Masters of Rock, 12.-15. July 2012, Vizovice, Czech Republic

O FESTIVALU: 

Masters Of Rock je najveci metal festival sa tradicijom u Istocnoj Evropi. Skoro svake godine neki drugi festival bljesne (OST fest u Bukurestu ove godine), ali se brzo ugasi ili njegov kvalitet opadne (Sofia Rocks, Kavarna Rock Fest). Ceski Masters of Rock (koji ima i svoju zimsku varijantu) godinama zadrzava kvalitet i masovnu posecenost. Festival se odrzava u mestu Vizovice blizu Slovacke granice. Najblizi veci grad je Zlin u kome sam ja bio lociran. Ove godine bilo je negde oko 20.000 ljudi po danu. Moram reci da cena karte nije bila preterano skupa s obzirom na program. Nekih 56 evra za cetiri dana festivala (nije bilo moguce kupiti pojedinacnu kartu). Iz finansijskih razloga odlucio sam se samo za drugi i treci dan. Ono sto sam propustio, a za cim zalim su Within Temptation i Kamelot prvog odnosno Sabaton i Paul Di Anno cetvrtog dana. Ipak, u ovom trenutku nije se moglo vise… Festival je pratila kisa i prohladno vreme. To ipak nije mnogo uticalo jer je srecom prostor ispred bine pokriven betonom. A i oba dana kisa je stala taman pre nastupa (meni) najvaznijih bendova. Kao uspomena ostadose mi dve kabanice koje sam platio 400 dinara svaku. Zelim da istaknem da je ovo festival sa najboljim izborom hrane i pica koji sam do sada posetio. Pored standardnog menija bilo je i raznih gotovih jela, kao i svih mogucih vrsta alkohola i sokova. Program je vodila jedna mlada dama i jedan stariji roker koji su najavljivali i odjavljivali bendove. Pored glavne Ronnie James Dio bine postajala je i jedna manja na kojoj su svirali domaci i manje poznati bendovi. Generalno jako dobar festival koji je opravdao tvrdnju iznesenu u prvoj recenici ovog teksta. Posle Kavarne 2010 i Gods of Metal 2009 definitivno najbolji festival na kome sam bio.

NEMACKI HAPPY METAL PARTY

(drugi dan festivala)

FREEDOM CALL: 

Sa velikim nestrpljenjem cekao sam ponovni susret sa ovim Nemcima (gledao ih u Milanu 2010). Njihov prethodni album Legend of the Shadowking ocenio sam jako visoko, kako na godisnjoj tako i na decenijskoj listi albuma. Na zalost, najnoviji album mi nikako nije legao… Vec nakon uvodnih We are One i United Alliance bio sam toliko srecan da sam zakljucio da je bilo vredno putovati 800 kilometara i samo zbog ove dve pesme. Ni kisa mi nije smetala… Generalno jako pozitivan nastup. U stilu njihove krilatice happy metal party. Chris Bay je veoma dobar showman i zna kako da podigne publiku. Set lista bila je mesavina hitova i stvari sa novog albuma. Ukupno oko sat vremena (17:40-18:41) i deset pesama.

set lista:

01.  We Are One

02.  United Alliance

03.  Hero On Video

04.  Rockstars

05.  Tears Of Babylon

06.  The Quest

07.  Power And Glory

08.  Warriors

09.  Land Of The Light

10.  Freedom Call

EXODUS:

Iako nikad nisam slusao ovaj bend generalno znam o cemu se radi. Beskompromisna i zestoka svirka od pocetka do kraja. Pevac Rob Dukes cesto komunicira sa publikom. Kaze da nemaju laganih pesama i da ne sviraju p.... metal! Cesi odgovaraju masovnim i cestim circle pitom. Nisam neki poznavalac pesama Exodusa pa ne mogu da kazem tacnu set listu. Sigurno su bile: A Lesson in Violence, Black List i Strike of the Beast. Svirali su nesto manje od sat i deset minuta. Kao sto rekoh dobro su primljeni od publike.

 UNISONIC:

Odlazeci u Cesku definitivno najveca zelja bila mi je da vidim Unisonic, bend koji je ponovo ujedinio heavy metal legende Micheala Kiskea i Kai Hansena. Istina, njih sam vec gledao zajedno decembra 2010 u Esenu kao clanove Avantasije. Ipak, oni su tamo bili Tobiasovi gosti a ovo je njihov bend. Moram na pocetku da kazem da nisam preterano zadovoljan njihovim istoimenim albumom prvencem. Suvise je to mekano za moj ukus. Ipak, to je stil koji Kiske preferira godinama unazad i nije iznenadjenje sto je album ispao kako je ispao. Elem, to nimalo nije umanjilo zelju da ih vidim i cujem. Cak sam i nove pesme pevao sve od reda. Zakazani signing session bio je od 19 do 19:30 i realno nije bilo moguce prici od par stotina fanova koji su dugo i strpljivo stajali u redu. Ipak, uspeo sam da obojicu slikam izbliza sto su neke od najvrednijih fotografija koje sam napravio na ovom festivalu. Set lista bila je ocekivana, nove stvari plus tri Helloween klasika. Zaista je privilegija cuti izvodjenje tih pesama od strane jednog od najboljih pevaca u heavy metal istoriji. Ostaje zal sto njegov mikrofon nije bio jos glasniji i jaci. S druge strane, Kai je mnogo vise gitarista nego u njegovom Gamma Ray-u, gde je vise posvecen vokalu, a gitarski je u maloj senci sjajnog Henjo Richtera. Takodje svira i vecinu solaza u novom bendu. Kada Kiske i Hansen stanu jedan pored drugog na bini deluje kao istorijski momenat a ruka se sama masi za fotoaparat. Tokom pevanja sa publikom na Future World Kiske nas je zabavljao svojom verzijom hitova Elvisa Presley-a. Ceo nastup je trajao oko sat i petnaest minuta. I malo i dovoljno. Do nekog sledeceg puta…

set lista:

01.  Unisonic

02.  Never Too Late

03.  King For A Day

04.  I’ve Tried

05.  My Sanctuary

06.  March Of Time (Helloween cover)

07.  Over The Rainbow

08.  Star Rider

09.  Souls Alive

10.  We Rise

bis

11.  Future World (Helloween cover)

12.  I Want Out (Helloween cover)

EDGUY:

Ako se neko pita zasto su ovi Nemci postavljeni za glavne zvezde drugog dana festivala odgovor je veoma jasan. Tobias i kompanija uzivaju veliku popularnost u Ceskoj, sto se moglo lepo videti i tokom signing sessiona a pogotovo tokom samog nastupa. Specijalno za ovu priliku bend je pripremio par iznenadjenja tj. pesme koje dugo nisu svirane (ili uopste). Ovo mi je bio treci put da ih gledam i svaki put je to bilo na festivalu (Italija i Bugarska 2009). Tobi,  sjajan showman i veliki zezator, i ovoga puta je imao svoje fore. Potpuno je izmenio narativni deo Robin Hooda preradivsi Seven Son of the Seven Son (“He has the power to steel!”). Uspeo je i da zaboravi tekst na Lavatory Love Machine. Namerno ili stvarno, ne znam. Na kraju je rekao da ce da sviraju bis ako svi prisutni obecaju da ce doci na sledeci Edguy koncert sa jos pet clanova porodice. Njegovo standardno prozivanje belgijske publike kao najslabije cuo sam i tokom koncerta Avantasije. Moj prijatelj sa facebooka Felix Bohnke imao je zapazenu solo tacku u kojoj je iskoriscena i tema Imperial March. Trenutno jedan od meni najboljih bubnjara. Generalno set lista je mogla biti znatno bolja, odnosno vise po mom ukusu. Najbolje mi je legao Babylon koji sam bas zeleo da cujem. Ukupno sat i 28 minuta.

set lista:

01.  Nobody’s Hero

02.  Tears Of Mandrake

03.  Spookes In The Attick

04.  Rock Of Cashel

05.  9-2-9

06.  Lavatory Love Machine

07.  Robin Hood

08.  Drum Solo

09.  Superheroes

10.  Save Me

11.  Babylon

12.  Ministry Of Saints

bis

13.  King Of Fools

PAIN:

Ovo mi je treci put da gledam ove Svedjane (dva puta kao predgrupu NW tokom 2009). Ozbiljno sam slusao samo njihova dva poslednja albuma od kojih mi je Cynic Paradise iz 2008 daleko vise svideo. Lider benda cuveni Peter Tagtgren, obucen u belo, pominjao je neko snimanje dvdija. Doduse, nisam primetio neke specijalne kamere osim festivalskih. Svirali su oko sat i deset koliko su imali na raspolaganju po satnici. Najbolje mi je bilo na hitovima: I’m Going In, Monkey Bussines i Same Old Song. Na poslednjoj Shut Your Mouth gostovao je i pevac Exodusa Rob sto je on indirektno i najavio hvaleci Pain za vreme svog nastupa. Tek sutradan sam saznao da je prisutna bila i Anette Olzon koja je bodrila svog (nevencanog) supruga basistu Johana. Na zalost nisu izveli Follow Me…

 set lista:

01. Crashed
02. Walking On Glass
03. I'm Going In
04. Monkey Bussines
05. Dirty Woman
06. Dark Fields Of Pain
07. Don't Care
08. Eleanor Rigby (Beatles cover)
09. Fear The Demons
10. Bitch
11. Stay Away
12. The Great Pretender
13. Same Old Song
14. On And On
15. Shut Your Mouth

                                                               

FINSKO METAL VECE

(treci dan festivala)

FIREWIND:

Mozda trenutno i najznacajniji heavy metal bend na Balkanu nisam ranije imao prilike da vidim osim gitariste Gusa G koga sam gledao u dva navrata sa Ozzijem. Posle sasvim dobrog novog albuma Few Against Many i odgledanih live snimaka na youtube ocekivao sam dobar nastup. Mogu da kazem da me mladi Grci nisu razocarali. Pevac Apollo stalno se trudio da motivise publiku koja je zbog kise bila malo posustala. Gus G je pokazao svoj neosporni kvalitet i zasto ga je Prince of Darkness zvao u svoj bend. Izbor pesama dosta dobar. Nekoliko sa novog uz najbolje pesme iz dosadasnje karijere. Zanimljivo je da je Firewind jedini bend od deset koje sam gledao u Ceskoj a da su svirali manje od sat vremena (53 minuta). Sve u svemu verujem da ovo nece biti poslednji put da ih gledam.

set lista:

01. Wall Of Sound

02. Head Up High

03. Till The End Of Time

04. The Undying Fire

05. Mercenary Man

06. World On Fire

07. The Fire And The Fury

08. Loosing My Mind

09. I Am The Anger

10.

11. Falling To Pieces

KORPIKLAANI:

Jedan od bendova koji je prakticno stvoren za festivale. Veseo i simpatican nastup ovih Finaca dopire do sirokog kruga ljudi. Ni ja nisam izuzetak. Za one koji ne znaju bend pored klasicnih rock instrumenata koristi violinu i harmoniku. Gledao sam ih u Kavarni 2010-te i od tad pratim njihov rad. I oni su se odlucili za mesavinu hitova i predstavljanje novog materijala. Neke pesme su premijerno izvedene. Najbolji deo nastupa bio je vezivanje Vodka-Wooden Pints-Happy Little Boozer. Jedan od najmocnijih momenata ne celom festivalu. Ja sam ocekivano eksplodirao na folk metal himni Wooden Pints!!! Atmosfera jako dobra. Za kraj Beer Beer i zavrsni instrumental. Ukupno sat i desetak minuta. Tokom nastupa kisa je stala a pojavila se duga. Mozda to nije bila slucajnost…

STRATOVARIUS:

Cetvrti put sam gledao ove Fince, a da sam samo jednom stvarno isao zbog njih (beogradski koncert 2010). Strato je mnogo izgubio na autenticnosti odlaskom Tolkija i Jorga Michaela. Ponekad je tesko prihvatiti bend koji je nastao 1984, a ciji je najstariji aktuelni clan dosao u njega deset godina kasnije. Kotipelto, najbolji pevac treceg dana festivala, ni ovog puta nije bio na ocekivanom nivou. Nekako mi je licilo da previse odradjuje posao. Mislim da pevac njegovog kvaliteta moze i mora bolje. Nisam zadovoljan ni forsiranjem novog, meni neubedljivog Elysium albuma. Najbolji momenti bili su na Forever, The Kiss of Judas i naravno na Haunting High and Low koja je pomerena za bis. Ukupno sat i 15 minuta. Tokom nastupa Kotipelto je patriotski podrzao druge finske bendove koji su svirali toga dana.

Set lista:

01.  Under Flaming Skies

02.  Phoenix

03.  Deep Unknown

04.  Eternity

05.  Against The Wind

06.  Darkest Hours

07.  Eagleheart

08.  Infernal Maze

09.  Forever

10.  Visions (Southern Cross)

11.  The Kiss of Judas

12.  Black Diamond

bis

13.  Haunting High And Low

NIGHTWISH:

U Ceskoj sam osmi put gledao svoj najomiljeniji bend. Uvod u sve to, i neka vrsta nagrade za vernost, bio je susret sa Marcom Hietalom o kome ce biti detaljno reci u dodatku ovog izvestaja. NW su bili i formalno najvece zvezde Masters of Rocka 2012 (kao i 2009). Ovo znacajno priznanje bendu upotpunila je i slika od stotine Nightwish majica koje su nosili brojni fanovi u Vizovicama. Da grupa ima jaku bazu u Ceskoj potvrdio je i koncert u Pragu 30.aprila kome sam i sam prisustvovao, a gde se okupilo cak 8.000 ljudi. Ovaj nastup licio je prilicno na onaj pre dve nedelje u Slovackoj. Ne samo zbog identicne set liste koje se mogla i ocekivati, vec i zbog nekih identicnih najava (Come Cover Me, Ghost River). To naravno nije pokvarilo sam kvalitet izvodjenja. Jos jednom se pokazalo da Storytime nije bas idealna uvodna pesma na festivalima zbog uobicajenog „trazenja” zvuka na prvoj pesmi. Videlo se da publika obozava melodicni instrumental Last of the Wilds. Dokazalo se da emotivni zavrsetak Come Cover Me moze da dovede do suza. Iskristalisalo se da NW koncert bez Anettinog Hep Hep sa publikom nije potpun. Da Planet Hell zvuci jako mocno i sa „novom” postavom. Da je pirotehnika sastavni i veoma bitan deo svakog pravog NW nastupa... Ono sto je meni delimicno pokvarilo utisak je to sto iako sam bio relativno blizu bine nisam bio u najboljem okruzenju tj oko mene nisu bili pravi fanovi benda vec neki „radoznalci”. Ipak, generalno veoma dobar utisak samog nastupa nije sporan. Vrhunac sam doziveo na Last Ride of the Day sto nije neocekivano. Ukupno 14 pesama i sat i 22 minuta. Ovo ce, na zalost biti poslednji put da gledam bend ove kalendarske godine. Na kraju ipak, moram biti zadovoljan jer sam prebacio svoj prvobitni plan da ih u toku 2012 gledam tri puta. Ponosan sam na ono sto sam postigao.

set lista:

01.  Storytime

02.  Wish I Had An Angel

03.  Amaranth

04.  Storytime

05.  I Want My Tears Back

06.  Dead To The World

07.  Come Cover Me

08.  Last Of The Wilds

09.  Planet Hell

10.  Ghost River

11.  Nemo

12.  Over The Hills And Far Away (Gary Moore cover)

13.  Song Of Myself

14.  Last Ride Of The Day

DEATHSTARS:

Moram priznati da ne bih ostao da ih cujem da nisam imao voz tek u 2:30. Njihov muzicki izraz nije mi blizak, mada imaju slicnosti sa Pain. Pevac peva i growl i scream (u cemu mu pripomaze basista) a ponasa se veoma autoritativno. Glumio je nekog ucitelja kome su svi prisutni ucenici. Izdavao je naredbe kad da se cuti a kad da se vristi. I sto je najgore delovalo je da ga masa slusa…