HAIL TO THE METAL!!!
Uvod: Gamma Ray mi je medju top 5 najomiljenijih bendova a Land of the Free medju top 3 najbolja albuma svih vremena. Takodje, treba da napomenem da mi je novi Freedom Call najbolji album koji je izasao u poslednje dve godine. Kaia, Dirka, Henja i Dana nisam video citavih 4,5 godine. Dakle, svi preduslovi za sjajan dozivljaj su bili tu...
Prostor: Magazzini Generali je neka vrsta Milanskog SKCa. I po kapacitetu, i po ,,vlažnosti'' vazduha i po problemima sa garderobom nakon koncerta. Samo je sala za nijansu uža i nesto duža. Poseta je bila odlična. Znači oko 1000 ljudi (zvanični kapacitet je 1054). Bilo je prenatrpano što je samo pojačalo gore navedene negativne elemente prostora. Ulaz je kasnio. Umesto u najavljenih 18-00 počelo je da se ulazi u 19-30. Ipak sve se brzo završilo jer nije bilo pretresa. Dakle, ko je hteo da unese pištolj mogao je. Srećom nije bilo takvih... Ja sam teškom mukom našao mesto jer je objašnjenje na internet sajtu sale bilo nepotpuno i nejasno. Ipak sve je dobro što se dobro svrši... Garderobu platio 3 a sendvič 4 evra.
Secret Sphere: Čini mi se da su zbog malog kašnjenja skraćena za jednu pesmu. Svirali su 25 minuta a bilo je predvidjeno 30. Mislim da je bilo 5 pesama. Naravno, bend je bio veoma zadovoljan sto je svirao pred domacom publikom pa su najave i komunikacija bile na italijanskom. Pevač je ostavio jako dobar utisak. Izvlačio je neke deonice veoma dobro. Čini mi se da je on ipak samo zamena za orginalnog pevaca koji usled neke bolesti nije tu. Bar sam ga ja tako razumeo. Ostali sasvim solidni. U poslednoj pesmi imali su nekog specijalnog gosta, matorog istetoviranog basistu. Nemam pojma ko je on ali kuriozitet je da se ta pesma svirala sa dva basa. I na kraju, gitarista je uzeo od bubnjara palice i bacio ih u publiku. Jedna je pogodila mene u ruku i pala kod mog komsije. Ja sam ruku podigao vise mahinalno bez neke želje da palicu uhvatim, tako da sam ostao bez suvenira.
Freedom Call: Bend kome klavijature predstavljaju vazan deo muzike koju prave ne sme sebi da dopusti da na turneji nema klavijaturistu. Tako moze da im se desi da klavijaturne deonice koje se pustaju sa matrice budu nesto tise nego sto bi trebalo... Ipak, veoma sam zadovoljan nastupom, pa i izborom pesama. Tri bisera sa odlicnog novog albuma. Na Babylon i Merlin sam se naježio. Ovaj drugi je za potrebe turneje nešto ubrzan što mi se baš i ne svidja ali to ne umanjuje kvalitet same pesme (albuma). Pevač i gitarista, Chris Bay je odličan showman i zna da podigne atmosferu. Tako je i na novim pesmama, koje većina publike nije znala, sve delovalo odlično. Takodje je savladao ,,kratak'' kurs italijanskog jezika što nije prošlo nezapaženo. Tokom nastupa napred su se progurali dva muskarca sam malom decom na ramenima. Bio je to lep prizor. Nažalost, posle je nivo tolerancije ostalih naglo popustio pa su morali da se povlače ,,glavom bez obzira''. Bend je, kao i Secret Sphere, koristio samo pola bine tako da je delovalo pomalo skučeno. Matori bubnjar koji je (nadam se samo na ovoj turneji) zamena za Zimmermana nije se praktično ni video sve do poslednjih pozdrava. Odlično primljeni od publike koja je čak četiri puta skandirala ime benda. Na moje i njihovo zadovoljstvo. Svirali su ukupno 47 minuta (20:31-21-18). I jedan lični momenat. Zbog finansijske situacije nisam kupio novi cd ali već početkom marta ispraviću taj propust.
Gamma Ray: Veoma pozitivna atmosfera i neopisiva gužva pratili su pripreme za početak nastupa zvezda večeri. Tačno u 21-43 sa razglasa je krenuo čuveni Welcome. Nadovezuje se Gardens of the Sinner. Kreće šutka, što neke face, koje su do malopre pozadi pile pivo, koriste da se proguraju napred. Prava pesma za početak koncerta. Atmosfera uzavrela. Čim se pesma završila Hansen nastavlja da peva Empathy. Publika oduševljena. Dirk i Henjo odlično pevaju pozadinske vokale. Istom žestinom je primljena i Deadlands koja mi ipak ne zvuči kao da je sa cd-a. Kai pita koliko je vas kupilo novi album. Malo ljudi diže ruku. Sledeće je pitanje: ,,Koliko je vas skinulo album i za to platilo''. Broju ruku još manji. Treće pitanje bilo je ono logično: ,,Koliko je vas skinulo album a da nije platilo?''. Ja dižem ruku dok većina ostalih ,,internet kradljivaca'' ostaje nema. Kralj power metala uzvraća: ,,Kako god, nema na čemu...'' Pa, hvala. Kai najavljuje da je sledeca pesma sa albuma Majestic. Za mene iznenadjujuće veliko oduševljenje u publici. Kaže da ju je napisao ovaj čovek tamo sa ,,belom gitarom i belim cipelama''. Iako nisam fan ove pesme moram priznati da je dobro prošla i zvučala. Mother Angel sa novog albuma bila je definitivno pesma koja je najslabije primljena. Atmosferu je jedino podigao Henjo svojim bravuroznim solom. I ranije, i juče sam se pitao šta traži ova pesma u set listi. Ako su hteli da sviraju još jednu novu imali su Rise, Chasing Shadows ili Time to Live na raspolaganju. Ovako... Sledi jedan od najlepsih momenata koncerta. Melodija Saviour kao uvod u Abyss of the Void. Publika sama peva OOOO u ritmu pesme. Jako lepo i upečatljivo. Sjajna pesma i sjajno iznenadjenje za sve prave fanove. A onda na sceni ostaje Daniel Zimmerman. Njegova bubnjarska tačka bila je drugačija nego obično. U njenom drugom delu u pozadini idu odredjene klasične melodije u čijem ritmu se lupa. U jednom trenutku dolazi do onog standardnog bubnjarskog zatišja. Na moje iznenadjenje publika kreće kao iz topa da skandira ,,Zimmerman, Zimmerman''. Ja im se pridružujem veoma rado. A onda Kai izlazi i poručuje nam: ,, Now all you sinners, This is the prophecy, The revelation of your own destiny, You had a dream once, A dream that you have sold, And now my brothers, Annihilation is foretold.’’ Kreće odlični Armageddon koji je zvučao ubedljivije nego studijski. Nakon blistavog sola cela sala po prvi put kliče HANSEN, HANSEN. Sledi naslovna sa novog albuma To the Metal. Smatram, da iako je dočekana dobro od publike prilikom najave, nije uspešno zamenila Heavy Metal Universe na koncertima, što joj je i zadatak. Nije bilo dela gde peva samo publika, što sam očekivao da će biti posle sola. Balada No Need to Cry nije posebno najavljena. Ja sam pevao koliko me grlo nosilo. Kada je u pesmi došlo do onog prelaza sa sporog na nešto brži deo na bini je ostao jedino autor pesme Shlahter. Bio sam iznenadjen da je on sam otpevao taj drugi deo sa akustičnom gitarom. Ovo je jedna veoma lična pesma (smrt oca) i to je on svakako zaslužio. Pritom nije zvučalo tako loše. Posle toga svi smo znali kakvo nam se finale koncerta sprema. Po prvi put, vezane i cele, Rebbellion i Man on the Mission su vrhunac za svakog pravog Gamma Ray fana. Jednostavo to su trenutci zbog kojih se živi i sluša ova vrsta muzike i ovaj bend. Na prvoj sam se opet naježio ali ovog puta sam osetio da je to po celom telu... ,,Man of fuckin' mission, that's who we are'' kaže Kai, pritom misli na sve nas... I to je kraj, oficijalnog dela. Deo publike se zbog fizičke malaksalosti malo povukao pa je bilo vise prostora za disanje. Jedna, ne baš tako mala devojka, reče: ,,ja sam platila ulaznicu nije fer da ništa ne vidim''. Nažalost, to je mana ovog milanskog SKCa... Bis počinje sa New World Order. Veoma sam zadovoljan što je ova pesma naknadno ubačena kada je turneja već počela. Jednostavno, nema pravog GR koncerta bez nje. Refren pevamo svi. Od Helloween klasika dobili smo I Want Out na oduševljenje većeg dela publike. Nakon toga usledila je pauza. Publika je to iskoristila da skandira svoje želje. Prvo su se drali Future World, a posle Heavy Metal Universe. Kai je kratko rekao: ,,Shout up, and listen what those two are playing''. A Dirk i Henjo su počeli uvod u Send Me a Sign. Nakon toga dugo klanjanje i pozdravljanje sa publikom. Ja sam prišao još bliže. Kada su već okrenuli iz grla manje grupe fanova zaorilo se Henjo, Henjo. Bio sam srećan da im se pridružim. Gospodin Richter nam je nasmejan mahnuo. Nije mi više čudno što mu je Dirk prepustio ulogu gitariste u bendu. Definitivno je čovek ostavio najjači utisak na mene ove večeri. A ima šta da se pamti... Kai je kralj Gamma Raya ali to je bend sastavljen od četvorice majstora svog zanata. Ceo nastup je ukupno trajao 102 minuta (21:43-23:25) što je mnogo više nego što smo se nadali.
Dva puta sam bio blizu suza. Za vreme Merlina i Rebbelliona. Prvi put me je sputala ubrzana verzija pesme a drugi put me je omela vrućina. Nije mi se dalo da pustim suzu te noći...
Hail to the Metal! Set liste:
Secret Sphere :
1. Evil or Divine / Stranger in Black
2. Welcome to the Circus
3. Bring On
4. Loud & Raw
5. Dance With the Devil
1. Evil or Divine / Stranger in Black
2. Welcome to the Circus
3. Bring On
4. Loud & Raw
5. Dance With the Devil
Freedom Call:
1. We are the One
2. United Alliance
3. Thunder God
4. Tears of Babylon
5. Hunting High and Low
6. Merlin – The Legend of the Past
7. Warriors
8. Land of Light
9. Freedom Call
Gamma Ray:
1. Welcome
2. Gardens of the Sinner
3. Empathy
4. Deadlands
5. Fight
6. Mother Angel
7. The Savior
8. Abyss of the Void
9. Zimmerman's Solo
10. Armageddon
11. To the Metal
12. No Need to Cry
13. Rebellion in the Dreamland
14. Man on the Mission
bis
15. New World Order
16. I Want Out
17. Send Me a Sign
Нема коментара:
Постави коментар