RHAPSODY OF FIRE, Visions of Atlantis, Bologna (Italy), 25.02.2011

RHAPSODY OF FIRE - GLORIA PERPETUA!!!

Uvodne napomene: Rhapsody je jedan od onih bendova koje slusam od prvog albuma koji su izdali tj. od Legendary Tales (1997). Ne mogu da tvrdim da sam ih slusao istim zarom svih ovih godina ali mogu da kazem da su sa novim albumom The Frozen Tears of Angels ponovo usli u medju mojih 20 omiljenih bendova. Cesto u sali volim da kazem za bend da je najbolji proizvod italijanske kulture.

Prostor: Estragon na perifiriji Bolonje mi je vec dobro poznat prostor jer mi je ovo treci koncert u njemu, a drugi za poslednjih deset dana. Za razliku od proslog puta zatekao sam bar 2.000 ljudi unutra. Rhapsody nije svirao u Italiji punih devet godina i ovo je bilo donekle i ocekivano. Stigoh tacno u 21h i na moje iznenadjenje prva predgrupa je vec napustala binu. Cene garderobe i pica bile su iste kao i prosli put tj. 1,5 i 3/4/5 evra. Tour majicu Rhapsody sam platio 20 evra. Interesantno je da covek koji je radio za standom nije govorio italijanski, tako da smo dosli do pomalo cudne situacije da za italijanski bend u Italiji fan rekvizite prodaje Nemac, verovatno neko iz Nuclear Blast Records-a.

Visions of Atlantis: Pre ovog nastupa cuo sam samo jednu pesmu od benda, i to na youtube. Grupa funkcionise sa muskim i zenskim vokalom koji su prema onome sto sam video ravnopravno zastupljeni. Koliko sam uspeo da vidim ovi Austrijanci koji imaju pet studijskih albuma su od svog nastanka promenili cak cetiri pevacice i dva pevaca. Vec za vreme njihovog nastupa sala je bila gotovo puna tako da su imali solidnu podrsku. Ukupno devet pesama, od kojih su cak cetiri sa novog albuma (Delta, 2011). Svirka u ukupnom trajanju od  45 minuta. Moram da priznam da sam toliko bio skoncentrisan na Rhapsody da nisam mnogo obracao paznju na ovaj bend. U principu nisam neki fan bendova sa zenskim vokalom (sto je pomalo neverovatno s obzirom da mi je Nightwish br.1) i mogu samo da konstatujem da je Visions of Atlantis imao korektan nastup i da je pevacica (Maxi Nil) pored zavidne kilaze pokazala i da zna da peva.

Set lista:

1.At the Back of Beyond
2.Seven Seas
3.Elegy of Existence
4.Black River Delta
5.Where Daylight Fails
6.Through My Eyes
7.Passing Dead End
8.New Dawn
9.Memento

RHAPSODY OF FIRE: Nastup je poceo tacno u 22-45 kada se sa razglasa cuo Dar-Kunor. Nakon toga mogli smo da cujemo glas sir Cristopher Lee-ja u cuvenoj najavi koja zavrsava sa: MIGHTY, IMMORTAL WARIORS, RHAPSODY!!! Opste odusevljenje u publici. Vidim i jedan svetleci mac. Ja sam se pozicinirao vise ulevo da bih bio naspram Luce Turilli-ja (gitara) i Alessandra Alexa Staropoli-ja (klavijature), dvojice osnivaca benda. Nalazim se u nekom sedmom redu, najbolje sto sam mogao jer sam stigao prilicno kasno. Nakon Triumph or Agony obraca nam se pevac Fabio Lione i kaze da ima cudan osecaj da peva u Italiji posle devet godina. Najavljuje Knightrider of Doom. Ja sa fotoaparatom pokusavam da napravim sto bolje snimke ali mi tesko ide zbog stalnog komesanja u masi i toga sto oni na bini nece da stoje mirno!!! A dim koji kulja na pomenutoj bini mi je vec stari poznanik da ne kazem neprijatelj… Ubrzo se selimo u selo patuljaka  (The Village of Dwarves) na moje veliko zadovoljstvo. Snimam nekih minut pesme dok pevam (narocito onaj deo we speak, we laugh we honor our king!!!). Sledi prva pesma sa novog albuma Sea of Fate uz odlicne solo deonice Luce i Alexa. Veliko je zadovoljstvo videti na delu jednog pravog gitarskog heroja kao sto jeste Luca Turilli. Svoju muzicku reputaciju dopunio je i veoma aktivnom komunikacijom sa publikom. Nakon toga prva pesma na italijanskom Guardiani del Destino (cuvari sudbine) i jedan pravi italijanski hor gde samo ja zabusavam jer ne znam ceo tekst. Jako lepo… Jedina pesma sa prvog albuma Land of Immortals bila je pozitivno iznenadjenje za mnoge s obzirom da je nisu svirali tokom prvog dela turneje. Za vreme sola Fabio odlazi da se presvuce i vraca se da zavrsi pesmu. Moram priznati da im se nacin oblacenja nesto popravio u odnosu na raniji period. Sledi On the Way to Ainor sa novog albuma koja je odlicno primljena kao i sve nove pesme, na moje zadovoljstvo. Setih se Ognjena Runnera i njegovog forumskog posta vezanog za poslednji album. Ovo je bilo i za njega…Nakon toga bubnjarski solo Alex Holzwarth-a. Konacno imadoh priliku i njega da vidim uzivo. Njegovog brata basistu Olivera video sam i sa Tarjom i sa Blind Guardian. Donekle neocekivano svoj vrhunac veceri doziveo sam na Dawn of Victory. Volim tu pesmu ali nisam mislio da cu se bas na njoj osecati najlepse.GLORIA PERPETUA!!! Sledi prva pesma koju je bend snimio na italijanskom Lamento Eroico i fakticki operski Fabijev glas. Gotovo je neverovatno sta je sve ovaj covek otpevao veceras. Od operskog pevanja do death metal urlanja (Reign of Terror). Nikad do sad nisam cuo pevaca koji ima toliki raspon glasa (a da je to uzivo i pokazao). Znao sam da je odlican pevac, ipak sam imao neke sumnje. Naravno, do veceras… Nakon toga himna koji smo svi cekali, Holy Thunderforce. Horsko pevanje uz mestimicne sutke. Kao sto sam vec jednom rekao obrazac za heavy metal pesmu.  Sledi Patrice-ov bass solo i veliko finale uz Unholy Warcry (koja mi sve vise i vise prija) i The March of Swordmaster. Tacno sat i dvadeset minuta svirke pre bisa. Koristim situaciju do odem po jaknu jer sam (opet) morao da jurim poslednji bus do Zeleznicke stanice u Bolonji. Bis gledam sa kraja sale ali to ne smanjuje odlican utisak u vec pominjanoj Reign of Terror (koja takodje nije svirana u prvom delu turneje). Neverovatna pesma imajuci u vidu sta sve (samo) u njoj peva Fabio. Moram priznati da sam ponosan sto sam mu jedan period svog zivota bio sugradjanin (za onog ko ne zna Fabio je rodjen i zivi u Pizi). Za kraj ocekivana himna Emerald Sword pa sam i ja docekao da pevam For the king, for the land, for the mountains… To mi je dalo snagu da posle trcim na autobusku stanicu. Nazalost, propustio sam zavrsno poklanjanje clanova benda. Verujem da ih je publika nagradila za sve… Ukupno oko 95 minuta. Malo i mnogo…

Zavrsna razmatranja: Jedan veliki bend se vratio. Kako u Italiju, tako i na svetsku metal scenu. Luca, Alex i Fabio su jos dovoljno mladi tako da od njih mozemo ocekivati jos mnogo u buducnosti (novi album ce izaci za par meseci). Dakle, bice prilika da ih vidim(o) ponovo. Ovo ne kazem da bih sebe utesio sto necu ici na koncert u Milano zakazan za ponedeljak… Odlicni utisci, Luca i Alex ali pre svega sjajni Fabio. Za mene u top 5 metal vokala, sigurno.

Set lista:

1. Dar-Kunor
2. Triumph or Agony
3. Knightrider of Doom
4. Village of Dwarves
5. Sea of Fate
6. Guardiani del Destino
7. Land of Immortals
8. On the Way to Ainor
9. Tharos Holy Rage (drum solo)
10.Dawn of Victory
11. Lamento Eroico
12.Holy Thunderforce
13.Dark Prophecy (bass solo)
14.Unholy Warcry
15.The March of Swordmaster
bis
16.Reign of Terror
17.Emerald Sword

fotografije sa koncerta:

http://img87.imageshack.us/g/16288939.jpg/

ANGRA, Kattah, Bologna (Italy), 15.02.2011

ARISING THUNDER погодио Италију

Уводне напомене: Велики сам фан Angre још од 1997/98, дакле још док је у бенду певао Andre Matos. Ради се о једном специфичном вокалу који је био и један од оснивача бенда. Његова замена Eduardo Falaschi добро је прихваћен од фанова али и у овом случају постоје људи који жале за старом Angrom тј. „старом ером”. Бенд је веома популаран у Бразилу и целог Јужној Америци али  не и у Европи. Њихове кратке турнеје по старом континенту углавном се своде на Француску, Шпанију и Италију. Ја сам већ имао купљену карту за концерт у Милану, новембра 2009 али су он, као и цела европска турнеја отказани. Од чланова бенда уживо сам видео само Kika Loureira (гитара) који је лета 2009 тезгарио са Tarjom. Више нисам био спреман да ризикујем са овим драгим бендом. Дакле, дуго сам чекао овај тренутак и свесно сам се упустио у ову не баш јефтину авантуру.

Простор: Estragon у Болоњи је један од кључних простора за одржавање метал концерата у Италији. У њему су свирали већина најпознатијих бендова. Налази се у оквиру комплекса Parco Nord где је одржано неколико Gods of Metal и других озбиљних фестивала. У Estragonu сам већ био у марту 2010 када сам гледао Saxon. Моја је процена да је капицитет сале до 3.000 посетилаца. Нажалост, синоћ је било присутно неких 300 људи. Негде око 21 испред улаза било је само нас стотинак а благајна није продавала карте. Уплашио сам се отказивања али до тога срећом није дошло. Ипак присутни су били некако добро распоређени па призор није био баш толико бедан као што се на први мах чини. Шта је разлог таквој посети није ми познато. Иначе, бенд је пре два дана имао концерт и у Милану. Цене мајица биле су чак 25 евра па сам због неких ванредних трошкова које сам имао одлучио да останем без овог драгоценог сувенира. У понуди је било само два мотива: омог албума Aqua и омот првог сингла Arising Thunder који је мени деловао привлачнији. Цене пива биле су интересантне: 0,3 – 3 евра; 0,4- 4 а 0,5 – 5 евра. За гардеробу ваљало је издвојити 1,5 евра по комаду...

Предгрупа: Бразилци Kattah на сопственој реклами представљени су као хеви метал бенд са елементима орјенталног звука. Петорка са интересантним латино певачем. Његов глас ме је на моменте подсетио на Dickinsona из млађих дана. На другој песми носио је бразилску заставу, ваљда је за то имао неки посебан разлог. Добили су значајан простор, 45 минута, чак 7 песама, од којих је шеста била инструментал. Били су добро прихваћени али о некој специјалној атмосфери не може бити говора.

ANGRA: Дуго очекивани наступ почео је прилично касно. Звуци уводног инструментала са новог албума Aqua зачули су се тек у 23-04. Ја сам стајао у другом реду на позицији између Rafaela Bittnecourta (гитара) и Felipea Andreolia (бас). Почетно задовољство када је кренуо Arising Thunder ми је ометао нешто слабији звук. Ипак је све јако брзо дошло на своје. Клавијатуре су биле са матрице али сам то и очекивао. Атмосфера прилично добра, као и током целог концерта. Надовезује се насловна са одличног првог албума Angels Cry и један од најлепших момената за мене. Edu пева прилично добро на моменте одлично, на моменте нешто слабије. Некако ми делује веома опуштен и не ретко мења начин певања. Први пут нам се обраћа са неколико речи на италијанском али се одмах пребацује на енглески. Након нове Awake From Darkness следи оно што сам чекао дуго, дуго. Предивна Lisbon уз прегршт емоција. На The Voice Commanding You микрофон преузима Rafa. Једини човек који је у бенду од првог момента његовог постојања оставио је на мене најбољи утисак. Не само зато што са Kikom чини један од најбољих гитарских тандема у металу, што зна да пева боље него многи певачи, већ због целокупног понашања и односа према свирци и публици. Са друге стране Kiko ми делује више професионалан а мање емотиван. Барем ми је тако деловало синоћ. Једина соло тачка вечери била је бубњарска, повратника у бенд Ricarda Confessoria. Следи Spread Your Fire која је протеклих година била она песма са којом се завршавао наступ. Након тога две песме са новог албума од којих је друга била мени омиљена The Rage of the Waters. За крај официалног дела химна Rebirth и одлична Nothing to Say, вечерас без увода Crossing. Јако леп моменат за мене али и за италијанску публику. Помало изненађујуће бенд напушта бину након само сат и осам минута. У Милану пре само два дана свирали су чак три песме више. Не знам о чему је реч, да ли је у питању касни почетак или слаба посета, али ово није једини случај да на овој турнеји публика добила краћу сет листу (и Белгијанци су добили две песме мање од Миланеза). Док се чекао бис ја сам имао једну личну дилему. Да ли да идем на последњи аутобус до Железничке станице у Болоњи или да останем и да ризикујем комплетак повратак у Београд. Остао сам јер сам знао шта нам је бенд спремио за крај. Са разгласа креће Unfinished Allegro који се претвара у химну Carry On. Млатим главом и певам колико могу, предуго сам чекао овај моменат... Вриштим: Carry on, it's time to forget the remains from the past. Током песме пробио сам се и до шипке. За крај симболична Nova Era. Знак да је бенд жив и здрав и да функционише. И то добро. На крају само сат и 22 минута, тј. само 12 правих песама. Ипак у овом случају ја сам онај који каже да је чаша полупуна а не полупразна. Још једно вече за памћење. Објективно гледано прилично сам задовољан сет листом. Са сваког од седам албума била је бар по једна песма. Можда је број нових ствари у односу на укупан број песама нешто већи него што се мени свиђа али ипак је ово промоција новог албума. Наравно, недостајало је много мојих фаворита (Carolina IV!!!) али нећу да закерам. Све у свему јако добар утисак, још једна велика жеља је остварена. Овај концерт остаће ми по много чему у сећању. По први пут сам носио прави фото апарат на један концерт и направио јако добре фотографије. Да остану занавек.
ЛИНК: 
http://img573.imageshack.us/g/dscn0141f.jpg/

сет листа:

1. Viderunt te Aque

2. Arising Thunder

3. Angels Cry

4. Awake From Darkness

5. Lisbon

6. The Voice Commanding You

7. Ricardo Confessori Solo

8. Deus Le Volt

9. Spread Your Fire

10.Lease of Life

11.The Rage of the Waters

12.Rebirth

13.Nothing to Say

bis

14.Unfinished Allegro

15.Carry On

16.Nova Era

ACCEPT-STEELWING, Budapest (Hungary) 02.02.2011

UP TO THE LIMIT!!!

Простор: Клуб 202 (бивши Wigwam) налази се на самој периферији Будимпеште (са будимске стране). Колико сам ја разумео нешто је преуређен од кад је променио име али је део индијанске иконографије остао. У другом делу сале постоје столови тако да се може рећи да је њен капацитет можда нешто испод хиљаду посетилаца. Мени који сам стајао јако близу бине али мало удесно звук није био потпуно чист док се нисам померио према средини. Не знам да ли је то био случај и на другим концертима који су одржани у „Двестадвојци”. Испред самог клуба појавили смо се у раним поподневним часовима да извидимо ситуацију. Наш „лов на Вука” (како га је назвао Ранко) није уродио плодом јер су се чланови бенда тада налазили на ручку у граду (бар је тако рекао Мађар из обезбеђења који је натуцао по неку реч енглеског). Шетња Будимпештом, која је била лепа као и увек, није могла дуго да траје због веома хладног времена.  За овај концерт троје од нас смо имали специјалне мајице ACCEPT СРБИЈА, идејно решење Мирославе Мише Рафаиловића.

Steelwing: Ако је неки бенд изабран само у размаку од пет месеци да буде предгрупа бендовима као што су Blind Guardian, Sabaton и Accept то је аутоматска потврда о његовом квалитету. Млади Швеђани (за које још није сигурно да су пунолетни, ха ха) су по трећи пут пред мојим очима и ушима показали свој неоспоран таленат и потенцијал. Извели су четири песме са свог првенца и једну која ће бити на другом албуму који је у припреми. Имиџ и звук осамдесетих, мотивација на високом нивоу, веома професионално и квалитетно. Оно што ми је много засметало је срамно понашање мађарске публике. Као да их је неко силом натерао да гледају Steelwing. На позив Riley-a (певача) за руке горе једва да је десеторо људи тапшало. И то не једном него више пута. Никад то нисам раније доживео и надам се да више ни нећу. Наступ је трајао укупно 33 минута. И овог пута сам, као и у Београду после концерта отишао да мало попричам са момцима и дам им подршку. Пожелео сам да једног дана и они буду хедлајнери. Верујем да ће то у будућности и заслужити.

Сет листа:

01.The Illusion

02.Headhunter

03.Stone of Allusion

04.Sentinel Hill

05.Roadkill (…or be Killed)

ACCEPT:

После „само” шест месеци указала ми се прилика да поново гледам овај легендарни хеви метал бенд. Већ у ранијем извештају (Каварна рок фест 2010) сам помињао своје задовољство због њиховог повратка на сцену и веома успешне замене певача. Mark Tornillo је квалитетан и енергичан певач, достојан наследник чувеног Uda, музика бенда остала је препознатљива а нови албум Blood of the Nations врло добро је прошао код фанова широм света... Тачно у 21-22 појавили су се чланови бенда, Wolf Hoffmann и Peter Baltes из „оргиналне” поставе плус Mark, бубњар Stefan Schwarzmann и гитариста Herman Frank. Oно што је за мене било велико изненађење је да бубњар има истетовирано своје име на левој руци, ни мање ни више него на ћирилици. Пише једноставно ШТЕФАН. У овом тренутку не знам позадину приче али ћу се потрудити да то сазнам... Од самог почетка кренули су жестоко са Teutonic Terror, хитом са актуелног албума. Као што сам већ раније писао ова песма за мене је више од обичне песме, она представља симбол да се Accept вратио и да је ту да остане. Ређају се и старе и нове ствари (укупно 5). Један готово невероватан осећај ме је обузео током концерта. Као да нас је неко зграбио одмах на почетку и да нас млео готово два сата без престанка (наступ трајао тачно сат и 56 минута). Индикативно је то да се Mark први пут обратио публици тек после пете песме. Све у свему било је само неколико кратких најава, све остало је била убитачна свирка која је извлачила последње атоме енергије из фанова. Наравно, мислим на оне праве којих је сигурно било око стотинак међу оних 500-600 људи који су били присутни. После ужасног утиска који су на мене оставили за време наступа Steelwinga морам признати да су се Мађари донекле поправили и били пристојна публика за време наступа звезда вечери. Бенд нам ове вечери није давао класичне соло тачке већ су оне биле део неколико песама (Wolf, Wolf&Peter, Peter). На мене је најбољи утисак оставио је „дуел” Wolfa и Petera где је други понављао на басу мелодију коју је први свирао на гитари. „Обрачун” се одиграо током Bulletproof.  Неке паралеле са наступом у Каварни морају се направити. Иако сам у Бугарској чуо и Midnight Mover и I’m Rebbel плус Wolfovu соло тачку која је садржала мешавину неколико класичних композиција овај концерт био ми је бољи. Разлоге за то треба тражити у томе што сам синоћ у Пешти био на два метра од бине, поред мене је било много драгих лица али и у чињеници да је изгледало као да је бенд дао свој максимум а свирали су и четири песме више него у Каварни. Занимљиво је да се на овој турнеји бенд одлучио да током легендарног сола на Metal Heart да публици прилику да певањем у њему и учествује. Сигурно леп моменат мада ја не бих имао ништа против ни да се остало при старој верзији када смо сви уживали „само” у Wolfovoj виртуозности. Много је било снажних емотивних момената током концерта. Тешко их је све набројати. Знам само да сам на Burning тестирао могућност сопственог грла буквално до бола. Као и у Каварни најјачи утисак на мене је оставио сигурно Wolf, поновно свесно стављен у први план али не претерано већ са дозом укуса (други гитариста свирао је само 2-3 сола). Лакоћа са којом је свирао, продорни поглед са којим је стрељао нас у првим редовима само су неки од елемената који ће бити запамћени. А таквих је на овом концерту много као кад смо на Balls to the Wall сви подигли три прста када је Mark тражио  два, и не могу стати само у један извештај. О њима ће се дуго причати и препричавати међу срећницима који су овом концерту присуствовали. Постоји израз „концерт за све паре”. За овај сматрам да би било поштено да смо на крају сви нешто и доплатили. Као што у наслову пише до максимума, и од бенда и од нас.

На крају треба истаћи сјајан „улов” најмлађег члана наше експедиције Наташе Рафаиловић: Wolfova и Peterova трзалица, фотографије са члановима Steelwinga и потписани диск. Шта да кажем, на млађима свет остаје.

Након синоћнег концерта мој глас веома подсећа на онај који на сцени имају оба Accept певача. Ко разуме схватиће...

Сет листа:

01. Teutonic Terror
02. Bucket Full of Hate
03. Starlight
04. Love Child
05. Breaker
06. New World Comin'
07. Restless and Wild
08. Son of a Bitch
09. Ahead of the Pack
10. Metal Heart
11. Neon Nights
12. Bulletproof
13. Loosers and Winners
14. Aiming High
15. Princess of the Dawn
16. Up to the Limit
17. No Shelter
18. Burning
bis
19. Fast as a Shark
20. Pandemic
21. Balls to the Wall