It's
a pandemic!!!!!!!... it's a metal disease.
UVODNE NAPOMENE: Ovo mi je treći put da gledam ACCEPT
uživo. Već nakon prošlog nastupa u Budimpešti (Club 202, februar 2011)
formiralo se jasno mišljenje da je reč od jednom od najboljih metal bendova
uživo koje sam ja gledao. Nakon definitivnog rastanka sa Udom bend predvodjen
Wolfom Hoffmannom i Peterom Baltesom napravio je odličan izbor dovodjenjem
Marka Tornilla na mesto pevača. Usledila su dva veoma dobra albuma koja i bez
minulog rada imaju odredjenu težinu. Zbog bolesti propustio sam da odem u Sofiju
pre šest dana pa je zato odlazak na ovaj koncert bio imperativ.
PROSTOR: PeCsa Music Hall je samo nešto izmenjeno ime
za Petofi Csarnok našim fanovima dobro poznato mesto održavanja heavy metal
koncerata. Ja sam tamo prvi put bio maja 2005. na koncertu svog omiljenog benda
Nightwish. Treba reći da u poslednje vreme ovaj prostor gubi primat u odnosu na
Club 202. To je donekle razumljivo jer Petofi ima kapacitet od 2.500 ljudi što
je u ovom momentu teško dostižan broj za većinu metal bendova koji sviraju u
prestonici Madjarske.
KONCERT: O početku samog koncerta postojala su oprečne
informacije. Na karti je pisalo da sve počinje u 18 dok je na sajtu hale
stajalo 20 časova. Ova druga mogućnost delovala mi je logičnije pa sam se u
Petofiju pojavio nešto pre osam. Izgleda da je istina bila negde izmedju jer je
predgrupa madjarski Omen upravo završavao nastup negde u to vreme. To je značilo
da će zvezde večeri uskoro na binu. Tako je i bilo. Tačno u 20:14 čuli su se
zvuci Hung, Drawn and Quartered, uvodne
pesme sa poslednjeg albuma Stalingrad.
Koliko sam bio oduševljen na samom početku svedoči i poruka koju sam tada uputio
velikom Accept fanu Miši Rafailoviću koja je glasila: SIDU LEČE!!! Cela set
lista je bila mešavina starih hitova i pesama sa dva albuma sa Markom. Jako
dobro uskladjeno. Bend je opet funkcionisao odlično. Moram da pohvalim to što
nismo gledali reprizu prošlogodišnjeg koncerta. Gitarski i bas solo su bili
drugačiji i na različitim mestima u set listi. Na zajedničkoj Wolf/Peter solaži
tokom Bulletproof imali su potpuno
novi nastup. Na himni Metal Heart smo
imali i instrumentalni solo i deo sa publikom. U Kavarni sam slušao prvu a u
Budimu drugu varijantu. Sada obe zajedno. Ja sam posebno čekao da po prvi put
uživo čujem i pesmu Stalingrad. Tada
je bina bila obojena dominantno u crveno a Mark je tokom solaže mahao Accept
zastavom. Inače kao i prethodnih puta Tornillo nije previse komunicirao sa
publikom kojoj se obratio tek pred petu pesmu. Svirka je, naravno, bila u prvom
planu. Zanimljivost ovog koncerta je jedna mala devojčica sa nekih 7-8 godina
koja je na ramenima svoga oca ludovala ceo koncert. Članovi benda su to
primetili i vise puta pozdravljali tokom koncerta. Na kraju joj je Peter
namenio trzalicu a Stefan poklonio svoju bubnjarsku palicu. Nastup od tačno sat
i 59 minuta.
Moram pomenuti i merchandise štand na kome se nalazilo
5-6 odlično dizajniranih majica. Ostaje žal što nijedna nije našla put do mog
ormara. S obzirom da sam koncert gledao iz trećeg reda teško mi je da procenim
koliko je ljudi bilo prisutno. Možda nekih 700-800. Ono što je sigurno da je
Accept u Budimpešti 2012. privukao više ljudi nego godinu i po dana ranije.
ZAKLJUČNA
RAZMATRANJA: Još jedan
koncert za pamćenje. U poredjenju
sa set listom iz 2011. možemo zaključiti da je bilo 15 istih pesama. Ono što
preteže na stranu koncerta u klubu 202
je činjenica da su svirali jednu pesmu više, kao i meni veoma drage hitove Burning i Son of a Bitch. Ipak, što se tiče nekog generalnog utiska u pitanju
su nijanse. Još jedna odličan koncert jednog vanserijskog benda. ACCEPT treba
gledati kada i gde god je to moguće. Iskrenost i pozitivna energija koji stižu
sa bine su nešto što svaki pravi heavy metal fan treba da doživi. Po mogućstvu
više puta.
Link za izvestaj sa proslog koncerta:
http://escapist77.blogspot.com/2011/02/accept-steelwing-club-202-budapest.html
set lista:
01. Hung, Drawn and Quartered
02. Hellfire
03. Restless and Wild
04. Losers and Winners
05. Stalingrad
06. Breaker
07. Bucket Full of Hate
08. Monsterman
09. Shadow Soldiers (with Wolf Hoffmann guitar solo)
10. Neon Nights
11. Bulletproof
12. Aiming High
13. Princess of the Dawn (with Peter Baltes bass solo)
14. Up to the Limit
15. No Shelter
16. Pandemic
17. Fast as a Shark
bis:
18. Metal Heart
19. Teutonic Terror
20. Balls to the Wall
Нема коментара:
Постави коментар