escapist77: NIGHTWISH, Battle Beast, Eklipse, Budapest (29.04), Prague (30.04)

NIGHTWISH – DVA ODLIČNA KONCERTA U DVA DANA

UVODNE NAPOMENE: Nightwish je moj najomiljeniji bend unazad nekoliko godina. Inače, fan sam od 2001.godine i odličnog albuma Wishmaster, ali mi ih je tek sva ona zbrka oko Tarjinog odlaska učvrstila na prvom mestu. Nightwish sam do sad gledao samo u četiri navrata (2005 u Budimpešti, 2008 na Exitu, 2009 u Mantovi i Zagrebu). Posle više od tri godine došao je red na peti i šesti put. Izbor je pao na Budimpeštu i Prag (za koncert u Ljubljani imao sam kupljenu kartu ali je on, na žalost, otkazan iz logističkih razloga).

KONCERTNI PROSTORI: Papp Laszlo Arena u Budimpešti najnoviji je objekat takvog tipa u gradu. Njegov koncertni kapacitet je 12.000 ljudi. Pre Nightwisha ovde sam gledao Ozzy Osbourne-a i Dream Theater. Moderan i dobar koncertni prostor. Tipsport Arena u Pragu (od 2008 do 2011 zvala se Tesla Arena) je gradjena jos šezdesetih godina i ima nešto veći kapacitet od budimpeštanske. U ovoj hali svirali su većina najvećih metal grupa: Iron Maiden, Metallica, Judas Priest, Slayer... U svakom slučaju veliki prostori u kojima Nightwish nije ranije svirao u Madjarskoj i Češkoj (ne računajući festivalske nastupe u ovim zemljama). Zanimljivo je reći da je bend do sad čak osam puta svirao u zemlji naših severnih suseda i to: 2000 u E-klubu, 2001 i 2002 Sziget, 2003 Summer Rocks, 2004 i 2005 Petofi Czarnock, 2008 Jég és Rendezvény Centrum u Pešti i 2009 u Debrecinu. Onako, malo u šali, malo u zbilji, pitam se koliko bi kod nas došlo ljudi na koncert grupe koja dolazi po deveti put... Tour majice bile su čak 28 evra tako da sam se i iz tog razloga odlučio za Imaginaerum zastavu koja je koštala 10.

PREGRUPE: Moram priznati da sam kada su najavljene predgrupe za evropski deo turneje bio pomalo nezadovoljan. Očekivao sam više, odnosno poznatije bendove jer je to bila dosadašnja praksa (Sonata Arctica, Pain, pa i Indica). Ovoga puta radilo se o dva benda koji su objavili debi albume u poslednje dve godine. Nemice Eklipse su vrlo verovatno bile izbor zajedničke diskografske kuće Nuclear Blast Records. U nekih 26-27 minuta izvele su šest pop-rock numera na klasičnim instrumentima. Na kraju to sve nije izgledalo toliko loše. Prava predgrupa bili su mladi Finci Battle Beast koji su promovisali svoj sasvim dobri album Steel. Kvalitetna i žestoka heavy metal svirka. Pevačica Nitte, koja je skinula nekih desetak kilograma od kada je snimljen spot za Enter the Metal World, pokazala je da ume da peva, bilo da je u pitanju scream tehnika ili normalan glas. Nekih 37-38 minuta kvalitetne muzike. Završili su sa meni omiljenom Show Me How to Die. Na kraju mogu da zaključim da što se Battle Beasta tiče potpuno su opravdali svoju ulogu i funkciju predgrupe. Nastup su završili melodijom Dead to the World, čisto da odaju priznanje onima koji dolaze posle njih. Želim im sve najbolje u nastavku karijere i da se ponovo sretnemo...

KONCERTI: Moja je procena da se u Pešti okupilo oko 5-6.000, dok je u Pragu bilo, pomalo neverovatnih, 8.000 ljudi (to je rekao Marco pred kraj koncerta). Za Madjarsku odličan podatak (više publike nego ranije na Ozziju i Dream Theatru), a za Češku fantastičan, jedna od najboljih poseta u istoriji NW solo koncerata. Treba dodati da je na ovoj turneji u Parizu bilo oko 10.000 ljudi, a u Helsinkiju približno kao u Pragu (za neke koncerte u Nemačkoj ne raspolažem podacima). Sve u svemu, odličan preduslov za dobar koncert. Na početku treba pohvaliti tačnost i profesionalnost benda. I pored dve predgrupe NW je uspevao da sve nastupe u Evropi počne u rasponu izmedju 20:45 i 21:15. Sa Budimpeštom je bio prvi a sa Pragom drugi slučaj... Uvodni Taikatalvi sa zavesom iza koje Marco peva na finskom klateći se na stolici. Sve se to pretvara u prvi singl sa Imaginaeruma – Storytime, nakon čijeg refrena zavesa pada a oduševljena publika pozdravlja sve članove benda. Gotovo bez pauze nadovezuje se Wish I Had an Angel. Zanimljivo je da je od 2005 ovo bila pesma sa kojom su se okončavani svi nastupi benda. Ova turneja donela je promenu u redosledu. I ne samo to. Nekoliko pesama imaju promenjene aranzmane (Nemo, The Islander, Over the Hills and Far Away), a u nekima se ubace i delići pesama sa početka karijere (Stargazers, Gethsemane, Angel Fall First). Sve to nastup čini boljim, zanimljivijim i manje predvidljivim. I sledeća Amaranth spada u tu kategoriju. Na kraju Marco ima svoj deo sa publikom. Iako je na ovoj turneji Anette odustala od HEP HEP uzvika to nije sprečilo neke od nas da na tome istrajemo tokom instrumentalnog dela. Vizuelni spektakl koji sa sobom nosi NW koncert (video bim na kojem se stalno smenjuju slike, raznorodna pirotehnika, konfete i dr) pogotovo dolazi do izražaja u eksperimentalnoj Scaretale. Svirka se nastavlja gotovo bez ikakvih najava izmedju pesama. Lagana Slow Love Slow nastavlja niz malo drugačijih stvari koje je doneo novi album. Interesantno je da bend tokom izvodjenja sedi a Anette nosi sesir sa perom. Ovaj šešir je upadljivo izostavljen u Budimpešti, verovatno da ne pokvari njenu frizuru za to veče. Generalno Anette je bila jako dobra, ali to više nije iznenadjenje. Od 2009, kada je po meni prevazišla krizu i nesigurnost koju je imala, peva na zavidnom nivou. Njen nastup odiše sigurnošću i vidi se da se tokom njega maksimalno zabavlja. Kao, naravno, i ceo bend, pre svega „klovnovi” Marco i Emppu koji se non stop zezaju. Hit I Want My Tears Back je prva pesma na kojoj se pojavljuje engleski muzičar Troy Donockley. Na prošloj turneji bio je čest gost benda a sada je nezaobilazan, može se reći neformalni šesti član Nightwisha. Sledi Come Cover Me, pesma koju su mnogi sa nestrpljenjem čekali. Jedan od bisera sa Wishmaster albuma mnogima je bio vrhunac večeri. Emotivan završetak Anette je jedan od onih momenata koji se dugo pamte. Mogu da kažem da je kraj bolji nego u Tarjinom izvodjenju. I suze krenuše, naravno. Sledi nešto laganiji deo koncerta. Lepa balada The Crow, The Owl and the Dove koja se nastavila u sjajnu The Islander. Marco vec standardno na početku poziva publiku da upali mobilne, kamere i upaljače i tako stvori neophodnu atmosferu. Prizor tada napravljen u Pragu najlepši je koji sam do sada video na četiri lajv izvodjenja pesme kojima sam prisustvovao. Nakon toga akustično izvodjenje hita Nemo. Iako preferiram orginalnu verziju, ni ovo nije bilo loše. Pre pesme na bini si pojavio i Tero Kinnunen, čovek koji je u organizaciji benda praktično od prvog dana (ko je gledao bendov prvi dvd End of Innocence sigurno ga je zapamtio). Sledi, po meni, najžeći deo koncerta kada su vezane tri jako dobre pesme: Planet Hell, Ghost River i Dead to the World. Ovaj deo posebno mi se svideo zbog oštrih gitarstih rifova i odličnih dueta Marca i Anette u ovim pesmama. Veoma mi je drago što je ovom set listom i Emppu dobio priliku da pokaže da je pored toga što je odličan showman i dobar gitarista. Uz veoma raspoloženog Jukke na mene je ostavio najjači utisak u Pešti. S druge strane, u Pragu je Marco bio bez premca. I kao pevač i kao frontman. Kao poslednja pesma regularnog dela ostavljena je obrada Over the Hills and Far Away. Anette odaje počast nedavno preminulom Garry Moore-u. Na ovoj turneji bend prvi put izvodi ovu pesmu posle 2005. Zvuči sasvim dobro a na momente Marco priskače u pomoć na vokalu. Na kraju pesme gospodin Hietala ostaje na bini i oprašta se sa nama. U Madjarskoj se zahvalio publici, a u Češkoj je rekao da je to bio najbolji koncert na ovoj turneji. Posle kratkog „ubedjivanja” bend se vraća na binu instrumentalom Finlandia. Za kraj su, pomalo čudno, ostavljene dve pesme sa novog albuma. Song of Myself (bez Love dela čije su reči išle preko video bima, doduše ne redom) i fantastična Last Ride of the Day, inače zvanična himna ovogodišnjeg svetskog prvenstva u hokeju. Veliko finale obeleženo je vatrometom. Ukupno sat i pedeset minuta. Na nivou standarda postavljenih prošlom turnejom. Na kraju pozdrav sa publikom na kom je prednjačio vidno razdragani šef parade Maestro Holopainen.

POREDJENJE KONCERATA: Mogu da kažem da oba koncerta imaju svojih prednosti. U Pragu je zvuk bio bar 20% jači, bilo je više ljudi i nešto bolja atmosfera, što se lepo videlo na The Islanderu. S druge strane u Budimpešti sam bio sa NW prijateljima (Siniša, Ranko, Ivana i Petar), što je u brojnim momentima bio dodatni pozitivan faktor (doduše, bilo je i onih drugih). Drago mi je da se bend nije ponavljao u najavama i komunikaciji sa publikom. Ono što je rečeno u Budimpešti uglavnom nije govoreno u Pragu (osim naravno standardnih najava za The Islander i posvete Gary Moore-u i još nekih sitnica). Za mene prednost koncerta u Pešti je bila u tome što sam bio u fan pitu, dok sam u Pragu bio u parteru, dakle nešto dalje od bine (golden circle je bio rasprodan šest meseci pre koncerta). Već pomenuta Marcova izjava jasno govori koji je koncert bio objektivno bolji. Nema razloga da mu ne verujemo. Meni lično, ne znam zašto, najbolji momenti bili su na: Wish I Had An Angel, Slow Love Slow, Come Cover Me, Dead to the World i, naravno, Last Ride of the Day. Kad smo već kod set liste važno je napomenuti da su retki bendovi koji imaju hrabrost (da ne kažem bezobrazluk) da za veče izvedu čak devet pesama sa novog albuma. To se upravo desilo sa NW na ovoj turneji. Ipak, naizgled rizičan potez pokazao se pravi i dobrim delom opravdan.

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Nakon trijumfalnog završetka Dark Passion Play turneje 2009.godine napisao sam da je Nightwish u tom momentu veći nego što je ikad pre bio. Posle Imaginaeruma mogu da kažem da su otišli i korak napred. Bend sada svira u najvećim dvoranama u evropskim gradovima (Bercy u Parizu!!!) gde ima sjajnu posetu, prodaja albuma ide odlično (po platinastim i zlatnim tiražima već je dostignut prethodni), kao predgrupu u Severnoj Americi vode jedan Kamelot, scenski spektakl i kvalitet nastupa podignut je na viši nivo... Gde je granica ovog veličanstvenog benda pokazaće budućnost...

Set liste:

BATTLE BEAST:

01. Justice and Metal

02. Armageddon Clan

03. Cyberspace

04. Steel

05. Iron Hand

06. Victory

07. Enter the Metal World

08. Show Me How to Die

NIGHWISH:

01. Taikatalvi