ZIMSKI HEAVY METAL VIKEND U
PEŠTI!
UVODNE NAPOMENE: Onoga trenutka
čim se pojavila mogućnost da ću u prestonice Madjarske moći da u dva dana
pogledam pet dobrih metal bendova pala je i odluka vezana za moje prisustvo na
tim koncertima. Povoljna je okolnost bila što se sve održavalo za vikend i što je mesto
održavanja bilo isto, Petofi Czarnock,
dobro poznata hala koju sam prvi put posetio pre skoro pa punih deset godina. Pored
odredjenih problema, kašnjenje voza iz Beograda, radova na metrou u Pešti itd,
u halu se stiglo taman kad je trebalo. Hladno vreme i padavine u gradu nisu
omele brojne heavy metal fanove iz Madjarske i okruženja da pohitaju put
Petofija. Prvog dana okupilo se više od 1.500 ljudi, dok je drugog dana koncert
bio rasprodat nekoliko dana ranije. Znači preko 2.000 ljubitelja dobre muzike. Show
je mogao da počne.
DAN
PRVI
DRAGONFORCE: Za bend znam već dugo ali se moje veće interesovanje za
njih pojavilo sa poslednja dva studijska albuma (The Power Within i Maximum
Overload). Igrom slučaja radi se o albumima sa drugim pevačem benda Marcom
Hudsonom. Bez obzira što je pomenuti sasvim korektno odradio posao pevača / frontmena,
glavna pažnja bila je usmerena na odlični gitarski tandem osnivača grupe,
Herman Li / Sam Totman. Njihovo umeće i uigrani scenski nastup sigurno je
najjači utisak sa nastupa. Prevashodno se to odnosi na Lija sa kojim sam imao
prilike i da se slikam nakon nastupa. Zanimljivo je da je Dragonforce bio
jedini od pet bendova koji su svirali u Pešti a koji ranije nisam imao prilike
da gledam. Na raspolaganju su imali oko 45 minuta i odlučili su se standardnu
set listu od sedam pesama koju forsiraju od početka turneje. Akcenat je bio na
promociji veoma dobrog novog albuma, sa koga su izveli tri pesme. Moj vrhunac
bio je očekivano na najvećem hitu sa prošlog albuma, Cry Thunder. Koncert je bio prilika i za predstavljanje novog
bubnjara, Gee Anzalonea. Inače, na nastupu je nedostajao klavijaturista koji je
u medjuvremenu dobio sina pa se vratio u Englesku. Sve u svemu, pozitivan
utisak. I više nego dobro za prvi put.
set lista:
01. Fury of the Storm
02. Three Hammers
03. The Game
04. Symphony of the
Night
05. Cry Thunder
06. Valley of the
Damned
07. Through the Fire
and Flames
EPICA: Ovo mi je bio treći put da se srećem sa simpatičnim
Holandjanima posle Kavarne 2010 i Budima 2012. godine. Nikad medju omiljenim
bendovima ali poslednjih godina sam počeo da ih cenim više nego ranije. Simone
Simons Palotai (kako se zvanično zove nakon udaje) je posebna pojava medju
heavy metal damama, ne samo zbog svoje izuzetne lepote, već i zbog svog umeća
kao pevača i autorskog rada. Iako je reč o relativno mladom bendu osnovanom
2002. godine, oni već godinama iznose prilično uspešne samostalne turneje na
koje vode i kvalitetne predgrupe. Sudeći po Budimpešti i broj fanova se
progresivno uvećava. Nastup je počeo nešto posle 21:30 u skladu sa
najavama.Velika bina na dva nivoa sa prikladnom scenografijom bez nekih
specijalnih efekata. Set lista bila je prilično u skladu sa mojim željama. Čuo
sam većinu omiljenih pesama i veoma dobrom izvodjenju od strane benda. Podržao
sam slobodu govora sa Martyr of the Free
World, osetio kako je to kad ne može da se preboli bolan raskid sa Obsessive Devotion i video kako izgleda
kad se život uzme u sopstvene ruke sa Design
Your Universe. Zvuk očekivano „obogaćen” horskim i orkestarskim delovima sa
matrice. Šef grupe Marc Jansen odlično nadopunjuje Simone sa growl vokalima. I ostali članovi benda
prilično raspoloženi i energični. Specijalni
gost bio je madjarski violinista Tamás Kriston sa kojim je Epica izvela jedan
kraći instrumental. Nastup je uz jedan bis trajao tačno 100 minuta. Na kraju
svi možemo biti zadovoljni. Da zaključim, bend je lako izgurao porodiljsko
odsustvo Simone, snimio još jedan kvalitetan album i ima dobru turneju. Verujem
da ih čeka svetla budućnost.
set lista:
00. Originem
01. The Second Stone
02. The Essence of
Silence
03. Unleashed
04. Storm the Sorrow
05. The Last Crusade
06. Martyr of the Free
Word
07. The Obsessive
Devotion
08. Victims of
Contingency
09. Presto (instrumental
with violinist Tamás Kriston)
10. Cry for the Moon
11. Drum Solo
12. Design Your
Universe
bis:
13. Sancta Terra
14. Unchain Utopia
15. Consign to Oblivion
DAN
DRUGI
BATTLE BEAST: Bend gledam treći
put ali prvi put sa drugom pevačicom Noorom Louhimo. S obzirom na veoma moćnu
prethodnicu Nitte Valo, bilo mi je interesantno da vidim kako će se ona snaći.
Snimci preko youtube su jedno a nastup uživo nešto sasvim drugo. Odmah da kažem
da sam veoma zadovoljan. I kvalitetom pevanja uživo i ponašanjem na bini i
energijom koju donosi. Budući da su bili druga predgrupa bend je na
raspolaganju imao samo pola sata, pa je izbor pao na šest pesama. Očekivano
polovina je bila sa novog albuma Unholy
Saviour, koji je zvanično izašao pre desetak dana. Sa sjajnog prvenca Steel čuli smo samo odličnu Iron Hand. Klavijature su bile nešto
tiše na ovoj pesmi što je meni lično zasmetalo. BB su ponovili kratak omaž
bendu kojem sviraju kao predgrupa u vidu uvoda sa melodijom Lifetime of War od Sabatona. Isto su
učinili svojevremeno i sa Dead to the
World od Nightwisha. Gest vredan pažnje. Što se tiče zvuka on je škripuckao
s vremena na vreme ali to nije umanjilo jako dobar nastup. Povratak u
osamdesete (tim rečima i najavljen od strane Noore) u vidu Touch in the Night prošao je vrlo dobro kod publike, kao i kod mene
lično. Sve u svemu, kratko ali slatko. Ono što na kraju moram da primetim je
činjenica da na moju žalost, karijera ovih dobrih Finaca u najmanju ruku
stagnira jer su nakon prvog albuma bili prva predgrupa Nightwishu a sada, nakon
trećeg, su druga predrupa Sabatonu. A isti Sabaton biće predgrupa Nightwishu na
proleće u Americi. Nadam se da je to samo privremeno i da će Battle Beast
dobiti pažnju koju bez sumnje zaslužuju.
set lista:
01.
Far Far Away
02.
Black Ninja
03.
Touch in the Night
04.
Madness
05.
Iron Hand
06.
Out of Control
DELAIN: Ovaj sastav beogradska
publika imala priliku da gleda sada već davne 2009 u SKC-u, kao predgrupu Fincima
Sonata Arctica. Ono što je meni tada ostalo u sećanju je lepa Charlotte Wessels
i katastrofalan zvuk. Možda jedan od najgorih na metal koncertima na kojima sam
prisustvovao. A bilo ih je podosta... Elem, Holandjani su od tada snimili
nekoliko albuma i proputovali Evropu i svet na više različitih turneja a i
Charlotte je postala master of arts
na jednom holandskom univerzitetu. Poslednji album The Human Contradiction smatram jednim od boljih izdanja protekle
godine, tako da sam sa nestrpljenjem čekao njihov nastup. Na raspolaganju su
imali nešto malo više od 40 minuta, tako da je sve to stalo u devet pesama. Ono
što je mene iznenadilo je njihov izbor. Sa odličnog poslednjeg albuma koga su
trebali da promovišu izabrali su samo jednu pesma i to ne jednu od najboljih
tri. Ne znam šta je razlog tome, možda zato što su bili prinudjeni da pred sam
početak turneje promene gitaristu. Kad smo već kod toga, zamena je bila vrlo
interesantna i iznenadjenje za većinu prisutnih. Radi se o mladoj gitaristkinji
Merel Bechtold rodjenoj 1992. godine, visokoj nešto malo preko metar i po.
Prilikom nameštanje bine ona se šetala i donosila flaše sa vodom. Malo ko je
očekivao da će se „mali zvrk” pojaviti sa gitarom kada je nastup počeo. Sve u
svemu jako simpatično ali i prilično uspešno. Ipak, nesporno glavna zvezda
nastupa bila je Charlotte. Ona možda nije medju najboljim pevačicama današnjice
ali 100% isporučuje ono što čujemo da je snimljeno na cd-u. Moram priznati da
sam impresioniran. Našaliću se u maniru dr Sheldona Coopera: „Nemoguće je da
neko tako dobro izgleda a u isto vreme i tako dobro peva”. Atmosfera na nastupu
bila je na visokom nivou a hala je već bila puna za vreme nastupa Delaina.
Sledeći susret sa bendom već imam zakazano za 11.jul, u okviru Masters of Rocka. Jedva čekam.
set lista:
01.
Mother Machine
02.
Get the Devil Out of Me
03.
Army of Dolls
04.
Go Away
05.
Pristine
06.
Sleepwalkers Dream
07.
The Gathering
08.
Not Enough
09.
We Are the Others
SABATON: Verovali ili ne, bio
je ovo moj jedanaesti ( i brojem: 11) put da gledam Sabaton. Čak treći put u
Madjarskoj, ali prvi put u Budimpešti (posle Sehešfehervara i Balatona). Mnogo
toga o njihovim nastupima i atmosferi sam već rekao i ne bih da se ponavljam.
Jednom rečju jedinstveno i toplo ga preporučujem svih fanovima metal muzike.
Ono što treba odmah naglasati da sam u prostoru Petofi Czarnocka gledao mnoge
po imenu ali kvalitetu veće bendove (Accept, Gamma Ray, Queensryche) ali niko
od njih nije bio blizu da rasproda ovaj prostor kao što je to učinila „švedska
ratna mašina”. Podatak vredan divljenja. Set lista sastojala se od pesama sa
svih albuma što je uradjeno planski a dominirale su stvari sa novog albuma Heroes (komada pet). Nisam ljubitelj
poslednjeg izdanja benda ali je veliki broj pesama sa njega bio očekivan jer se
radi o promotivnoj turneji. Odlično raspoložena madjarska publika je u dva
navrata izabrala švedske verzije pesama sa Carolus
Rex: Gott Mit Uns i Lifetime of War, uz naravno standardno traženje pesme Swedish Pagans koje je već postalo
tradicija na turneji. Ovaj nastup doneo je manje izmene u najavi za Ghost Division za koju sam mislio da je
nepromenljiva, nešto više pozorišnih elemata sa Joakimovim sviranjem gitare i
rifova metal klasika, kao i već standardno „preganjanje” sa publikom koja
konstantno skandira palinka izmedju
pesama a Joakim posle toga „mora” da pije ovu madjarsku rakiju. Zbog svega
navedenog nastup se produžio na sat i četrdeset minuta, prilično netipično za
ovaj bend. Poseban utisak ostavila je Primo
Victoria kada je više od 2.000 ljudi skakalo, od prvih redova do kraja
hale. Gledao sam mnogo bolje koncerte Sabatona ali i ovaj je bio sasvim dobar.
I više od toga.
set lista:
00.
The Final Countdown (Europe) / The March To War
01.
Ghost Division
02.
To Hell and Back
03.
Carolus Rex
04.
Soldier of 3 Armies
05.
Gott Mit Uns
06.
The Art of War
07.
7734
08.
Resist and Bite
09.
40:1
10.
A Lifetime of War
11.
Far from the Fame
12.
Swedish Pagans
13.
Uprising
bis:
14.
Night Witches
15.
Primo Victoria
16.
Metal Crüe
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Po mnogo
čemu bio je ovo vikend za pamćenje. Pet kvalitetnih bendova u dva dana na
jednom mestu i dobar provod je zagarantovan. Po broju kvalitetnih koncerata u
poslednje vreme u Madjarskoj i broja prisutnih na njima možemo zaključiti da je
heavy metal u usponu u zemlji našeg severnog suseda. Što je, generalno, ohrabrujuće
a daje priliku i nama da iz toga profitiramo. Bilo odlaskom na te koncerte,
bilo zbog prilike za lakše „dovlačenje” interesantnih bendova koji su već
zakazali Madjarsku. Videćemo šta će se dogadjati u budućnosti ali treba biti
optimista. Ako ništa drugo ono barem na ovom planu.
