Šesti
susret sa Blackijem!
UVODNA RAZMATRANJA: Tačno
21.septembra 2011, na dan prvog koncerta u istoriji benda Blackie je objavio da
će naredne tj. ove godine praviti jubilarnu best
of turneju sa koncertima u trajanju od po dva sata. Prvi sat predvidjen je
da se sastoji od pesama sa prva četiri albuma, nakon čega bi usledila
dvadesetpetominutna verzija albuma The
Crimson Idol. Poslednjih 35 minuta projektovani su za mešavinu starih i
novijih hitova. Imajući u vidu veoma kratku set listu koju je bend izvodio
poslednjih godina svi smo imali razloga da sumnjamo da će se obećano ostvariti.
I pored toga bez mnogo razmišljanja smo kupili kartu mesecima unapred. Izbor je
pao na najbližu nam Budimpeštu i poznati prostor kluba 202 (ex Wigwam). Ekipu
su pored mene činili Ranko, Mića i Veconi.
KONCERT: Predgrupa nije bilo a
okupilo se oko hiljadu ljudi, znatno više nego na prošlom peštanskom koncertu
W.A.S.P-a (oktobar 2010), koji je trajao samo sat i pet minuta. Verovatno je
fanove privukla najava o jubilarnoj turneji povodom 30 godina benda. Posle već
standardne uvodne On Your Knees
usledila je The Torture Never Stops
sa istoimenog W.A.S.P prvenca koju sam čuo prvi put uživo. Drugopomenuta je
samo za kratko prekinula seriju hitova koje su deo svih set lista poslednjih
decenija (The Real Me, L.O.V.E Machine, Wild Child). Prvi meadley
te večeri činili su Sleeping (In the
Fire) i Forever Free koje su obe
zaslužile da budu izvedene u celini. Na himni I Wanna Be Somebody po prvi put posle dužeg vremena nije bilo takmičenja
u pevanju u kojem je levi deo sale obavezno gubio od desnog. Usledio je The Crimson Idol deo koncerta kome sam
se najviše radovao. Već sam ranije pisao da mi je taj album jedan od tri
najdraža koje sam čuo u životu. Celokupnu priču o Jonathanu pratili su snimci
sa video bima koji su samo upotpunili doživljaj. Posle meadley-a koji su činili pesme iz prvog dela albuma sledilo je
izvodjenje pesama The Idol i Great Misconceptions of Me. Na prvoj sam
ponovo plakao dok sam drugu slušao uživo po prvi put. Verovatno najbolji deo
koncerta! Treba reći da je ovaj deo jedini trajao onoliko koliko je prvobitno bilo predvidjeno tj. oko 25 minuta. Usledila je jedna heavy metal reklama iz ranih 80-tih a za kraj su
ostavljene standardne dve pesme koje su završavale i nekoliko ranijih nastupa
benda koje sam gledao: Heaven's Hung in
Black i Blind in Texas. Generalno
gledano po set listi i dužini trajanja ni ovaj koncert nije mnogo odudarao od
onih iz prethodnih par godina. Ipak sa dodatkom bubnjarskog sola, anegdote iz
prošlosti i višeminutne reklame show je
izašao na pristojnih sat i 27 minuta. Jubilarna turneja je samo delom opravdala
svoje ime. Ostaje žal što nije bilo nijedne pesme sa Inside the Electric Circus, kao i nekih manje dobrih ali
kvalitetnih albuma.
ZAKLJUČAK: Ovo je bio moj šesti
susret sa Blackijem Lawlessom i njegovim bendom W.A.S.P. Bez obzira što je
skoro svaki put set lista bila kraća nego što sam ja želeo i očekivao, ne mogu
da kažem da sam ikada zažalio što sam otišao na bilo koji od tih nastupa. U
ovom momentu ne znam da li ću ih više gledati ali ako se to desi to sigurno
neće biti slučajno. Naprotiv.
set lista:
01.
On Your Knees
02. The Torture Never Stops
03. The Real Me (The Who cover)
04. L.O.V.E. Machine
05. Wild Child
06. Sleeping (in the Fire) / Forever Free
07. I Wanna Be Somebody
08. The Crimson Idol
Medley (The Invisible Boy / The Gypsy Meets The Boy)
09. The Idol
10.
The Great
Misconceptions of Me
bis:
Spinal Tap Heavy Metal Memoires commercial
11.
Drum Solo
12. Heaven's Hung in Black
13.
Blind in Texas
Нема коментара:
Постави коментар