ACCEPT-STEELWING, Budapest (Hungary) 02.02.2011

UP TO THE LIMIT!!!

Простор: Клуб 202 (бивши Wigwam) налази се на самој периферији Будимпеште (са будимске стране). Колико сам ја разумео нешто је преуређен од кад је променио име али је део индијанске иконографије остао. У другом делу сале постоје столови тако да се може рећи да је њен капацитет можда нешто испод хиљаду посетилаца. Мени који сам стајао јако близу бине али мало удесно звук није био потпуно чист док се нисам померио према средини. Не знам да ли је то био случај и на другим концертима који су одржани у „Двестадвојци”. Испред самог клуба појавили смо се у раним поподневним часовима да извидимо ситуацију. Наш „лов на Вука” (како га је назвао Ранко) није уродио плодом јер су се чланови бенда тада налазили на ручку у граду (бар је тако рекао Мађар из обезбеђења који је натуцао по неку реч енглеског). Шетња Будимпештом, која је била лепа као и увек, није могла дуго да траје због веома хладног времена.  За овај концерт троје од нас смо имали специјалне мајице ACCEPT СРБИЈА, идејно решење Мирославе Мише Рафаиловића.

Steelwing: Ако је неки бенд изабран само у размаку од пет месеци да буде предгрупа бендовима као што су Blind Guardian, Sabaton и Accept то је аутоматска потврда о његовом квалитету. Млади Швеђани (за које још није сигурно да су пунолетни, ха ха) су по трећи пут пред мојим очима и ушима показали свој неоспоран таленат и потенцијал. Извели су четири песме са свог првенца и једну која ће бити на другом албуму који је у припреми. Имиџ и звук осамдесетих, мотивација на високом нивоу, веома професионално и квалитетно. Оно што ми је много засметало је срамно понашање мађарске публике. Као да их је неко силом натерао да гледају Steelwing. На позив Riley-a (певача) за руке горе једва да је десеторо људи тапшало. И то не једном него више пута. Никад то нисам раније доживео и надам се да више ни нећу. Наступ је трајао укупно 33 минута. И овог пута сам, као и у Београду после концерта отишао да мало попричам са момцима и дам им подршку. Пожелео сам да једног дана и они буду хедлајнери. Верујем да ће то у будућности и заслужити.

Сет листа:

01.The Illusion

02.Headhunter

03.Stone of Allusion

04.Sentinel Hill

05.Roadkill (…or be Killed)

ACCEPT:

После „само” шест месеци указала ми се прилика да поново гледам овај легендарни хеви метал бенд. Већ у ранијем извештају (Каварна рок фест 2010) сам помињао своје задовољство због њиховог повратка на сцену и веома успешне замене певача. Mark Tornillo је квалитетан и енергичан певач, достојан наследник чувеног Uda, музика бенда остала је препознатљива а нови албум Blood of the Nations врло добро је прошао код фанова широм света... Тачно у 21-22 појавили су се чланови бенда, Wolf Hoffmann и Peter Baltes из „оргиналне” поставе плус Mark, бубњар Stefan Schwarzmann и гитариста Herman Frank. Oно што је за мене било велико изненађење је да бубњар има истетовирано своје име на левој руци, ни мање ни више него на ћирилици. Пише једноставно ШТЕФАН. У овом тренутку не знам позадину приче али ћу се потрудити да то сазнам... Од самог почетка кренули су жестоко са Teutonic Terror, хитом са актуелног албума. Као што сам већ раније писао ова песма за мене је више од обичне песме, она представља симбол да се Accept вратио и да је ту да остане. Ређају се и старе и нове ствари (укупно 5). Један готово невероватан осећај ме је обузео током концерта. Као да нас је неко зграбио одмах на почетку и да нас млео готово два сата без престанка (наступ трајао тачно сат и 56 минута). Индикативно је то да се Mark први пут обратио публици тек после пете песме. Све у свему било је само неколико кратких најава, све остало је била убитачна свирка која је извлачила последње атоме енергије из фанова. Наравно, мислим на оне праве којих је сигурно било око стотинак међу оних 500-600 људи који су били присутни. После ужасног утиска који су на мене оставили за време наступа Steelwinga морам признати да су се Мађари донекле поправили и били пристојна публика за време наступа звезда вечери. Бенд нам ове вечери није давао класичне соло тачке већ су оне биле део неколико песама (Wolf, Wolf&Peter, Peter). На мене је најбољи утисак оставио је „дуел” Wolfa и Petera где је други понављао на басу мелодију коју је први свирао на гитари. „Обрачун” се одиграо током Bulletproof.  Неке паралеле са наступом у Каварни морају се направити. Иако сам у Бугарској чуо и Midnight Mover и I’m Rebbel плус Wolfovu соло тачку која је садржала мешавину неколико класичних композиција овај концерт био ми је бољи. Разлоге за то треба тражити у томе што сам синоћ у Пешти био на два метра од бине, поред мене је било много драгих лица али и у чињеници да је изгледало као да је бенд дао свој максимум а свирали су и четири песме више него у Каварни. Занимљиво је да се на овој турнеји бенд одлучио да током легендарног сола на Metal Heart да публици прилику да певањем у њему и учествује. Сигурно леп моменат мада ја не бих имао ништа против ни да се остало при старој верзији када смо сви уживали „само” у Wolfovoj виртуозности. Много је било снажних емотивних момената током концерта. Тешко их је све набројати. Знам само да сам на Burning тестирао могућност сопственог грла буквално до бола. Као и у Каварни најјачи утисак на мене је оставио сигурно Wolf, поновно свесно стављен у први план али не претерано већ са дозом укуса (други гитариста свирао је само 2-3 сола). Лакоћа са којом је свирао, продорни поглед са којим је стрељао нас у првим редовима само су неки од елемената који ће бити запамћени. А таквих је на овом концерту много као кад смо на Balls to the Wall сви подигли три прста када је Mark тражио  два, и не могу стати само у један извештај. О њима ће се дуго причати и препричавати међу срећницима који су овом концерту присуствовали. Постоји израз „концерт за све паре”. За овај сматрам да би било поштено да смо на крају сви нешто и доплатили. Као што у наслову пише до максимума, и од бенда и од нас.

На крају треба истаћи сјајан „улов” најмлађег члана наше експедиције Наташе Рафаиловић: Wolfova и Peterova трзалица, фотографије са члановима Steelwinga и потписани диск. Шта да кажем, на млађима свет остаје.

Након синоћнег концерта мој глас веома подсећа на онај који на сцени имају оба Accept певача. Ко разуме схватиће...

Сет листа:

01. Teutonic Terror
02. Bucket Full of Hate
03. Starlight
04. Love Child
05. Breaker
06. New World Comin'
07. Restless and Wild
08. Son of a Bitch
09. Ahead of the Pack
10. Metal Heart
11. Neon Nights
12. Bulletproof
13. Loosers and Winners
14. Aiming High
15. Princess of the Dawn
16. Up to the Limit
17. No Shelter
18. Burning
bis
19. Fast as a Shark
20. Pandemic
21. Balls to the Wall