PROSTOR: Palabam u Mantovi (ili bolje reci u blizini Mantove) je tipicna rukomenta sala kapaciteta oko 5-6 hiljada ljudi. Prostor je dobar za koncerte i to nije sporno. Nazalost meni je bilo preterano vruce. To naravno moze biti posledica guzve, toga sto sam se previse obukao i pirotehnike koja je konstanto dolazila sa bine.
PREDGRUPE: Cak tri predgrupe nastupile su sinoc u Mantovi. Svirali su po principu (25-30-35 minuta). Indica je finski (rekao bih tinejdzerski) bend sastavljen od pet devojaka. Nisam mnogo obracao paznju na njih osim naravno na obradu Wuthering Heights koja me je (sama pesma) odusevila. I to naravno vise zbog Angre nego li zbog orginalne interpretacije Kate Bush. Nakon njih nastupio je Pain. Bend ima solidan broj obozavalaca i svira nesto sto se zove industrial metal. Nisu bili losi. Nazalost nisu svirali dve stvari sa novog albuma na kojima je gostovala njihova zemljakinja Anette HEP HEP Olzon. Dobro su primljeni od publike. Nakon njih bili su Volsbeat (ili tako nekako). Bend koji je tek u drugom delu turneje uleteo. Vise sam bio iznerviran sto sam i njih morao da slusam nego sto sam ih stvarno slusao. Bili su jako cudno obuceni (urbani kauboji) i mislim da juce nisu imali mnogo obozavalaca. Ono sto me je dodatno omelo je i to sto su se iza bine pojavili Tuomas, Marco i Jukka i pratili ove sta i kako sviraju. Sto se tice predgrupa cudno je sto su sve tri grupe svirale razlicitu vrstu muzike. Inace nastup klinki, tj. koncert poceo je u 19:30.
KONCERT: Bina namestena odlicno sa pregrst detalja i koreografije sa poslednjeg, sjajnog, Dark Passion Play albuma. Tacno u 22h svetla se gase i na bini na moje iznenadjenje izlazi licno maestro Holopainen i gost Troy Donacley (svira gajde i frulu) i pocinju jedan novi instrumental. Tokom pesme ulaze i Jukka, Marco pa Emppu. Nakon toga krecu pirotehnicke vatre i Seven Days To The Wolves. Naravno stize i Anette. Od samog pocetka bio sam protivnik komentarisanja oblacacenja heavy metal muzicara. Nikad to nisam radio i smatrao sam to potpuno nevaznim. U slucaju Anette to je ipak neizbezno. Poznata po tome da se ni na jedan od oko 170 koncerata na ovoj turneji nije pojavila isto obucena. Prosto neverovatno. Iako je znala da se cesto katastrofalno obuce (sto je samo ohrabrivalo one koji je mrze) sada je bila manje vise na zadovoljavajucem nivou. Sledi Dead To The World. Iako smatram da je najava pesama ,,najslabiji’’ deo Nightwish price to je neizbezno. Obraca nam se kratko Anette pa nastavljamo sa The Siren. Veoma interesantna pesma sa cudnim melodijama (inspirisana Odisejevim putovanjem). Nakon toga svetski mega hit Amaranth (vise od 22 miliona puta pregledan na you tube) i naravno ludilo kod publike. Slede dve pesme iz ,,Tarjinog’’ perioda koje prosle godine nisu izvodjenje, Romanticide i Dead’s Boy Poem. Narocito na ovoj drugoj Anette pokazuje pravi kvalitet. Jasno je da njoj leze laganije pesme i da tu stvarno pokazuje sta i koliko moze. Utisak je mnogih fanova koji su bili na koncertima da se ona znacajno popravila ove godine u odnosu na ranije. Takodje joj ide na ruku nesto redji raspored koncerata odnosno vise pauza medju njima. Sledi fantasticna 14-to minutna Poet And Pendelum, zivotna prica maestra Holopainena (za koju tvrdi da mu je i najbolja pesma). Jedan fan iza mene, koji je do tad bio manje vise miran, potpuno je poludeo. I pored toga sto mi je malo smetao bio sam zadovoljan takvom reakcijom. Nakon toga Nemo, mozda i najpoznatija pesma benda. Atmosferu ne treba opisivati. Ovo mi je cak cetvrti put da slusam ovu pesmu uzivo, dva puta u izvodjenju Tarje (jednom kao soliste) i dva puta Anette. Sledi Sahara. Pesma na kojoj uzvikivanje HEP HEP dozivljava svoj vrhunac. Ja se derem koliko mogu ali nisam jedini. Ima nas nekoliko hiljada... Troy se vraca na binu i slede The Islander i Last Of The Wildes. Atmosfera uzavrela. Publika neverovatno glasno peva. Marco trazi da svi upale upaljace i mobilne telefone. Divan pogled. Za kraj prelepa Escapist i Dark Chest Of Wonders. Sledi bis. Ghost Love Score, omiljena mnogima, i za oprostaj, naravno, Wish I Had An Angel. Bend i publika prezadovoljni. Njihovi komentari, ali i duzina nastupa netipcna za Nightish (108 minuta), to govore.
PUBLIKA: Po mojoj proceni bilo je nesto oko 4.000 ljudi. Na momente, atmosfera je bila neverovatna. Ona cuvena prica ,,publika je nadjacala bend’’ u nekim trenutcima bila je gotovo stvarna. Iako sam se pre koncerta plasio da nece biti mnogo ljudi i da ce biti 99% klinaca, nije bilo tako. Sala je bila puna a bilo je ljudi razlicitih dobi (naravno ,,omladina’’ je cinila vecinu). Kada poredim publiku sa Priest Feasta i ovu, moram da kazem da je ova bila za nijansu bucnija. Naravno, pritom ne racunam momenat cuvenog Halfordovog dela OH YEAH o kome sam ranije pisao. Iako je koncert bio u Mantovi (tipa Trstenik u Srbiji), daleko od najvecih italijanskih gradova, bez vozova i buseva za povratak, zabelezen je ogroman odziv fanova. On bi verovatno bio i veci da je koncert bio u Rimu ili Milanu.
VRUHAC KONCERTA: Neverovatna atmosfera na pesmi The Islander bila je najupecatljivija. Naravno, Amaranth i Nemo su prica za sebe. Takodje bih istakao ludilo na zavrsnoj Wish I Had An Angel sa kojom bend vec standardno okoncava nastupe.
MOJ VRHUNAC: Na nekoliko pesama bilo mi je nesto bolje nego na ostalima. Izdvajam Dead To The World, Amaranth, Poet And Pendelum i pre svega Dark Chest Of Wonders.
IZJAVA DANA: ,,Izgleda da su neki koncerti bolji od onih drugih (Anette)’’.
A sad put pod noge. Prvo Srbija a vec u cetvrtak pravac Zagreb na novi susret sa Maestrom, Emppuom, Jukkom, Marcom i Anette. Nije da nisu zasluzili...
Set lista:
01. Intro
02.7 Days To The Wolves
03. Dead To The World
04. The Siren
05. Amaranth
06. Romanticide
07. Dead Boy's Poem
08. The Poet And The Pendulum
09. Nemo
10. Sahara
11. The Islander
12. Last Of The Wilds
13. The Escapist
14. Dark Chest Of Wonders
--------------------------
15. Ghost Love Score
16. Wish I Had An Angel
Нема коментара:
Постави коментар