BOGOVI METALA ‘’ODUVALI’’ MILANO
PROSTOR: PalaSharp u Milanu je odlican prostor za odrzavanje koncerata. Do njega se lako dolazi metroom, moze da stane 10-tak hiljada ljudi. I prostor je takav da bez obzira na popunjenost stalno ima svezeg vazduha. Sala je dovoljno akusticna da zvuk moze da bude ,,kao sa cd-a’’. Garederobu platih 3 evra sto je svetski rekord. Ipak, ne zalim jakna bi mi ipak prilicno smetala...
TESTAMENT: Poceli su da sviraju u 18-45. Sala je vec bila poprilicno popunjena tako da je atmosfera bila na nivou. Povratak nekoliko clanova iz stare postave pre koju godinu dao je bendu na tezini. Po rasporedu imali su 45 minuta. Otprasili su 9 pesama i bili su dobro primljeni. ,,Najdeblji heavy metal pevac’’ Chuck Billy sa svojim specificnim nastupom (stalno nosi mikrofon sa drzacem) bio je jako zadovoljan. Izjavio je kako je brojao dane do ovog koncerta jer zna da ce publika u Milanu da bude na nivou (‘’Milano kicked our ass again’’). Povratnik Alex Scolnick ponovo je pustio kosu i pokazao nam sta ume sa gitarom. Definitivno sam ,,poludeo’’ kad je krenula Souls Of Black koju sam uziveo cekao da cujem skoro 18 godina. Sjajno. Atmosfera dosta dobra tokom celog nastupa.
SET LISTA :
- Over The Wall
- The New Order
- Souls Of Black
- Into The Pit
- More Than Meets The Eye
- D.N.R (Do Not Resuscitate)
- 3 Days In The Dark
- Practice What You Preach
- Formation Of Damnation
MEGADETH: Za razliku od vecina bendova kod Megadeth vodja Dave Mustain izlazi prvi na binu i zapocinje svirku. Fanovi se manje guraju nego na Testamentu a vise pevaju i skandiraju. Sviraju sat i jedan minut. Publika trazi jos ali se Mustain vadi na to da nije on odredio pravila. Kaze da imaju malo vremena i da nece mnogo da pricaju vec da sviraju sto je vise moguce. Slazem se. Redjaju se dobre pesme. Naravno neke koje sam hteo da cujem su izostale ali sta je tu je. Dobra svirka, dobar nastup. Cekam da cujem najavu za Holy Wars. Kod ove pesme cesto je znao da izjavi nesto interesantno. Jednom je u Severnoj Irskoj rekao ,,vratite Irsku Ircima’’ a u Beogradu ,,ova pesma je posvecena borbenom duhu srpskog naroda’’. Medjutim ovde je samo rekao ,,da vidim da li ce te prepoznati sledecu pesmu’’. Eto, bar da mislimo da je Srbija na njega ostavila jaci utisak...
SET LISTA:
- Sleepwalker
- Wake Up Dead
- Take No Prisoners
- A Tout Le Monde
- Skin On My Teeth
- She-Wolf
- In My Darkest Hour
- Symphony Of Destruction
- Sweating Bullets
- Hangar 18
- Peace Sells
bis
- Holly Wars
JUDAS PRIEST: Iako mi je ovo bio treci put da gledam Priest (Sofija 2004, Bolonja 2008) ovo je za mene bio specijalni dogadjaj. Mnogi ce reci ,,taj i taj bend vec sam gledao’’. Za Priest to jednostavno ne vazi. Gledao sam pre manje od godinu dana isti ovaj koncert, apsolutno istu set listu, istu scenografiju, gotovo isti nastup i kretanja na bini ali opet je sve bilo novo, razlicito, jedinstveno… Svetla se gase, krece intro DAWN OF CREATION. Ogromni Nostradamus gleda u nas. Pocinjem da drhtim, suze mi krecu na oci i pocinje PROPHECY. Skacem i derem se. Od svih koncerata Priesta sada sam najblizi bini (7-8 red) i za divno cudo prvi put me niko ne gazi, muva i gura. Na zalost zaboravio sam foto aparat. Srecom ipak uspevam da napravim desetak kakvih takvih slika mobilnim. Standardna koreografija Halford u cosku gore sa kapuljacom na glavi gde peva celu pesmu. KK.Downing standardno skroz desno, Tipton i Hill levo (naspram kojih sam i ja). Scot Travis izdignut gore ,,na prvom spratu’’. Nadovezuje se METAL GODS pesma koja simbolicno govori o tome koga imamo srecu da gledamo u tom trenutku. Halford iznenadjujuce dobro vristi u jednom momentu da me je prosto isekao glasom. U pauzi se prvi put obraca publici. ‘’PRIEST IS BACK’’. Pita jesmo li spremni da slusamo ‘’Judas Priest’s heavy metal’’. Kako bre nisam? Pa jer sam zbog vas presao danas hiljadu kilometara odgovaram ja. Ide EAT ME ALIVE. Odlicna atmosfera. Halford se seta od Downinga do Tiptona dok ovi naizmenicno menjaju po dva puta na solazi. Divno je gledati tandem koji zajedno svira vec skoro cetrdeset godina. Sledi BETWEEN THE HAMMER AND THE ANVIL. Halford mase sa specijalnim Priest zastavama koje (za razliku od Dickinsona) ne baca vec ih postavlja na obe strane da se vijore do kraja koncerta. Sledi DEVIL’S CHILD. Vristim koliko mogu. Zatim cuvena najava BREAKING THE LAW sa publikom. Totalna ludnica. Iako je ovo klasik (kao Run To The Hills za Maidene) skacem zajedno sa svima oko mene. Sledi HELL PATROL. Jedan od vrhunaca nastupa. Tesko je opisati kako sam se osecao. Prvi put sam se uplasio za svoje zdravlje, da mi srce ne otkaze ovde u tudjini. Necu da kazem da ne bih zalio da umrem… Nakon toga DEATH. Mogu reci da mi je utisak, i letos, i sad bio da vecina Italijana nije prihvatila Nostradamusa. Atmosfera je bitno mirnija nego pre. Specijalna koreografija. Halford peva na stolici a jedan od ,,roudija’’ ogrnut u kapuljacu ga odvlaci na kraju pesme. Sledi DISSIDENT AGRESSOR. Sta reci o pesmi koju je obradio jedan Slayer. Nakon toga ANGEL. Opet suze na oci. Pevamo i ja i Talijani. Halfordova najbolja prezentacija veceri. Bez greske, kao sa originala. Nakon toga mrak. Izlazi zavesa sa omotom dvdija Electric Eye i svi iole upuceni znaju sta nam sledi. Uvod HELLION pusten sa razglasa da bi se nastavilo u ELECTRIC EYE. Atmosferu ne treba da opisujem. Sledi ROCK HARD, RIDE FREE iznenadjujuce dobro prihvacen od publike pa SINNER. Halford ukratko pre pesme prepricava istoriju benda, Rocka Rolla i Sad Wings Of Destiny. A onda Scott pocinje pa staje dobro nam poznat pocetak. Zatim jos jednom… Krece ludilo i naravno PAINKILLER. Kada sam slusao razne bootleg snimke ove pesme sa poslednje turneje bilo mi je tesko sto Halford vise ne moze da otpeva ovu pesmu kao ranije. Ali na ovom koncertu to nije bilo bitno. Jednostavno pravi fanovi se deru u glas i Halford zapravo samo vodi jedan ogroman hor ispred sebe. Ko na Painkilleru mirno stoji i slusa kako Halford peva verovatno i nije neki Priest fan… Bend odlazi sa bine i sledi bis. Poznata buka. Halford ulece na motoru na odusevljenje prisutnih. Sledi himna HELL BENT FOR LEATHER na koju se nadovezuje GREEN MANALISHI. Sjajna pesma. U pozadini zelena svetla (pesma posvecena novcu i njegovom uticaju na ljude). Iako se radi o ,,tudjoj’’ stvari ova pesma je vec tridesetak godina deo Priestovog repertoara tako da se moze smatrati prakticno njihovom. Opet pauza pa cuveni deo Halfordove komunikacije sa publikom “OH YEAH”. Imam utisak da preko 90 posto ljudi peva sa njim. Prelepo. Ostatak benda se pridruzuje i krece YOU’VE GOT ANOTHER THING COMIN’. Halford pusta publiku da sama otpeva prvu strofu sto do sad nisam cuo. To samo govori o tome kakva je bila atmosfera. Ponasanje clanova benda, a pogotovo Tiptona, to potvrdjuje. I onda, na zalost, kraj. Naklon zahvalnoj publici i odlazak u slavu i vecnost. Ukupno, nastup od 105 minuta. Odlazim zadovoljan sa strepnjom i nadom vezanom za neki sledeci susret sa bendom. Zakljucak ce stati u dve reci METAL GODS.
SET LISTA:
- Dawn Of Creation
- Prophecy
- Metal Gods
- Eat Me Alive
- Between The Hammer And The Anvil
- Devil’s Child
- Breaking The Law
- Hell Patrol
- Death
- Dissident Agressor
- Angel
- The Hellion/Electric Eye
- Rock Hard, Ride Free
- Sinner
- Painkiller
Bis
- Hell Bent For Leather
- Green Manalishi (With The Two Prong Crown)
Bis 2
18. You’ve Got Another Thing Comin’
Нема коментара:
Постави коментар