недеља, 19. јул 2015.

Masters of Rock, 9-12.July 2015, Vizovice, Czech Republic

O FESTIVALU: Bio je ovo trinaesti Masters of Rock koji se tradicionalno održava u Vizovicama kod Zlina na samom istoku Češke. Na festivalu sam prvi put bio 2012. godine kada sam ostao dva dana (drugi i treći). Ovoga puta bio sam sva četiri i ispratio veći deo muzičkog programa na glavnoj bini nazvanoj po preminuloj legendi heavy metal muzike Ronnie James Dio. Po nekim informacijama u Vizovicama se okupilo oko 30.000 ljudi a program koji se standardno bazirao na heavy/power zvuku ove godine je bio raznovrsniji nego ranije. Više od četrdeset bendova samo u glavnom programu plus sporedna bina na kojoj su nastupali domaći sastavi. Kada se preračuna da je za sve to trebalo izdvojiti nekih desetak evra po danu ovaj festival gledajući odnos cene i kvaliteta nema premca u Evropi. Zanimljivo je napomenuti da je ove godine vreme bilo znatno hladnije nego inače. Pogotovo prve večeri kada je temperatura oko ponoći bila nekih 5 stepeni. Zaista neverovatno kada znamo da je prethodnog dana kada smo krenuli iz Beograda bilo zabeleženo čak 37.

THE GENTLE STORM: Sa velikim zadovoljstvom i nestrpljenjem čekao sam da vidim uživo zaista sjajan projekat Arjena Lucassena i Anekke van Giersbergen pod nazivom The Gentle Storm. Sam album mi je jedan od najboljih ostvarenja ove godine i za svaku je preporuku. Iako smo znali da Arjena nećemo videti u Češkoj ostatak benda predvodjen odličnom Anekke je ostavio vrlo pozitivan utisak. Solo gitaru svirala je ,,mali zvrk" Merel Bechtold koju smo imali prilike da vidimo zimus u Budimpešti kao gitaristkinju Delain, dok je drugi vokal bila simpatična Marcela Bovio iz Stream of Passion. Ukupno šest pesama sa istoimenog prvenca uz jos nekoliko obrada što Ayreona, što The Gathering, sadašnjih i bivših bendova vodećeg dvojca. Iako je termin od 17:30 bio prilično nepovoljan, videli smo prilično dobro interesovanje i prijem kod publike. Ukupno sat i deset minuta. Iako na samom početku za mene jedan od najbitnijih momenata festivala. Zamiljivo je da su su se tokom nastupa u pozadini bine pojavile i Sharon den Adel i nova pevačica Xandrije Dianne van Giersbergen (nije u srodstvu sa Anekke). Holandska solidarnost na delu!
01.   Endless Sea
02.   Heart of Amsterdam
03.   Brightest Light
04.   The Storm
05.   Eléanor (The Gathering cover)
06.   New Horizons
07.   Valley of the Queens (Ayreon cover)
08.   Isis and Osiris (Ayreon cover)
09.   Fallout (Devin Townsend Project cover)
10.   Strange Machines (The Gathering cover)
11.   Shores of India

KAMELOT: Moj prvi susret sa ovim bendom bio je 2010. godine na Sziget festivalu. To je, kao što će se kasnije ispostaviti, bio jedan od poslednjih nastupa Roya Khana kao vokala Kamelota. Novi frontman Tommy Karevik pristojno je odradio posao i posle dva studijska albuma učvrstio svoje mesto u bendu. I on je podsetio da mu je jedan od prvih nastupa bio upravo onaj pre tri godine na Masters of Rocku. Za njegov čudan stajling čuh izraz fancy metal. Oko sat i dvadeset minuta svirke. Meni, naravno, najbolje na hitovima Karma i Forever, koje je i većina publike zadovoljno prihvatila.
01.   Rule the World
02.   Torn
03.   The Great Pandemonium
04.   Veil of Elysium
05.   Karma
06.   Revolution
07.   Center of the Universe
08.   When the Lights are Down
09.   Insomnia
10.   Ghost Opera
11.   Forever
bis:
12.   Sacrimony (Angel of Afterlife)
13.   March of Mephisto

U.D.O: Jedan od najenergičnijih nastupa na ovogodišnjem festivalu bio je svakako nastup Uda Dirkschneidera i njegovog benda. Ukupno 17 pesama i sat i po beskompromisne svirke. Bez mnogo priče samo heavy metal i numera za numerom. Prilično šarenolika set lista gde je svirano više pesama koje dugo nisu izvodjene. Neke od njih bile su iznenadjenje i za mene (Blitz of Lightning, Metal Eater). Sa novog albuma Decadent očekivano je izvedeno najviše pesama, četiri. U skladu sa praksom u poslednje dve godine pesme iz Accept perioda ostavljene su na bis što je samo dodatno popravilo utisak. Od tri pogledana nastupa U.D.O ovaj mi je zbog izbora pesama bio najslabiji ali definitivno medju najboljima na festivalu. To dovoljno govori o energiji koju U.D.O emituje na svojim nastupima.

01.   Speeder
02.   Blitz of Lightning
03.   King of Mean
04.   Decadent
05.   Black Widow
06.   Never Cross My Way
07.   They Want War
08.   Animal House
09.   Man and Machine
10.   Faceless World
11.   Pain
12.   Untouchable
13.   Metal Machine
14.   Metal Eater
bis:
15.   Metal Heart (Accept pesma)
16.   Fast as a Shark (Accept pesma)
17.   Balls to the Wall(Accept pesma)

WITHIN TEMPTATION: Po prvi put u životu imao sam prilike da vidim ove popularne Holandjane. Album iz 2011. The Unforgiven ostavio mi je jako dobar utisak iako sam muziku sa njega formulisao kao pop metal. Na početku odmah moram reći da je bend opravdao status zvezde večeri i drugog benda na festivalu. To se pre svega može reći za nastup i spektakularnu binu i scenografiju. Čak tri video bima na kojima su se emitovali spotovi pesama koje su izvodjenje, kao i ostali prigodan sadržaj. Zanimljivo je da se bend nije odlučio da izvodi vokalne deonice gostujućih pevača već su one puštane sa matrice. Tako smo već u prvoj pesmi Paradise (What About Us?) mogli da čujemo Tarjin glas i da je u isto vreme vidimo na video bimu. Harizmatična Sharon pokazala je svoj specifičan stil nastupa iako je zbog hladnoce morala ponovo da obuče ogrtač. Zaista netipična scena za sredinu jula. Mislim da je teško naći majku troje dece koja u isto vreme dobro peva i odlično izgleda. Nisam veliki fan ovog benda ali sam zadovoljan set listom, kao i kompletnim nastupom. Na kraju tačno sat i po, što je bilo predvidjeno vreme za headlinere sva četiri dana.
01.   Paradise (What About Us?)
02.   Faster
03.   In the Middle of the Night
04.   Fire and Ice
05.   Our Solemn Hour
06.   Stand My Ground
07.   The Cross
08.   Dangerous
09.   And We Run
10.   Summertime Sadness (Lana Del Rey cover)
11.   Iron
12.   The Heart of Everything
13.   What Have You Done
14.   Ice Queen
bis:
15.   Sinéad (accoustic)
16.   Covered By Roses
17.   Mother Earth

HAMMERFALL: Po četvrti put sam gledao Švedjane za koje mogu da kažem da ih pratim od prvog albuma izdatog još daleke 1997. godine. Definitivno za mene najznačajniji bend drugog dana. Na raspolaganju su imali sat i petnaest koji su popunili mešavinom starih hitova i novijih pesama. Ovaj nastup mi je donekle vratio nadu u sam bend posle razočorenja koje sam ranije doživeo njihovim prečestim ponavljanjem, što se pre svega odnosi na kontakt Joacima Cansa sa publikom, njegovim istim frazama i najavama. Verovatno je tome doprinelo i nekoliko godina pauze od poslednjeg puta koji sam gledao (Beograd, 2011). Možda očekivano vrhunac doživljaja bio mi je na samoj pesmi Hammerfall koja je jedina izvedena sa prvenca Glory to the Brave.
01.   Hector's Hymn
02.   Any Means Necessary
03.   Renegade
04.   B.Y.H.
05.   Blood Bound
06.   Let the Hammer Fall
07.   Live Life Loud
08.   400 Meter Medley
09.   Threshold
10.   Last Man Standing
11.   HammerFall
bis:
12.   Bushido
13.   Hearts on Fire

DELAIN: Simpatične Holandjane gledam treći put uživo ali je ovaj nastup imao svoje specifičnosti. Sve je krenulo jako amaterski, od članova benda koji sami nameštaju svoje instrumente na bini do prilično lošeg zvuka u prvom delu svirke. Ipak, sve je ,,peglano" pozitivnom energijom pevačice Charlotte i njenom konstantnom animacijom publike. Za nešto manje od sat bend je uspeo da izvede 11 pesama, od kojih sam po prvi put čuo i dugo očekivanu Stardust sa poslednjeg albuma. The Gathering je izveden bez Marca Hietale a nastup je standardno završen sa We are the Others. Charlotte nešto konzervativnije obučena nego običnom bila je zvezda nastupa a deo energije uspela je da prenese na publiku.

01.   Mother Machine
02.   Get the Devil Out of Me
03.   Army of Dolls
04.   Stardust
05.   Pristine
06.   Sleepwalkers Dream
07.   The Tragedy of the Commons
08.   Stay Forever
09.   Not Enough
10.   The Gathering
11.   We Are the Others

POWERWOLF: Vukovi su Masters of Rock izabrali kao mesto za snimanje svog dvd izdanja i od organizatora su dobili glavni termin trećeg dana. Pored najvećih hitova iz dosadašnjeg dela karijere ovaj koncert obuhvatao je i premijerno izvodjenje nekoliko pesama sa novog albuma Blessed&Possessed. I baš kad je trebalo da se izvede naslovna numera došlo je do nesvakidašnjeg problema. Pesma je prekinuta jako brzo jer bubnjar nije znao šta i kako da svira. U prvom trenutku ostali članovi benda bili su iznenadjeni i mislili su da se radi o trenutnom propustu. Posle kratkotrajnih konsultacija bilo je jasno da pomenuti pesmu nećemo čuti. Da li će taj momenat biti izbačen iz budućeg dvdija ostaje da se vidi. Možda i zbog toga ukupan nastup trajao je svega sat i dvadeset pet minuta. Bez obzira na pomenuto Powerwolf je dokazao da je bend na vrhuncu popularnosti i da ima fanove širom Evrope. Pevač sa umetničkim imenom Attila Dorn nije bio dovoljno glasan za moj ukus (što je više problem ozvučenja) ali je još jednom pokazao svoje vokalne i frontmenske sposobnosti. Na kraju je publika u kolektivnoj ispovesti priznala da je posednuta heavy metalom. Sigurno je da ovaj jedinstven imidž ima svoje prednosti ali pitanje je kako će se bend snaći u budućnosti zbog ograničenosti tematike kojom se bave.

01.   Sanctified With Dynamite
02.   Coleus Sanctus
03.   Army of the Night
04.   Amen & Attack
05.   Resurrection by Erection
06.   Armata Strigoi (prvi put izvedena uživo)
07.   Sacred & Wild
08.   All We Need Is Blood
09.   Drum Solo
10.   Kreuzfeuer
11.   Werewolves of Armenia
12.   Blessed & Possessed (prekinuta jer bubnjar nije znao pesmu)
13.   We Drink Your Blood
14.   Lupus Dei
bis:
15.   Raise Your Fist, Evangelist
16.   In the Name of God (Deus Vult)

ARKONA: Po prvi put sam imao zadovoljstvo da vidim ruski metal sastav koji je na prošlom albumu posvetio pesmu mojoj otadžbini.  Moram priznati da sam od početka koncerta čekao taj momenat. I onda kao četvrtu pesmu Maša je najavila: SERBIA!!! Naježih se. Mlada Ruskinja imala je veoma energičan nastup, pevala je i growl tehnikom po potrebi. Ostavila je zaista pozitivan utisak. Generalno, atmosfera je bila jako dobra a publika je imala svoj šou. Trčali su i skakali u jednom velikom krugu. To je posebno bilo izraženo na Stenka na stenku. Malo je metal bendova koji pevaju na svom maternjem jeziku (a da nije engleski) i da su popularni širom Evrope.  Svirali su više od sat vremena. Tačnu set listu ne znam ali navodim pesme koje su svirane bez pravog redosleda. Sa nestrpljenjem čekam 27. oktobar kada će Arkona biti gost Beograda kao predgrupa finskim folk metal divovima iz Korpiklaanija.
Yav'
Goi, Rode, Goi
Serbia
Zakliatie
Na strazhe novyh let
Slavsya Rus!
Stenka na stenku
Yarilo

SONATA ARCTICA: Posle skoro šest godina bio sam ponovo u prilici da pogledam Tonija Kakka i Sonatu Arcticu.  Nastup u Češkoj bio je jedan od onih na kome je bend svirao svoj ceo prvi album Ecliptica izdat 1999. godine. Osim vrlo dobrog prvenca publika u Vizovicama imala je mogućnost da čuje još samo Don’t Say a Word na otvaranju i The Wolwes Die Young sa poslednjeg albuma na kraju. Nastup je trajao nešto malo preko sat i deset minuta. Moj vrhunac očekivano je bio na vezivanju Replica, Kingdom for a Heart i himne FullMoon. Tony se prisetio kako je prvi put na Masters of Rocku bilo neko nevreme pa su FullMoon faktički izveli bez muzike. Prijatan nastup Sonate kao uvertira u veliko finale koje će uslediti.
01.   Don't Say a Word
02.   Blank File
03.   My Land
04.   8th Commandment
05.   Replica
06.   Kingdom for a Heart
07.   FullMoon
08.   Letter to Dana
09.   UnOpened
10.   Picturing the Past
11.   Destruction Preventer
12.   The Wolves Die Young
13.   Vodka

GAMMA RAY: Peti put sam pogledao jedan od mojih najomiljenijih bendova. Heavy metal ikonu Kai Hansena sedmi jer sam ga gledao i sa drugim bendovima (Avantasia, Unisonic).  Iako kraći nego što sam se nadao i sa manje pesama, i ovaj nastup Gamma Ray ostaće mi urezan u sećanje. Zvuk mi je po prvi put na festivalu delovao savršen (dok nisam čuo da mikrofoni za pozadinske vokale jedva čuju). Set lista sigurno je mogla da bude bolja ali za mene teško da bilo kakav izbor GR pesama može da bude loš. Kada su vezane Rebellion in a Dreamland (nepotpuna) i Land of the Free ja sam zaplakao. Jednostavno, nepostoji album koji mi više znači od tog remek-dela izdatog pre tačno 20 godina. I veliko je pitanje da li će postojati. Definitvno nastup koji na celom festivalu od mene izvukao najsnažnije emocije. U interakciji sa publikom I Want Out i Somewhere Out in Space trajale su duže nego što bih ja želeo ali kao što rekoh sa Kaijem, Dirkom, Henjom nema promašaja. Ni povampirenje „veštačkog hita” Fight nije mi smetalo, naprotiv. Veliko je zadovoljstvo što će moj sledeći susret sa bendom biti na jesen u Budimpešti i to na specijalnoj turneji kojom se obeležava 25 godina postojanja benda.  Jedan je Kai, jedan je Gamma Ray!
01.   Avalon
02.   Hellbent
03.   Heaven Can Wait
04.   Fight
05.   Master of Confusion
06.   Empathy
07.   I Want Out (Helloween pesma)
08.   Rebellion in Dreamland
09.   Land of the Free
10.   Somewhere Out in Space
bis:
11.   Send Me a Sign

NIGHTWISH:  A onda je došlo vreme da se festival zatvori. Došlo je vreme za glavne zvezde, za bend čiji je poster na zvaničnim plakatima Masters of Rocka. Ovo je inače treći put je Nightwish glavni bend ovog  festivala nakon 2009 i 2012. Dakle, kao da je formirana tradicija da se to dešava na svake tri godine. U odnosu na prethodni nastup kada sam ih takodje gledao nov je album Endless Forms Most Beautiful, nov je bubnjar, Kai Hahto koji menja privremeno odsutnog Jukku i nova je pevačica. I to kakva! Gospodjica Floor Jansen predstavila se češkoj publici pre dve godine u Liberecu ali je je sada prvi put pevala pesme sa albuma na kojem je ona učestvovala. Kada se pojavila na bini, iako sam je gledao pre samo dvadesetak dana u Slovačkoj, meni je delovala kao da ima tri metra. Da li je u medjuvremenu porasla ili je samo u pitanju optička varka... Koliko je stvarno visoka imao sam prilike da se uverim samo par sati ranije na meet&greet kada sam je video „u dva-tri metra” što bi rekao Palma. Stvarno impozantna, višlja od svih ostalih kolega u bendu kojima visina ne manjka. Izuzimajući Empua, naravno. Elem, u odnosu na Slovačku na Mastersu dobili smo festivalsku set listu jer se bend, iako glavni, morao uklopiti u predvidjenih sat i po. Umesto Wishmastera ubačena je She is my Sin dok smo ostali bez Ever Dream, 7 Days to the Wolves i naslovne Endless Forms Most Beautiful. Šteta, sigurno, ali to ne umanjuje doživljaj gledanja Nightwisha uživo. Iako se na momente primetila tronedeljna pauza (ispadanje Kaia na Amaranth) bend je delovao skladno i moćno. Pirotehnika je bila sadržajnija u odnosu na Slovačku ali je na bis nije bilo što sigurno nije bilo tako planirano. Kao propust organizatora navodim nestanak video bima na Elanu koji je trajao par pesama. To se sigurno nije dopalo ljudima stotinama metara od bine. A takvih je bilo mnogo. Tokom nastupa NW očekivano je zabeležena najveća gužva, gde su i svi prolazi pored štandova bili zakrčeni. Ja sam odlučio da ovaj nastup pogledam sa veće udaljenosti da mi niko ne bi „upadao u kadar”. Ta odluka pokazala se dobrom jer sam „najveći show na svetu” mogao pogledati bez guranja i nerviranja. Koji minut posle ponoći nastup je završen standardnom Last Ride of the Day i oduševljenje zadovoljne publike. Do sledećeg jula.
01.   Shudder Before the Beautiful
02.   Yours Is an Empty Hope
03.   Amaranth
04.   She Is My Sin
05.   My Walden
06.   Élan
07.   Weak Fantasy
08.   Storytime
09.   I Want My Tears Back
10.   Stargazers
11.   Sleeping Sun
12.   The Greatest Show on Earth
bis:
13.   Ghost Love Score
14.   Last Ride of the Day

OSTALI: Od drugih bendova pogledao sam praktično cele nastupe: Krokus, Gothard, The Exploited, Voodoo Circle i delove nastupa Black Label Society i Legion of the Damned. Neke bendove koje sam želeo da vidim nisam uspeo zbog satnice njihovog nastupa kao npr. Anvil, Bloodbound, Turbo. Najveći žal ostaje za Xandrijom ali zbog kašnjenja voza iz Beograda koji je poremetio prvobitni plan to nije bilo izvodljivo.


ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Masters of Rock je jedan od najvažnijih heavy metal festivala današnjice sa već zavidnom istorijom. Publika dolazi iz svih delova Evrope i veoma je raspoložena. Može se reći i da ih je sve više i više. I ove godine nosim pozitivne utiske i preporučujem ovaj festival svim pravim heavy metal fanovima koji su, naravno, u mogućnosti da ga posete. Iskreno verujem da neće zažaliti.

Нема коментара:

Постави коментар