KAVARNA ROCK FEST, Kavarna (Bulgaria) 23-25.07.2010

METAL IS FOREVER!!! Илити Алис у паклу а ја у рају!

Већ пету годину за редом Каварна је домаћин великог хеви метал фестивала под називом КАВАРНА РОК ФЕСТ (до ове године КАЛИАКРА). Све наравно под руководством хеви метал градоначелника господина Цонка Цонева. Ове године никад више бендова, чак 14. Према бугарским новинарима посета је била око 5000 људи по дану што није лоше имајући у виду да је Sonisphere фестивал у Бугарској одржан пре само месец дана. Кренимо редом.

ДАН ПРВИ:

LEAVES' EYES:

Позитивно изненађење за мене јер их досад нисам слушао. Комбинација женског гласа и мушког гроул вокала. Певачица Liv Kristine је показала да уме да пева. Укупно 45 минута уз добар пријем код публике.
01. Njord
02. My Destiny
03. Emerald Island
04. Take The Devil In Me
05. At Heaven's End
06. Ragnarok
07. Elegy
08. Froya's Theme

EPICA:

Foxy Lady! Из неког ,,чудног'' разлога та песма ми се вртела по глави све време наступа oвог бенда. Шалу на страну јасно је да је разлог томе Simone Simons која је показала да лепота и квалитет певања могу једно са другим. Јако добар наступ који је трајао око сат времена.  Комуникација са публиком на високом нивоу. Пријем врло добар. Звук одличан.

01. Samadhi
02. Resign to Surrender
03. Sensorium
04. Unleashed
05. Martyr of the Free Word
06. The Obsessive Devotion
07. Quietus
08. Cry for the Moon
09. Sancta Terra
10. Consign to Oblivion

DORO:

Једна од првих дама рок-метал сцене имала је сат и десетак минута да нам прикаже најбоље из своје дугогодишње каријере. Врло енергичан наступ и добар пријем код публике. У два наврата указала је почаст својим пријатељима и великанима хеви метал музике. Први пут недавно преминулом Ronnie James Diu а нешто касније и Judas Priestu. Обрада Breaking the Law звучала је нешто другачије али свеједно одлично. Врхунац наступа била је песма њеног бившег бенда Warlock – All We Are. Задовољан оним што сам видео и чуо.

01. Earthshaker Rock
02. I Rule the Ruins
03. Running from the Devil
04. Burning the Witches
05. Bad Blood
06. True as Steel
07. Egypt (The Chains Are On) (DIO cover)
08. The Night of the Warlock
09. Metal Racer
10. Fur Immer
11. Burn It Up
12. Breaking the Law (JUDAS PRIEST cover)
13. All We Are
Бис:
14. Always Live to Win

TARJA

Имадох срећу и задовољство да по пети пут гледам прву даму хеви метала (један пут са NIGHTWISH и 4 пута соло). Пре концерта, мало у шали, мало у збиљи, пада ми на памет како је могуће да једна певачица која има само један албум буде главна звезда једног великог метал фестивала! Пропустих наступ са симфонијским оркестром у Мишколцу (плаћена карта од 30 евра остаће ми као сувенир) али овај нисам хтео ни по коју цену. Одличан наступ сјајне Тарје и групе музичара који је прате. Једино што бих могао да замерим је чак три песме са новог албума који још није изашао (31.август званични датум изласка). Избор песама од NW добар. То је наравно био врхунац концерта уз друге обраде као што су већ стандардни Poison и Whitesnakeov Still of the Night. О значају Тарје у земљи наших суседа говори и то да је постала прва дама која је добила мурал на зиду у Каварни (пресекла је врпцу заједно са Цонком нешто раније тога дана). А ово јој је и трећи концерт у Бугарској. На јесен почиње турнеја на којој ће бити промовисан нови албум. Права прилика за нови сусрет са краљицом.

01. Enough
02. My Little Phoenix
03. Lost Northern Star
04. Sleeping Sun (NIGHTWISH cover)
05. Ciaran's Well
06. Poison (Alice Cooper cover)
07. Mike Terrana's drum solo
08. We Are
09. I Walk Alone
10. Still of the Night (Whitesnake cover)
11. Over the Hills and Far Away (Gary Moore cover)
12. Falling Awake
Бис:
13. In For A Kill
14. Wishmaster (NIGHTWISH cover)
15. Die Alive

ДАН ДРУГИ:

KORPIKLAANI

            Интересантан и весео наступ фолк метал бенда из Финске. Поред стандардних инструмената имају и виолину и хармонику. До сада их нисам слушао па је њихова музика за мене била изненађење. Имали су групу правих фанова али су и остали плесали уз ове помало нетипичне звуке. Све у свему фин наступ.

DESTRUCTION

Први пут да гледам ,,злогласне'' Немце ( овај надимак дадох им због сукоба са Фрубијем, наравно, ха ха). Одлична треш свирка. Schmier сјајно пева високо што итекако издваја овај бенд од многих сличних. Пријем публике врло добар. Почињу бројне шутке које ће бити одлика целог другог дана. Оно што посебно радује је чињеница да међу Немачком треш тројком влада другарство и међусобна подршка. Свирали су око сат времена.

1. Intro
2. Curse the gods
3. The butcher strikes back
4. D.E.V.O.L.U.T.I.O.N
5. Eternal Ban
6. Life Without Sense
7. Days of confusion
8. Thrash till death
9. Nailed to the cross
10. Urge the greed of gain/The Damned/Tormentor
11. Bestial Invasion
12. Mad Butcher

SODOM

По други пут имадох прилике да гледам Sodom у Бугарској. Они овде имају јаку базу фанова што показује и део њиховог уживо двдија који је делимично сниман и у Софији 2004. Очекивана бест оф сет листа и бескомпромисна свирка. Још једном јако позитиван утисак. И да не заборавим. Најснажније скандирање имена неком бенду на сва три дана фестивала било је оно које јако добро памтим из Софије од прошле године. SODOM! SODOM!

1. The Saw is the Law
2. Vice of Killing
3. Outbreak of Evil
4. Wachtturm
5. Napalm in the Morning
6. Iron Fist (Motorhead cover)
7. Agent Orange
8. Eat Me!
9. M-16
10. Blasphemer
11. Ausgebombt
12. Remember the Fallen

Encore:

13. Bombenhagel

KREATOR

            Главне звезде другог дана фестивала био је Kreator, бенд човека са вероватно највећим ауторитетом међу придошлим музичарима, контроверзног Mille Petrozzа. Неспорно највећи европски треш метал бенд представио се публици у Каварни са неком врстом бест оф сет листе на којој су биле заступљене ствари са скоро сваког албума. Интересантна је чињеница да су свиране насловне песме са чак 8 албума. Можда до сад невиђен ,,феномен'' (за детаље погледати сет листу). За мене најјачи моменат везивање Hordes of Chaos и Phobia. Као и прошли пут у Софији ,,Миле'' наручује шутке готово пре сваке песме. И публика га слуша. Три песме са одличног последњег албума ми уопште нису засметале, напротив. Морам признати да је овог пута сам ,,Миле'' изгледао много боље расположен него прошли пут. Можда зато што овог пута није било проблема са нестанком струје, ха ха. Тврди да је Каварна на нивоу Вакена. Ако не и боља. Одличан наступ. Вероватно један од најбољих на овом сјајном фестивалу који се уклопио у предвиђених 90 минута.

1. Choir Of The Damned
2. The Pestilence
3. Hordes Of Chaos (A Necrologue For The Elite)
4. Phobia
5. Enemy Of God
6. Impossible Brutality
7. Endless Pain
8. Pleasure To Kill
9. Terrible Certainty
10. Extreme Agression
11. Coma Of Souls
12. Amok Run
13. The Patriarch
14. Violent Revolution
15. Demon Prince

bis

16. When The Sun Burns Red
17. Flag Of Hate / Tormentor

ДАН ТРЕЋИ:

            Једна од најбољих вечери у мом животу!!! Врхунац мог боравка у Каварни!!!

VOIVOD

            Иако су наступали први имали су на располагању чак сат времена за свирку. Признајем да сам у ишчекивању свих оних који ће наступити после прилично слабо обратио пажњу на њихов концерт. Приметио сам ипак да су имали своју публику и да су задовољни отишли са бине.

PRIMAL FEAR

Ralf Sheepers је најбољи певач кога сам ја видео и чуо уживо!!! Ова изјава има специфичну тежину. Не због тога што сам ја много паметан и леп већ зато што сам већ гледао већину најбољих певача у хеви метал историји (Halford, Tate, Dio, Adams, Dickinson, Ripper Owens, Barllow, Gillan…). Метал певачи на концертима ретко дају баш свих 100% својих могућности. Оно што сам видео од Sheepersa један је од таквих момената. Скоро па перфектно. Mat Sinner и остали момци на висини задатка. Наравно, ипак у сенци невероватног вокала. Избор песама врло добар. Могло је и боље (Tears of Rage, Under the Radar, Angel in Black…) али не жалим се. Напротив. На Riding the Eagle дао сам 100% својих снага што се умало није завршило трагично по моје здравље. Али шта ћеш. Хеви метал је то...

1. Sign of Fear

2. Chainbreaker

3. Killbound

4. Nuclear Fire

5. Six Times Dead (16.6)

6. Battallions of Hate

7. Fighting the Darkness

8. Riding the Eagle

9. Final Embrace

10.Metal is Forever

ANNIHILATOR

Море излива емоција ове вечери настављено је са канадским краљем метала Jeffom Watersom и његовим бендом Annihilator. Поред њега неколико година уназад у бенду је и Dave Padden на вокалу и гитари (од миља га зовем Мали због младоликог лица, иначе је веома висок). Избор песама јако добар. У првом делу свирке доминира Jeff на вокалима (вечерас носио црну мајицу Nike). Од прве четири песме три су са одличног King of the Kill. Од којих издвајам, наравно, феноменалну насловну. Касније Dave углавном преузима вокал а Jeff га надопуњује из другог плана. Миксују се старе и нове песме. Улеће Set The World On Fire. Сузе у очима. Помислих да ли је ово најлепше вече у мом животу! Али то није био врхунац. На крају хеви метал химна. По мом мишљењу једна од десет најбољих песама свих времена. Аlison Hell, наравно са уводом Crystal Ann. Jeff признаје да је увод ,,позајмио'' од Sabbatove Children of the Sea чиме одаје још једном признање легендарном Diu. Када се увод преломио у Alison Hell наступио је емоционални слом за мене. Плакао сам и ридао као мало дете. Нисам могао да станем. После минут и нешто сам дошао себи и наставио да певам са момцима којима се за ову прилику придружио и Schmier (Destruction) да отпева високе делове у рефрену. Што би Енглези рекли priceless!!! Заиста сјајан наступ Annihilatora. Чак су и пар новијих песама звучале одлично. Укупно сат и шест минута. Jeff и Dave су показали да су добар тандем, док је и утисак о ,,латино'' ритам секција за ову турнеју позитиван. Чекао сам скоро 20 година да их видим на делу (додуше, Jeffa сам видео као ритам гитаристу Savatage 2002). Следећи пут неће требати толико. Сигурно.

1. Box

2.Ambush

3.King Of The Kill

4.Hell Is The War

5.Plasma Zombies

6.Clown Parade

7.Ultra-Motion

8.Set The World On Fire

9.Fun Palace

10.The Trend

11.Crystal Ann/Alison Hell

ACCEPT

Са пуно ишчекивања, наде и стрепње, чекао сам наступ легендарних Немаца. Промена певача је увек проблем, нарочито кад је у питању специфичан вокал као што је Udo Dirkshnider. Ипак већ од почетка химне Metal Heart свима је било јасно да нас чека одличан шоу. Ређали су се највећи хитови. Публика у делиријуму. Обострано задовољство. Са новог албума који би ускоро требао да изађе свиране су две ствари. Teutonic Terror је више од обичне песме. То је симбол да се Accept вратио. И да је ту да остане. Можда је неким фановима тешко да преболе одлазак Уда али Marк Tornillo је достојна замена. А и гласом личи на свог великог претходника. За мене више него довољно. Приликом представљања бенда прескочио је да каже своје име. Рекао је:,, мене знате, I’m Rebbel’’. Наравно, уследио је овај класик великих Немаца. Wolf Hoffman је прави лидер бенда. Свесно стављен у први план током наступа. Његова опчињеност класичном музиком у више момената доноси микс метала и класике. Accept, као фактички највеће звезде овог фестивала, су имали најдужу сатницу и свирали чак 102 минута. За мене највеће лудило било је на Metal Heart, Breaker и Burning. Два биса су, наравно, прича за себе.

1. Metal Heart
2. Midnight Mover
3. Restless And Wild
4. London Leatherboys
5. Losers And Winners
6. Teutonic Terror
7. Breaker
8. Bulletproof
9. Neon Nights
10. Wolf’s playing classic
11. Up To The Limit
12. The Abyss
13. Peter’s Bass Solo
14. Monsterman
15. Burning

bis 1

16. Princess Of The Dawn

17. I'm A Rebel

bis 2:

18. Fast As A Shark

19. Balls To The Wall

Закључци: Каварна је хеви метал престоница Балкана. Дефинитивно најдражи фестивал на коме сам био! Само 11 Срба ове године (за које ја знам) што је дефинитивно доказ финансијско-моралне кризе у којој се тренутно налазимо. Биће боље, ваљда.

П.С. Надам се да сам због свих добрих дела које сам учинио неколицини људи ове године у Каварни заслужио да ми једног дана Chuck Shuldiner свира Scavenger of the Human Sorrow или Crystal Mountain.