovrsnija. Ova primedba nema nista sa tim sto je to jedina stvar za koju je muziku pisao Marco, naprotiv. A onda sledi moj licni favorit, barem za sada. Sjajna tema iz Last Ride of the Day vec je iskoriscena kao himna jednog sportskog kluba iz Maestrovog rodnog mesta Kitee. Sa zadovoljstvom mogu da kazem da moj mobilni od pre neki dan tako zvoni... Ako imamo u vidu da sam pre izlaska albuma najvise ocekivao od Song of Myself mogu da kazem da ona predstavlja malo razocarenje. Pesma se sastoji od sedam minuta prilicno dobre muzike i sest minuta price sa muzikom u pozadini. Nije to prvi put da NW ima narativne delove ali sa njima nije zavrsavala pesma (primer Higher Than Hope). Moram priznati da pesma pruza jako zanimljive obrise iz Maestrovog razmisljanja i njegovih stavova o zivotu. Sigurno vredno paznje ali bi bilo bolje da je nekako drugacije upakovano. Nadam se da ce mi se misljenje kasnije promeniti. Takodje, verujem da ce ova pesma imati potpuno drugaciji smisao kada se pogleda film. O tom po tom... Album zavrsava odlican instrumental Imaginaerum u kome su povezane sve muzicke teme koje su albumom obuhvacene. Meni se jako svidja ova ideja dok ce neki sa druge strane, sa manjim ili vecim pravom, postavljati pitanje svrsishodnosti ove pesme...
            U ovom delu bi se generalno osvrnuo na dobre i lose strane albuma, naravno, po mom misljenju i ukusu. Imaginaerum predstavlja jos jedno vredno ostvarenje u metal muzici. Maestro Tuomas Holopainen i ovoga puta nije zakazao. Jedna interesanta ideja o konceptualnom albumu ostvarena je na visokom umetnickom nivou. Moj prvi utisak je da nekako stvar nije isterana do kraja. Skoro u svakoj pesmi pored mnogo prelepih delova ima manjih celina koje se tamo nisu uklopile. Muzicka raznovrsnost je znacajna prednost ovog albuma ali se u nekim momentima pretvori i u njegovu manu. Mozda je to i previse raznolikosti za prosecnog metal konzumenta. Jedan od najjacih aduta ovog albuma je bez sumnje Anette, koja na svakoj pesmi zvuci nekako drugacije. Imam utisak da je Maestro maksimalno iskoristio njen potencijal. Sada ce ono sto je on prepoznao jos 2006 biti jasno celom svetu. Ili barem onima koji zele da slusaju.
Da je album dobar, dobar je. Da poseduje visok kvalitet, poseduje. Da sam ocekivao vise, jesam. Mozda i najslabiji Nightwish album ali definitivno metal album godine. Na samom kraju preporuka svima da nabave instrumentalnu verziju albuma koja je jako prijatna za slusanje bez obzira da li ste fan benda ili ne.                                                                                                           
Ocena: 8,5/10

У Сурчину,
03.12.2011
Бојан

IMAGINAERUM versus DARK PASSION PLAY
Prednosti:  raznovrsnost, bolji zenski vokal, upecatljive gitarske solaze
Mane: nema „savrsene” pesme, nema izrazitog komercijalnog hita, tekstualno slabiji

понедељак, 14. новембар 2011.

PEGAZUS, Orto bar, Ljubljana, Slovenija, 12.11.2011


THE THUNDER FROM DOWN UNDER IS BACK!!!

UVODNE NAPOMENE: Fan sam Pegazusa od 1998 i odlicnog Wings of Steel albuma (drugo izdanje benda). Kvalitet, svirka i tematika bili su po oprobanom receptu iz „zlatnih” osamdesetih. Za mene su oni tada predstavljali pravo osvezenje jer je u tom periodu vecina heavy metal legendi imala stvaralacku krizu (koja kod nekih traje i do dana danasnjeg). Zanimljivo je bilo i to da su okosnicu benda cinili braca interesantnog prezimena – Stojčevski (Johnny i Robbie). Imajuci u vidu da bend nije ostvario siru popularnost van maticne drzave Australije, nisam gajio velike nade da cu ih ikad videti. Poslednji put su bili u Evropi pre 13 godina na turneji sa Hammerfallom. Unazad par godina bend je bio i prilicno neaktivan. Novi, vrlo dobri album In Metal We Trust, koji je izasao u prvoj polovini 2011 probudio je novu nadu. Kada su tokom leta objavljeni datumi u Evropi bilo je jasno da moram uciniti sve da ih vidim i cujem. Prva varijanta bio je Prag ali se naknadno pojavila i Ljubljana. Kada je bend doputovao u Evropu i poceo da svira bilo je jasno da ce koncerta biti. Konacno.
PUTOVANJE I GRAD: Odlucio sam da u Ljubljanju idem autobusom. I put je kraci za par sati nego vozom a i cena povratne karte je nesto jeftinija (oko 60 evra u odnosu na 64 za voz). Jutarnji polazak Lastom u 8 je prilicno odgovarajuci. Stize se popodne oko pola cetiri. Ima se vremena za razgledanje grada koji je na mene ostavio snazan pozitivan utisak. Lepa arhitektura, mali „sredjen i uredjen” centar, prijatna atmosfera... Vredi posetiti svakako, tako da cu sledeci put kada budem dolazio u maju na Nightwish provesti nesto vise vremena u njemu. U grad smo stigli sa manjim zakasnjenjem jer je jedna starija gospodja probala da udje u Sloveniju sa starim bosanskim pasosem sto joj nije poslo za rukom. Morali smo svi da se vratimo da je ostavimo u Hrvatsku pa opet nazad u Sloveniju...
PROSTOR: Orto bar nalazi se 7-8 minuta pesaka od Zeleznicke (i Autobuske) stanice odnosno desetak minuta od centra grada. Radi se o baru u koji ima redovan program sa zivim svirkama. Dok je u prizemlju tipican bar, na spratu se nalazi koncertni prostor kapaciteta oko stotinak ljudi. Bina je relativno mala, sto je i za ocekivati za ovakav prostor. Malo toceno pivo (Lasko i Union) kosta 2 a veliko 3 evra. Garderoba je evro a cena karte za koncert bila je 15 evra u „pretrpodaji” i 18 na dan koncerta. Ja sam kartu rezervisao putem neta tako da sam platio nizu cenu.
PREDGRUPA: Samo na ovom koncertu na turneji predgrupa su bili Slovenci Use Less. Klasicni heavy metal bend sa dve gitare. Na repertoaru je bio uglavnom autorski materijal. Standardni naslovi u kojima spominje borba, pobeda i celik, kao i jedna obrada Asian Hooker od Steel Panthera. Imali su oko 45 minuta na raspolaganju i ostavili sasvim solidan utisak (osim mozda nacina odevanja jer je solo gitarista nosio havajsku kosulju...).

NASTUP: Koncert je poceo tacno u 22-30 introm sa Headless Horsemana sto je bio logican uvod u naslovnu pesmu sa albuma. Atmosfera je od samog pocetka bila veoma dobra. Sala je bila puna. Dakle, oko stotinak ljudi. Bolje nego sto sam ja ocekivao u svakom pogledu. Koncertnu postavu za ovu turneju pored Johnnija i pevaca Justina Fleminga cinili su i povratnici u bend Rob Thompson raniji pevac sada na basu i mladji Stojčevski na bubnjevima. Sve je zvucalo jako dobro mada mi je pomalo cudno da pesme sa Headless Horsemana peva Justin dok je orginalni vokal sa albuma tu pored njega i svira bas. Zaista retko vidjena situacija. Taj osecaj je nestao kada je krenula Road Warrior sa novog albuma. Ne znam zasto ali cini mi se da mi je nekako najbolja atmosfera bila na dve pesme sa novog albuma. Mozda upravo zato sto sam navikao na taj isti vokal koji cujem na bini (pored poslednjeg Justin je pevao i prvi album sa kojeg je te noci bila samo jedna pesma). Zadovoljan sam njegovim pevackim kvalitetima kao i nacinom na koji je vodio show i komunicirao sa publikom. Naravno, moze se bolje u svemu ali je lakse kada postoji dobra osnova. Nakon toga slede dve pesme sa HorsemanaNightstalker i The Patriot, posvecena nama tj. heavy metal patriotama. Sledi donekle iznenadjujuce Apache Warriors sa prvog albuma i Dragon Slayer odlicno primljen od publike. Moram priznati da nisam ocekivao toliko pravih fanova Pegazusa u Sloveniji (bilo je i Hrvata). Konstantno pevanje, skakanje i cesto skandiranje bendu... U nekoliko navrata trazili smo Bastards of War ali smo dobili samo pocetni rif pesme od Johnnija na gitari. Nakon himne Metal Forever je usledila jedina donekle laganija pesma Forever Chasing Rainbows. Justin tvrdi da smo najbolja publika na evropskoj turneji do sada. Zahvaljuje se sto smo se odazvali na njihov A Call to Arms. Sledeca Haunting Me primljena je u pocetku malo slabije ali je posle sve doslo na svoje mesto. Kao finale „regularnog” dela koncerta predvidjen je meadley sa Breaking the Chains i Enchanted World. Jedva preko sat i nesto svirke. Publika trazi bis i bend se vraca sa himnom Metal Messiah. Odlicno pevanje publike gde ja ne zaostajem. Justin pokusava da time zavrsi ali mu publika ne dozvoljava. Za kraj je ostavljen najveci hit benda Wings of Steel. Verovatno i vrhunac veceri (i meni suze na oci). Ukupno 76 minuta. Sve u svemu set lista veoma blizu idealne. Cak 10 od 15 pesama koje sam stavio na moju zeljenu listu pre nastupa. Pored vec pominjane Bastards of War stvarno veoma zalim jos samo za Braveheart. Nesto kraca svirka je jedina ozbiljnija zamerka bendu.
RAZGOVORI SA JOHNNEYem: Imao sam srece da sam na clanove benda naleteo vec oko pet popodne kada sam isao da obidjem mesto desavanja. Desilo se to da su oni upravo tada stigli iz Nemacke gde su imali prethodni nastup. S obzirom da nije bilo nikog osim nas nije mi bilo tesko da pridjem Dzoniju i zapocnem razgovor. Setio me se sa facebooka gde smo prijatelji. Bio je odusevljen kada je cuo koliko sam putovao i koliko sam cekao da bih ih konacno video. Pricali smo o trenutnoj situaciji na metal sceni i planovima benda. Dzoni je rekao da bend planira da dolazi u Evropu svake druge godine i da ce svirati gde god ih pozovu. Sa zaljenjem konstatuje da niko nije bio zainteresovan da ih dovede u Hrvatsku, Srbiju i Grcku. Ja mu spomenuh ekonomsku krizu i kako su prosli Stratovarius i Gamma Ray pre izvesnog vremena. Naravno, nisam zeleo da kazem da se fanovi benda u Srbiji mogu nabrojati na prste jedne (ili dve) ruke. Covek je sasvim normalan i obican sto sam i ocekivao. Zatrazio sam od Roba Thompsona da nas slika (nije bilo nikog drugog). Johnny rece da je bolje da sam sacekao nakon koncerta kad budu u punoj opremi (chains&leathers). Pre samog nastupa dok sam cekao da udjem videh ih jos jednom. Johnny me pozdravi sa: hey brother a Rob sa hi mate. Tek da se zna. Posle koncerta bila je veca guzva i dosta zainteresovanih za meet&greet. Popricah sa svakim clanom po par reci. Uzeh diskove, trzalicu i autograme. Prilikom pozdrava Johnny mi se licno zahvalio sto sam dosao na koncert cak iz Srbije. Eto i to mi se desilo u mojoj metal karijeri...
ZAVRSNE NAPOMENE: Koncert Pegazusa bio je jos jedna ispunjena zelja. Ako bude po Dzonijevom planu da u Evropi nastupaju svake druge godine ima nade da ovo nece biti i poslednji put da ih gledam(o). Nosim se mislju da organizujem i facebook grupu za podrsku bendu u Srbiji. Znam da nas ima malo ali i to je nesto, valjda. Najvaznije je ipak ono sto rekoh jos naslovu: THE THUNDER FROM DOWN UNDER IS BACK!!!

set lista:
Intro
The Headless Horseman
Road Warrior
Nightstalker
The Patriot
Apache Warriors
Dragon Slayer
Metal Forever
Forever Chasing Rainbows
A Call to Arms
Haunting Me
Breaking The Chains/Enchanted World
Metal Messiah
Wings of Steel

galerija fotografija:  http://postimage.org/my.php?gallery=9ciweji
e mail: escapist77@gmail.com
lozinka: pegazus

недеља, 14. август 2011.

JUDAS PRIEST: Beograd (01.07), Sofia (08.07), Budapest (11.08)

TRI PUTA PRIEST: BEOGRAD, SOFIJA, BUDIMPESTA

Po meni je Judas Priest prvi heavy metal bend ujedno i najveci bend ikada. Pre 2011 imao sam prilike da ih gledam tri puta (2004, 2008 i 2009). U prvoj polovini ove godine objavljene su dve znacajne vesti vezane za bend: oprostajna turneja i odlazak osnivaca benda KK Downinga. Ovo prvo, iako mi tesko pada, nije toliko neocekivano s obzirom na godine ali ovo drugo sigurno jeste. Nije ovo ni prvi, ni poslednji put kada vazan clan napusta jedan heavy metal bend ali je za mene posebno bolan. Pored toga sto je, kao sto rekoh, KK osnivac benda, rec je o necem jos i vaznijem a to je autorski rad. Svi pravi fanovi benda znaju da su gotovo sve Priest pesme potpisane sa tri imena: TIPPTON, HALFORD, DOWNING. Da je sve ono sto je Judas Priest produkt ova tri (nad)coveka. Ovaj bend je i ranije ostajao bez jednog od „svete” trojke (Halford, 1992-2003) ali sa sada cini da je odlazak Downinga konacan. Njegovoj zameni u vidu mladog gitariste Richie Faulknera se ne moze zameriti skoro nista osim toga sto on nije KK. Naravno, i ovaj „okrnjeni” Priest je bilo sjajno videti, i to tri puta za samo cetrdesetak dana (Beograd 01.07, Sofija 08.07 i Budimpesta 11.08).
Necu pisati klasicni izvestaj sa koncerta jer su svi oni kojima bi on bio namenjen gledali Priest bar jednom ovog leta. Probacu da napisem kratak osvrt na sva tri koncerta kao i na sustinu ukazujuci takodje na neke manje razlike medju njima. Set lista je bila „zakucana” tj. nije bilo promena u njoj tokom cele turneje. To nije bilo iznenadjenje imajuci u vidu nekoliko poslednjih turneja benda. Sto se tice izbora pesama prosecan Priest konzument moze biti zadovoljan. Cilj je bio da se sa svakog albuma (na kojem je pevao Halford) uvrsti bar po jedna pesma. Svako od nas fanova bi voleo da je mozda bila „ova” pesma umesto „one” ali je izbor generalno jako dobar. Uvrstena je velika vecina najvecih hitova koja je obelezila karijeru benda sto je i poenta „oprostajne” turneje a ne kao sto su to ucinile kolege iz Scorpionsa. Ukupno trajanje nastupa se kretalo oko 2 sata i 15 minuta (racunajuci i intra) sto je za pohvalu znajuci da njihovi „ispisnici”, pa i mladji, ne sviraju duze od sat i 45. Nastupi u Sofiji i Budimpesti su trajali i koji minut duze jer je naknadno ubacen kraci Travisov solo ispred Painkillera i Tipptonov tokom Victim of Changes (u Pesti). Generalno sva tri nastupa se ne razlikuju mnogo. Mnogo dobre svirke i malo price izmedju. Prema misljenju veceg dela grupe „poslednjih old school Mohihanaca” najbolji koncert je bio u Sofiji. Sto se mene tice Beograd i Sofija su mi u istoj ravni, jedina razlika je sto je beogradski bio prvi pa mi je zato za nijansu drazi. Poseban odeljak ovog izvestaja mora biti posvecen i samom „metalnom bogu” Robu Halfordu, coveku cije je ime sinonim za heavy metal. Od njegovog nastupa mnogo je zavisio kompletan utisak, kako za vecinu prisutnih tako i za mene licno. Unapred sam bio pripremljen da delove nekih pesama nece moci da otpeva kao nekad. Godine su ipak ucinile svoje. I pored toga u Beogradu i Sofiji njegovo izvodjenje je ne retko bilo nestvarno dobro. Ovo mi je pre svega drago zbog vecine srpske publike koja je bend gledala po prvi put (a neki su i zalutali s obzirom da su dosli prevashodno zbog Whitesnakea). Sjajne visoke deonice, odlicni vrisci, ponasanje na sceni, jednostavno Halford je pokazao ko je i sta je. Nastup na Sigetu je ipak bio druga prica. Ocigledno ga je sustigao umor od gotovo dvomesecnih napornih koncerata i putovanja. Na vise mesta bio je ispod standarda koje je sam postavio, sto se narocito moze reci za The Sentinel. Mozda sam u poslednjim redovima bio previse kritican ali verujem da na to imam pravo jer za mene je Rob Halford broj 1. I  bice to dok god budem slusao ovu muziku sto znaci dok god sam ziv...
Licno najbolji momenti su mi bili na Blood Red Skies i na Prophecy. Radi se o meni jako dragim pesmama koje se ne smatraju velikim hitovima. Naravno radi se samo o nijansama jer je vrhunac bio gotovo na svakoj pesmi (sa samo par izuzetaka koje necu da imenujem). Najglasniji Breaking the Law od strane publike (jedinstven slucaj za ovu turneju benda) bio je u Sofiji dok sam u Pesti bio nesto dalje od bine da bih mogao da dobro procenim.
Na kraju dodajem da iskreno verujem da cu videti bend bar jos jednom u zivotu. Ne mogu i ne zelim da prihvatim da je kraj. Sest puta je mnogo malo...
Set lista:
War Pigs & Battle Hymns (intro)
01.  Rapid Fire
02.  Metal Gods
03.  Heading Out to the Highway
04.  Judas Rising
05.  Starbreaker
06.  Victim of Changes
07.  Never Satisfied
08.  Diamonds and Rust
09.  Dawn of Creation/Prophecy
10.  Night Crawler
11.  Turbo Lover
12.  Beyond the Realms of Death
13.  The Sentinel
14.  Blood Red Skies
15.  Green Manalishi (With the Two Pronged Crown)
16.  Breaking the Law
17.  Painkiller
18.  The Hellion/Electric Eye
19.  Hell Bent for Leather
20.  You’ve got Another Thing Comin’
21.  Living after Midnight

петак, 20. мај 2011.

KONCERTI


01.     30.03.2002  Paul Di Anno, Barutana, Beograd, Srbija
02.     26.07.2002  Motorhead, Stadion Tasmajdan, Beograd, Srbija
03.     06.08.2002  Savatage, KST basta, Beograd, Srbija
04.     07.12.2003  Deep Purple, Sajam, Beograd, Srbija
05.     15.06.2004  Metallica, stadion Partizan, Beograd, Srbija
06.     18.06.2004  Judas Priest, Queensryche, stadion Akademik, Sofia, Bulgaria
07.     30.11.2004  W.A.S.P, Hristo Botev, Sofia, Bulgaria
08.     26.05.2005  Nightwish, Petofi Csarnok, Budapest, Hungary
09.     28.05.2005  Paul Di Anno, Dom Omladine, Beograd, Srbija
10.     14.06.2005  Megadeth, Dungeon, SKC basta, Beograd, Srbija
11.     23.06.2005  Black Sabbath, Black Label Society, Stadion Lokomotiva, Sofia, Bulgaria
12.     09.07.2005  Slayer, Exit festival, Novi Sad, Srbija
13.     29.09.2005  Gamma Ray, Nocturnal Rites, Petofi Csarnok, Budapest, Hungary
14.     29.01.2006  Helloween, Zimen dvorec na sporta, Sofia, Bulgaria
15.     10.10.2006  W.A.S.P, SKC, Beograd, Srbija
16.     05.02.2007  Therion, Grave Digger, Sabaton, SKC, Beograd, Srbija
17.     14.03.2007  Iron Maiden, Lauren Harris Sajam, Beograd, Srbija
18.     27.06.2008  Iron Maiden, Avenged Sevenfold, Parco Nord, Bologna, Italy
19.     29.06.2008  Judas Priest, Iced Earth, Yngwie Malmsteen, Parco Nord, Bologna, Italy
20.     05.07.2008  Manowar, Holly Hell, Kaliakra stadion, Kavarna, Bulgaria
21.     10.07.2008  Nightwish, Exit festival, Novi Sad, Srbija
22.     25.07.2008  Metallica, stadion Vasili Levski, Sofia, Bulgaria
23.     04.10.2008  Thin Lizzy, Dom Sindikata, Beograd, Srbija
24.     27.10.2008  Tarja, SKC, Beograd, Srbija
25.     06.02.2009  Sepultura, Sorrow, Blue Box club, Sofia, Bulgaria
26.     07.02.2009  Grave Digger, Sodom, Hristo Botev, Sofia, Bulgaria
27.     08.02.2009  Kreator, Caliban, Universiada Hall, Sofia, Bulgaria
28.     10.02.2009  Iron Maiden, Lauren Harris, Beogradska Arena, Beograd, Srbija
29.     21.02,2009  Saxon, Iced Earth, klub Boogaloo, Zagreb, Croatia
30.     10.03.2009  Judas Priest, Megadeth, Testament, PalaSharp, Milano, Italy
31.     30.03.2009  Nightwish, Volbeat, Pain, Indica, Palabam, Mantova, Italy
32.     02.04.2009  Nightwish, Pain, Indica, dvorana Drazen Petrovic, Croatia
33.     10.04.2009  Hammerfall, Sabaton, Bloodbound, Universiada, Sofia, Bulgaria
34.     11.04.2009  Hammerfall, Sabaton, Bloodbound, SKC, Beograd, Srbija
35.     26.05.2009  AC/DC, The Answer, Stadion Partizan, Beograd, Srbija
36.     27.06.2009  Heaven and Hell, Motley Crue, Queensryche, Edguy, Lita Ford, Tesla, Britone stadio, Monza, Italy
37.     28.06.2009  Dream Theater, Blind Guardian, Tarja, Napalm Death, Down, Carcass, Mastodon, Britone stadio, Monza, Italy
38.     29.06.2009  Queensryche, Saga, Festivalna, Sofia, Bulgaria
39.     02.07.2009  Scorpions, Blind Guardian, Edguy, Kaliakra stadion, Kavarna, Bulgaria
40.     31.08.2009  Sabaton, Stratovarius, Turbo, Teatar na Bemowie, Warsaw, Poland
41.     11.10.2009  Tarja, Univerziada, Sofia, Bulgaria
42.     17.10.2009  Rage, Sabaton, Hristo Botev, Sofia, Bulgaria
43.     18.10.2009  ZZ Top, Beogradska Arena, Beograd, Srbija
44.     15.11.2009  Sonata Arctica, Delain, SKC, Beograd, Srbija
45.     17.11.2009  W.A.S.P, Hristo Botev, Sofia, Bulgaria
46.     23.01.2010  Stratovarius, Tracedawn, SKC, Beograd, Srbija
47.     16.02.2010  Gamma Ray, Freedom Call, Secret Sphere, Magazzini Generali, Milano, Italy
48.     16.03.2010  Saxon, Exiled on Earth, Estragon, Bologna, Italy
49.     22.06.2010  Metallica, Slayer, Megadeth, Anthrax, Levski Stadion, Sofia, Bulgaria
50.     23.06.2010   Manowar, Alice in Chains, Levski Stadion, Sofia, Bulgaria
51.     12.07.2010  Queensryche, Petofi Czarnok, Budapest, Hungary
52.     23.07.2010  Tarja, Doro, Epica, Leave’s Eyes, Kaliakra Stadion, Kavarna, Bulgaria
53.     24.07.2010  Kreator, Sodom, Destruction, Korpiklaani Kaliakra Stadion, Kavarna, Bulgaria
54.     25.07.2010  Accept, Annihilator, Primal Fear, Voivod, Kaliakra Stadion, Kavarna, Bulgaria
55.     15.08.2010  Iron Maiden, Kamelot, Obudai, Budapest, Hungary
56.     23.09.2010  Guns’n Roses, Danko Jones, Beogradska Arena, Beograd, Srbija
57.     04.10.2010  Ozzy Osbourne, Papp Laszlo Arena, Budapest, Hungary
58.     19.10.2010  Blind Guardian, Stodola, Warsaw, Poland
59.     24.10.2010  Scorpions, Ahat, stadion Akademik Pliska, Sofia, Bulgaria
60.     27.10.2010  W.A.S.P, Bastardolomeys, Festivalna, Sofia, Bulgaria
61.     17.11.2010  Therion, Leprous, SKC, Beograd
62.     19.11.2010  Sabaton, Alestorm, Steelwing, SKC, Beograd
63.     19.12.2010  AVANTASIA, Grugahalle, Essen, Germany
64.     23.01.2011  Helloween, Stratovarius, Аvatar, Hristo Botev, Sofia, Bulgaria
65.     02.02.2011  Accept, Steelwing, Klub 202, Budapest, Hungary
66.     15.02.2011  Angra, Kattah, Estragon, Bologna, Italy
67.     25.02.2011  Rhapsody of Fire, Visions of Atlantis, Estragon, Bologna, Italy
68.     06.04.2011  Saxon, Emerald Sun, Principal Club Theater, Thesaloniki, Greece
69.     29.04.2011  Blind Guardian, SKC, Beograd, Srbija
70.     25.06.2011  Tarja, Debeljaca, Srbija 
71.     01.07.2011  Judas Priest, Whitesnake, Beogradska Arena, Beograd, Srbija
72.     08.07.2011  Judas Priest, Whitesnake, Saxon, stadion Bugarska armija, Sofia, Bulgaria 
73.     31.07.2011  Slash, Beogradska Arena, Beograd, Srbija
74.     11.08.2011. Judas Priest, Helloween, Obudai, Budapest, Hungary
75.     21.08.2011  Uli Jon Roth, Usce, Beograd, Srbija
76.     12.11.2011  Pegazus, Use Less, Orto bar, Ljubljana, Slovenia
77.     23.11.2011  Iced Earth, SKC, Beograd, Srbija 
78.     01.12.2011  Hammerfall, Viciuos Rumors, Amaranthe, SKC, Beograd, Srbija
79.     27.01.2012  Tarja, Scala Mercalli, Arena Armeec, Sofia, Bulgaria
80.     17.02.2012  Dream Theater, Periphery, Laszlo Papp Arena, Budapest, Hungary
81.     07.04.2012   Primal Fear, Brainstorm, R.B.F, Sofia, Bulgaria 
82.  29.04.2012   Nightwish, Battle Beast, Eklipse, Papp Laszlo Arena, Budapest, Hungary
83.     30.04.2012 Nightwish, Battle Beast, Eklipse, Tipsport Arena, Prague, Czech Republic
84.     08.05.2012   Metallica, Machine Head, Usce, Beograd, Srbija
85.     09.05.2012   Judas Priest, Thin Lizzy, Incheba Expo Arena, Bratislava, Slovakia
86.     13.05.2012    Epica, Xandria, Voices of Destiny, Club 202, Budapest, Hungary

субота, 9. април 2011.

SAXON, Emerald Sun, Thessaloniki (Greece), 06.04.2011


ORAO JE SLETEO U SOLUN

UVODNE NAPOMENE: Na treci susret sa heavy metal legendama Saxon zaputio sam se u Solun. Interesantno je da sam u Grckoj bio prvi put. Bend slusam jos od 1991 kada sam robnoj kuci kod Fontane na Novom Beogradu kupio kasetu Solid Ball of Rock. Bio sam deo troclane ekipe koju su cinili jos i Ranko i najveci Saxon fan u Srbiji Misa Rafailovic. Dug put do Soluna prosao je dobro a smestaj je bio na zadovoljavajucem nivou. Kao i za Accept u Budimpesti i ovaj put smo nosili specijalne majice  na kojima je pisalo Saxon Serbia koje je osmislio Misa. Jako lep dizajn i idejno resenje koji je izazvao paznju prisutnih na koncertu o cemu ce kasnije biti reci.
PROSTOR: Principal Club Theater je odlican prostor za koncerte. U njega moze da stane vise od hiljadu ljudi plus balkon gde sigurno moze da sedne stotinak posetilaca. Njegova jedina mana je lokacija jer se nalazi cak 17 kilometara od grada. Klub ima dva sanka a cene pica su paprene. Amstel pivo je cak 5 evra...
SVIRKA: Predgrupa su bili neki mladi Grci pod imenom Emerald Sun. Sasvim korektna heavy metal svirka koja je trajala 35 minuta. Ukupno sest pesama od kojih je cetvrta po redu bila obrada cuvenog hita iz 80-tih Holding Out for a Hero od Bonnie Tyler. Specijalni gost je bila jedna mlada dama koju posle videh sa klavijaturistom benda... Nastup Grka smo ispratili sedeci za stolom sto je bilo jedno potpuno novo iskustvo za mene... Saxon je krenuo tacno u 21:36 a posle intra usledila je Hammer of the Gods, jedina do tog trenutka poznata stvar sa novog albuma. Dok sam ja zalio zasto nije poceto sa nekom himnom tipa Heavy Metal Thunder Grci su poceli da prave sutke. Ovakav tip ,,zabave’’ nisam ocekivao na Saxon koncertu ali je on bio sastavni deo skoro svake pesme te veceri. Nakon par pesama morao sam da se povucem nesto pozadi. Posle jos jedne nove pesme usledila I've Got to Rock (To Stay Alive) koja je na lep nacin opisala Saxon i njihove fanove. Usledilo je nekoliko pesama koje nisam ocekivao da cujem: Never Surrender, Demon Sweeny Todd i Play It Loud. Jako sam se obradovao narocito Demon Sweeny Todd jer mi je to omiljena pesma sa proslog albuma. Biff najavljuje naslovnu sa novog Call To Arms uz napomenu da se radi o tuznoj pesmi. Nakon klasika 20.000 Feet sledi Solid Ball of Rock koju slusam uzivo po prvi put. Cetvrta pesma sa novog albuma When Doomsday Comes svirana je kao deseta pesma na koncertu. Moram priznati da nisam bio srecan sa tolikim brojem novih pesama jer album jos nije ni izasao, ni ,,procureo’’ na internet. Sledi Hungry Years sa Strong Arm of the Law za koju Biff tvrdi da nisu svirali skoro 30 godina. Kaze da je posvecena radnickoj klasi… A nakon toga ubitacno, produzeno finale koncerta. Sedam odlicnih pesama, sedam velikih hitova. Prva je na repertoaru bila And the Bands Played On, verovatno i najpozitivnije iznenadjenje veceri, barem za nas trojicu. Himna Denim and Leather zvucala je odlicno, i to bolje nego inace. Mozda i vrhunac koncerta za mene. Jako dobra grcka publika u delirijumu. Za kraj zvanicnog dela koncerta legendarna Princess of the Night sa vec standardnom Biffovom najavom: Mister Paul Quinn!!! Odlicni gitarski tandem Quinn-Scarratt obogatili su nastup, u odnosu na ranije koncerte koje sam gledao, hodanjem po ivici bine na brojnim solazama. Bend je prvi put otisao sa bine nakon samo sat i pet minuta sto me je u momentu zabrinulo. Ipak, usledio je bis od cetiri pesme, i to kakav: Crusader/747 (Strangers in the Night)/ Strong Arm of the Law/Wheels of Steel. Pravim Saxon fanovima nije potrebno objasnjavati osecaj prilikom izvodjenja ovih pesama. Horsko pevanje bilo je jako dobro, jedno od boljih koje sam cuo u ovakvim koncertnim prostorima. U komunikaciji sa publikom Biff kaze da sutra sviraju u Atini sto izaziva negodovanje prisutnih. Izgleda da i medju Grcima vlada rivalitet... Ukupno sat i 31 minut. Jako dobro.
POSLE KONCERTA: I pored toga sto su se svetla upalila a sa razglasa krenula neka muzika, veliki broj prisutnih ostao je da skandira ime benda. Tinjala je nada da ce se oni mozda vratiti za bar jos jednu pesmu. Ipak do toga nije doslo. Dok smo nas trojica stajali i sumirali utiske prisao nam je Alex, jedan od suvlasnika kluba, odusevljen dizajnom nasih majica. Nakon kraceg prijatnog razgovora sa njim i jos nekim interesantnim ljudima, uz turu pica postavili smo osnove za neku buducu saradnju. Koncerata ce biti, kako u Grckoj tako i kod nas, samo jos da bude i para...
ZAVRSNA RAZMATRANJA: Ne mogu da se otmem utisku da mi je ovo najslabiji od tri Saxona koje sam gledao. Ne zato sto nije bilo dobro, vec zbog set liste i donekle zbog duzine nastupa. Nedostajale su i pesme poput Heavy Metal Thunder i Motorcycle ManPored toga bendu se nema sta zameriti, kao ni publici. Drago mi je da vec sada imam datum cetvrtog susreta sa HM legendama. Bice to 8.jula u Sofiji kada ce Saxon svirati kao podrska najvecem metal bendu svih vremena. Live to Rock!!!
set lista
01. Hammer of the Gods
02. Back in 79
03. I've Got to Rock (To Stay Alive)
04. Never Surrender
05. Demon Sweeny Todd
06. Play It Loud
07. Call To Arms
08. 20,000 Feet
09. Solid Ball of Rock
10. When Doomsday Comes
11. Hungry Years
12. And the Bands Played On
13. Denim and Leather
14. Princess of the Night
bis:
15. Crusader
16. 747 (Strangers in the Night)
17. Strong Arm of the Law
18. Wheels of Steel