Epica, Xandria, Voices of Destiny, Club 202, Budapest, Hungary

DAME IMAJU PREDNOST!

UVODNE NAPOMENE: Holandska Epica mi sigurno nije u vrhu ali cenim njihov rad. Gledao sam ih u Kavarni 2010 i bio sam pozitivno iznenadjen kako zvuče uživo. Simone Simons je, bez sumnje, jedna od najlepših dama heavy metala, ali mi se nikad nije posebno svidjala boja njenog glasa. Naravno, njene vokalne kvalitete ne treba dovoditi u pitanje... S druge strane nemački bend Xandria mi je u poslednje vreme jedan od omiljenih. Dolaskom odlične Manuele Kraller na mesto pevačice i izdavanjem veoma kvalitetnog Neverworld’s End bend je u potpunosti na tragu Nightwisha iz gothic faze (1997-2001) što je za mene veliki plus. Pomenuti album mi je najdraže izdanje u tekućoj godini. Iako samo tri dana od povratka sa Judas Priesta iz Bratislave sa nestrpljenjem sam ponovo krenuo na put...

KONCERTNI PROSTOR: Klub 202 u Budimu (bivši Wigwam) nalazi se nekih 7 km od centra grada i više godina je mesto održavanja heavy metal koncerata (neki naši stariji fanovi ga znaju još iz devedesetih). U njemu smo gledali Accept prošle godine i mogu da kažem da imam pozitivne utiske o prostoru. Ono što je bitno napomenuti je činjenica da je bina oko 1,5 metara iznad podijuma gde stoji publika što omogućava odličan pregled bez obzira gde se nalazite. Pivo je bilo oko 200 a garderoba svega 40 dinara.

PREGRUPA: Kao zagrevanje nastupili su mladi Nemci Voices of Destiny, takodje sa ženskim vokalom. Zvučali su sasvim solidno, a zanimljivo je da je growl vokale pevao klavijaturista. S druge strane bubnjar je delovao kao da ga je neko puškom naterao da svira...  Bend je svirao nekih 25-26 minuta uz veoma mlak prijem kod madjarske publike. Ovako nešto desilo se i prošle godine za vreme nastupa veoma dobrih klinaca iz Steelwinga. To me je donekle zabrinulo i pitao sam se šta nas čeka u nastavku.

XANDRIA: Tačno u 20:11, koji minut pre najavljenog, krenuo je nastup grupe koja je za mene bila zvezda večeri. Ovo mi je možda prvi koncert u životu gde sam se više radovao predgrupi nego headlinerima. Da je Xandria još uvek objektivno mali bend govori činjenica da su članovi benda sami štimovali svoje instrumente na bini. Čak smo i na momente čuli opersko raspevavanje gospodjice Kraller. Priceless! Svirka je počela prvim singlom sa novog albuma Valentine. Manuela u sjajnoj formi bez obzira na višak kilograma koje je izgleda napravila u poslednjih nekoliko meseci. Moram da kažem da nikada do sad nisam video ovakvu promenu raspoloženja publike od početka do kraja nastupa jednog benda. Tokom prve pesme bilo je prilično tiho. Pomislio sam da ima nas oko 5-6 poštovalaca benda. A onda se vrlo brzo sve pretvorilo u pravu uzavrelu atmosferu sa metal koncerta. Do kraja praktično su svi oduševljeno skandirali i pozdravljali bend. Set lista, s obzirom na vreme koje su imali na raspolaganju, bila je skoro potpuno po mom ukusu. Čak šest pesama sa novog (što je tačno pola albuma) uz dva starija hita Ravenheart i India. Ukupno 43 minuta. Vredno da zbog toga prevalim više od 400 kilometara... Na kraju kao šlag na tortu usledilo je slikanje sa Manuelom i kratak razgovor sa njom i šefom benda Markom (gitara i klavijature). Bili su zadovoljni činjenicom da sam zbog njih potegao čak iz Srbije. Nadam se da je ovo početak jednog velikog prijateljstva...

EPICA: Nešto pre 21:30 krenuo je malo duži intro koji se pretvorio u stvar sa novog albuma Monopoly on Truth. Bend ove godine slavi tek deset godina postojanja ali se čini kao da su već dugo na sceni. Tome doprinosi činjenica da su veoma aktivni i da mnogo sviraju. Sa Madjarima se već dobro znaju, pa su i svoj živi album snimali u Miškolcu (2009). Ovaj nastup je predvidjen kao promocija novog Requiem for the Indefferent, pa stoga ne čudi što su sa njega svirali čak 5 pesama. Inače, broj od samo 13 pesama koliko su izveli može da zavara. Radi se o pesmama sa značajnom dužinom, i ceo nastup je trajao sasvim korektnih sat i 45 minuta. Bend pleni pozitivnom energijom, a prednjače gitaristi Mark i Isaac koji obojica pevaju growl vokale (ili grunts&screams kako oni navode). Tokom nastupa (pre Sancta Terra) dele salu na dva dela i sprovode takmičenje čiji deo je glasniji. Po običaju pobedjuje Isaacov deo (ne treba ni da pominjem da sam ja opet bio na gubitničkoj strani, kao i na W.A.S.P.u). Atmosfera je bila na zavidnom nivou (prisutno oko 500-600 ljudi). Onaj strah od slabog prijema publike koji sam imao za vreme nastupa Voices of Destiny već je nestao tokom Xandrie, tako da je za Epicu sve bilo na svom mestu. Moram napomenuti da je tokom svirke svakog od bendova na prvoj pesmi zvuk bio nešto lošiji, da bi kasnije bio onakav kakav se očekivao. Simone veoma dobra, ne samo vizuelno, nego i vokalno, kao i ceo bend. Ovaj koncert ostaće mi u sećanju iz zbog velikog broja dobrih fotografija koje sam napravio. Da čuvaju vatru do nekog sledećeg susreta...

Set liste:

Xandria:

1. Valentine

2. Blood on My Hands

3. Euphoria

4. Cursed

5. Forevermore

6. The Lost Esylium

7. Ravenheart

8. India

Epica:

Intro, Karma

1. Monopoly on Truth

2. Sensorium

3. Deter the Tyrant

4. Serenade of Self-Destruction

5. Sancta Terra

6. Delirium

7. Blank Infinity

8. The Obsessive Devotion

9. Storm the Sorrow

10. The Phantom Agony

bis

11. Cry for the Moon

12. Unleashed

13. Consign to Oblivion

Judas Priest, Thin Lizzy, Bratislava, Incheba Expo Arena, 09.05.2012

SEDMI PUT PRIEST!!!

UVODNE NAPOMENE: Mnogo toga što sam mislio i mislim o Priestu kao bendu, i o njihovom živom nastupu rekao sam u zbirnom izveštaju sa tri prošlogodišnja koncerta (vidi: http://escapist77.blogspot.com/2011/08/juda-priest-beograd-0107-sofia-0807.html) pa ne bih mnogo da se ponavljam. Zato će ovaj izveštaj biti kraći i biće koncentrisan na neke specifičnosti koncerta u Bratislavi. Put Slovačke krenula je standardna „old skul” ekipa koja je, manje više u istom sastavu, prisustvovala i pobrojanim nastupima Priesta u toku 2011. Sve u svemu pravi ljudi na pravom mestu. Bratislava je jako simpatičan grad koji vredi posetiti, što je samo upotpunilo pozitivne utiske o celoj ekspediciji.

KONCERTNI PROSTOR: Incheba Expo Arena je kvalitetan prostor za održavanje koncerata kapaciteta oko nekih 4 do 5.000 ljudi. Lokacija je jako dobra jer se nalazi u blizini Novog mosta, nadomak centra grada i auto-puta, za one koji dolaze sa strane. Iza stajanja nalazi se tribina za koju su se prodavale skuplje karte i to za više sektora u zavisnosti od blizine bini. Ipak, nikakve kontrole nije bilo pa je svako mogao da bira želi li da stoji ili sedi...

PREGRUPE: Pre Priesta nastupila je najnovija postava benda Thin Lizzy. Sastav smo gledali u Beogradu pre par godina u Domu Sindikata (specifičnost tog koncerta je da je počeo oko 20:10 a završio se oko pola deset!!!). U odnosu na Beograd nedostajali su John Sykes i Tommy Aldridge što nije zanemarljivo. Na vokalu se pojavio Ricky Warwick iz benda The Almighty što je u krajnjem slučaju bio plus što se tiče samo live nastupa. Bend je svirao nešto više od 45 minuta najvećih hitova uključujući i Whisky in the Jar koji je kod nas preskočen. Ukupno deset pesama uz jedan duži gitarski solo. Slovaci su ih u početku primili mlako ali se tokom svirke atmosfera popravila. Na kraju sasvim zadovoljavajuće.

KONCERT: Praktično tačno u 21 krenuli su zvuci Sabbatove War Pigs koja je bila uvod svakog koncerta na oproštajnoj turneji Priesta. Bend se odlučio da ne menja set listu što iz nekog ugla ima opravdanja jer su želeli da svim fanovima pruže isti užitak. Naravno, pesme su odabrane tako da svaki album bude zastupljen što je očekivano imajući u vidu najave da se radi o poslednjoj turneji. Ono što je plod takvog izbora je i gotovo neverovatna dužina koncerta koji je u Bratislavi stigao čak do 2 sata i 25 minuta (sa introm i pozdravljanjem). Čovek se zapita kako ovi ljudi, od kojih su čak trojica (Tipton, Halford i Hill) ušli u sedmu deceniju života, izdržavaju sve to. Možda ubitačan tempo turneje, možda neka prehlada, ali Slovaci nisu dobili pravog Halforda, odnosno onog koga su videli i čuli fanovi u Beogradu i Sofiji prošlog leta. Ipak, Metalni bog ispod visokih standarda koje je, doduše, sam postavio nije mogao da pokvari generalno snažan utisak koji donosi Judas Priest uživo. Atmosfera je bila dosta dobra a „momci” su pružili standardno dobru svirku. Zaista je bila privilegija ponovo gledati ljude koji su formirali značenje reči heavy metal. U odnosu na prošlu godinu došlo je do nekih promena, pre svega u scenografiji i sadržaju koji je emitovan sa video bima. Ja sam bio napred, negde na istoj distanci kao i u prošle godine u Beogradu. Fotografije koje sam napravio bile su dosta dobre uz ogradu da je moglo i bolje. Ove večeri moj lični vrhunac bio je na Green Manalishi. Ko zna zašto je to bilo tako... Slovaci, njih sigurno više od 3.000, pokazali su se kao solidna metal publika. Nadam se da ćemo se u budućnosti još sretati...

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Judas Priest sa gledao sedam puta. Ovo u Bratislavi je bilo najlslabije ali nikako ne slabo. Još uvek ostaje dilema da li je ovo poslednja turneja ovog legendarnog benda. Priče o novom albumu su nešto utihnule u poslednje vreme ali se nadamo skorim vestima na tom polju. Verujem da će novih nastupa biti jer bend generalno još nije za penziju.

Set liste:

Thin Lizzy:

1. Are You Ready

2. Jailbrake

3. Killer on the Loose

4. Don’t Believe a Word

5. Whisky in the Jar

6.Suicide

7. Rosalie

8. Black Rose

9. Cowboy Song

10.The Boys are Back in Town

Judas Priest:

War Pigs & Battle Hymns (intro)

01.  Rapid Fire

02.  Metal Gods

03.  Heading Out to the Highway

04.  Judas Rising

05.  Starbreaker

06.  Victim of Changes

07.  Never Satisfied

08.  Diamonds and Rust

09.  Dawn of Creation/Prophecy

10.  Night Crawler

11.  Turbo Lover

12.  Beyond the Realms of Death

13.  The Sentinel

14.  Blood Red Skies

15.  Green Manalishi (With the Two Pronged Crown)

16.  Breaking the Law

17.  Painkiller

bis

18.  The Hellion/Electric Eye

19.  Hell Bent for Leather

20.  You’ve got Another Thing Comin’

21.  Living after Midnight

NIGHTWISH, Battle Beast, Eklipse, Budapest (29.04), Prague (30.04)

NIGHTWISH – DVA ODLIČNA KONCERTA U DVA DANA

UVODNE NAPOMENE: Nightwish je moj najomiljeniji bend unazad nekoliko godina. Inače, fan sam od 2001.godine i odličnog albuma Wishmaster, ali mi ih je tek sva ona zbrka oko Tarjinog odlaska učvrstila na prvom mestu. Nightwish sam do sad gledao samo u četiri navrata (2005 u Budimpešti, 2008 na Exitu, 2009 u Mantovi i Zagrebu). Posle više od tri godine došao je red na peti i šesti put. Izbor je pao na Budimpeštu i Prag (za koncert u Ljubljani imao sam kupljenu kartu ali je on, na žalost, otkazan iz logističkih razloga).

KONCERTNI PROSTORI: Papp Laszlo Arena u Budimpešti najnoviji je objekat takvog tipa u gradu. Njegov koncertni kapacitet je 12.000 ljudi. Pre Nightwisha ovde sam gledao Ozzy Osbourne-a i Dream Theater. Moderan i dobar koncertni prostor. Tipsport Arena u Pragu (od 2008 do 2011 zvala se Tesla Arena) je gradjena jos šezdesetih godina i ima nešto veći kapacitet od budimpeštanske. U ovoj hali svirali su većina najvećih metal grupa: Iron Maiden, Metallica, Judas Priest, Slayer... U svakom slučaju veliki prostori u kojima Nightwish nije ranije svirao u Madjarskoj i Češkoj (ne računajući festivalske nastupe u ovim zemljama). Zanimljivo je reći da je bend do sad čak osam puta svirao u zemlji naših severnih suseda i to: 2000 u E-klubu, 2001 i 2002 Sziget, 2003 Summer Rocks, 2004 i 2005 Petofi Czarnock, 2008 Jég és Rendezvény Centrum u Pešti i 2009 u Debrecinu. Onako, malo u šali, malo u zbilji, pitam se koliko bi kod nas došlo ljudi na koncert grupe koja dolazi po deveti put... Tour majice bile su čak 28 evra tako da sam se i iz tog razloga odlučio za Imaginaerum zastavu koja je koštala 10.

PREGRUPE: Moram priznati da sam kada su najavljene predgrupe za evropski deo turneje bio pomalo nezadovoljan. Očekivao sam više, odnosno poznatije bendove jer je to bila dosadašnja praksa (Sonata Arctica, Pain, pa i Indica). Ovoga puta radilo se o dva benda koji su objavili debi albume u poslednje dve godine. Nemice Eklipse su vrlo verovatno bile izbor zajedničke diskografske kuće Nuclear Blast Records. U nekih 26-27 minuta izvele su šest pop-rock numera na klasičnim instrumentima. Na kraju to sve nije izgledalo toliko loše. Prava predgrupa bili su mladi Finci Battle Beast koji su promovisali svoj sasvim dobri album Steel. Kvalitetna i žestoka heavy metal svirka. Pevačica Nitte, koja je skinula nekih desetak kilograma od kada je snimljen spot za Enter the Metal World, pokazala je da ume da peva, bilo da je u pitanju scream tehnika ili normalan glas. Nekih 37-38 minuta kvalitetne muzike. Završili su sa meni omiljenom Show Me How to Die. Na kraju mogu da zaključim da što se Battle Beasta tiče potpuno su opravdali svoju ulogu i funkciju predgrupe. Nastup su završili melodijom Dead to the World, čisto da odaju priznanje onima koji dolaze posle njih. Želim im sve najbolje u nastavku karijere i da se ponovo sretnemo...

KONCERTI: Moja je procena da se u Pešti okupilo oko 5-6.000, dok je u Pragu bilo, pomalo neverovatnih, 8.000 ljudi (to je rekao Marco pred kraj koncerta). Za Madjarsku odličan podatak (više publike nego ranije na Ozziju i Dream Theatru), a za Češku fantastičan, jedna od najboljih poseta u istoriji NW solo koncerata. Treba dodati da je na ovoj turneji u  Parizu bilo oko 10.000 ljudi, a u Helsinkiju približno kao u Pragu (za neke koncerte u Nemačkoj ne raspolažem podacima). Sve u svemu, odličan preduslov za dobar koncert. Na početku treba pohvaliti tačnost i profesionalnost benda. I pored dve predgrupe NW je uspevao da sve nastupe u Evropi počne u rasponu izmedju 20:45 i 21:15. Sa Budimpeštom je bio prvi a sa Pragom drugi slučaj... Uvodni Taikatalvi sa zavesom iza koje Marco peva na finskom klateći se na stolici. Sve se to pretvara u prvi singl sa Imaginaeruma – Storytime, nakon čijeg refrena zavesa pada a oduševljena publika pozdravlja sve članove benda. Gotovo bez pauze nadovezuje se Wish I Had an Angel. Zanimljivo je da je od 2005 ovo bila pesma sa kojom su se okončavani svi nastupi benda. Ova turneja donela je promenu u redosledu. I ne samo to. Nekoliko pesama imaju promenjene aranzmane (Nemo, The Islander, Over the Hills and Far Away), a u nekima se ubace i delići pesama sa početka karijere (Stargazers, Gethsemane, Angel Fall First). Sve to nastup čini boljim, zanimljivijim i manje predvidljivim. I sledeća Amaranth spada u tu kategoriju. Na kraju Marco ima svoj deo sa publikom. Iako je na ovoj turneji Anette odustala od HEP HEP uzvika to nije sprečilo neke od nas da na tome istrajemo tokom instrumentalnog dela. Vizuelni spektakl koji sa sobom nosi NW koncert (video bim na kojem se stalno smenjuju slike, raznorodna pirotehnika, konfete i dr) pogotovo dolazi do izražaja u eksperimentalnoj Scaretale. Svirka se nastavlja gotovo bez ikakvih najava izmedju pesama. Lagana Slow Love Slow nastavlja niz malo drugačijih stvari koje je doneo novi album. Interesantno je da bend tokom izvodjenja sedi a Anette nosi sesir sa perom. Ovaj šešir je upadljivo izostavljen u Budimpešti, verovatno da ne pokvari njenu frizuru za to veče. Generalno Anette je bila jako dobra, ali to više nije iznenadjenje. Od 2009, kada je po meni prevazišla krizu i nesigurnost koju je imala, peva na zavidnom nivou. Njen nastup odiše sigurnošću i vidi se da se tokom njega maksimalno zabavlja. Kao, naravno, i ceo bend, pre svega „klovnovi” Marco i Emppu koji se non stop zezaju. Hit I Want My Tears Back je prva pesma na kojoj se pojavljuje engleski muzičar Troy Donockley. Na prošloj turneji bio je čest gost benda a sada je nezaobilazan, može se reći neformalni šesti član Nightwisha. Sledi Come Cover Me, pesma koju su mnogi sa nestrpljenjem čekali. Jedan od bisera sa Wishmaster albuma mnogima je bio vrhunac večeri. Emotivan završetak Anette je jedan od onih momenata koji se dugo pamte. Mogu da kažem da je kraj bolji nego u Tarjinom izvodjenju. I suze krenuše, naravno. Sledi nešto laganiji deo koncerta. Lepa balada The Crow, The Owl and the Dove koja se nastavila u sjajnu The Islander. Marco vec standardno na početku poziva publiku da upali mobilne, kamere i upaljače i tako stvori neophodnu atmosferu. Prizor tada napravljen u Pragu najlepši je koji sam do sada video na četiri lajv izvodjenja pesme kojima sam prisustvovao. Nakon toga akustično izvodjenje hita Nemo. Iako preferiram orginalnu verziju, ni ovo nije bilo loše. Pre pesme na bini si pojavio i Tero Kinnunen, čovek koji je u organizaciji benda praktično od prvog dana (ko je gledao bendov prvi dvd End of Innocence sigurno ga je zapamtio). Sledi, po meni, najžeći deo koncerta kada su vezane tri jako dobre pesme: Planet Hell, Ghost River i Dead to the World. Ovaj deo posebno mi se svideo zbog oštrih gitarstih rifova i odličnih dueta Marca i Anette u ovim pesmama. Veoma mi je drago što je ovom set listom i Emppu dobio priliku da pokaže da je pored toga što je odličan showman i dobar gitarista. Uz veoma raspoloženog Jukke na mene je ostavio najjači utisak u Pešti. S druge strane, u Pragu je Marco bio bez premca. I kao pevač i kao frontman. Kao poslednja pesma regularnog dela ostavljena je obrada Over the Hills and Far Away. Anette odaje počast nedavno preminulom Garry Moore-u. Na ovoj turneji bend prvi put izvodi ovu pesmu posle 2005. Zvuči sasvim dobro a na momente Marco priskače u pomoć na vokalu. Na kraju pesme gospodin Hietala ostaje na bini i oprašta se sa nama. U Madjarskoj se zahvalio publici, a u Češkoj je rekao da je to bio najbolji koncert na ovoj turneji. Posle kratkog „ubedjivanja” bend se vraća na binu instrumentalom Finlandia. Za kraj su, pomalo čudno, ostavljene dve pesme sa novog albuma. Song of Myself (bez Love dela čije su reči išle preko video bima, doduše ne redom) i fantastična Last Ride of the Day, inače zvanična himna ovogodišnjeg svetskog prvenstva u hokeju. Veliko finale obeleženo je vatrometom. Ukupno sat i pedeset minuta. Na nivou standarda postavljenih prošlom turnejom. Na kraju pozdrav sa publikom na kom je prednjačio vidno razdragani šef parade Maestro Holopainen.

POREDJENJE KONCERATA: Mogu da kažem da oba koncerta imaju svojih prednosti. U Pragu je zvuk bio bar 20% jači, bilo je više ljudi i nešto bolja atmosfera, što se lepo videlo na The Islanderu. S druge strane u Budimpešti sam bio sa NW prijateljima (Siniša, Ranko, Ivana i Petar), što je u brojnim momentima bio dodatni pozitivan faktor (doduše, bilo je i onih drugih). Drago mi je da se bend nije ponavljao u najavama i komunikaciji sa publikom. Ono što je rečeno u Budimpešti uglavnom nije govoreno u Pragu (osim naravno standardnih najava za The Islander i posvete Gary Moore-u i još nekih sitnica). Za mene prednost koncerta u Pešti je bila u tome što sam bio u fan pitu, dok sam u Pragu bio u parteru, dakle nešto dalje od bine (golden circle je bio rasprodan šest meseci pre koncerta). Već pomenuta Marcova izjava jasno govori koji je koncert bio objektivno bolji. Nema razloga da mu ne verujemo. Meni lično, ne znam zašto, najbolji momenti bili su na: Wish I Had An Angel, Slow Love Slow, Come Cover Me, Dead to the World i, naravno, Last Ride of the Day. Kad smo već kod set liste važno je napomenuti da su retki bendovi koji imaju hrabrost (da ne kažem bezobrazluk) da za veče izvedu čak devet pesama sa novog albuma. To se upravo desilo sa NW na ovoj turneji. Ipak, naizgled rizičan potez pokazao se pravi i dobrim delom opravdan.

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Nakon trijumfalnog završetka Dark Passion Play turneje 2009.godine napisao sam da je Nightwish u tom momentu veći nego što je ikad pre bio. Posle Imaginaeruma mogu da kažem da su otišli i korak napred. Bend sada svira u najvećim dvoranama u evropskim gradovima (Bercy u Parizu!!!) gde ima sjajnu posetu, prodaja albuma ide odlično (po platinastim i zlatnim tiražima već je dostignut prethodni), kao predgrupu u Severnoj Americi vode jedan Kamelot, scenski spektakl  i kvalitet nastupa podignut je na viši nivo... Gde je granica ovog veličanstvenog benda pokazaće budućnost...

Set liste:

BATTLE BEAST:

01. Justice and Metal

02. Armageddon Clan

03. Cyberspace

04. Steel

05. Iron Hand

06. Victory

07. Enter the Metal World

08. Show Me How to Die

NIGHWISH:

01. Taikatalvi

02. Storytime

03. Wish I Had an Angel

04. Amaranth (with long outro)

05. Scaretale

06. Slow, Love, Slow

07. I Want My Tears Back (with Troy Donockley)

08. Come Cover Me (with Troy Donockley)

09. The Crow, the Owl and the Dove (with Troy Donockley)

10. The Islander (with long outro and Troy Donockley)

11. Nemo (with Troy Donockley) (acoustic with samples of Angel Fall First)

12. Last of the Wilds (with Troy Donockley)

13. Planet Hell (With samples of "Stargazers", "Gethsemane", and "The Wayfarer" during keyboard solo)

14. Ghost River

15. Dead to the World

16. Over the Hills and Far Away (Gary Moore cover) (with Troy Donockley)

Bis:

17. Finlandia (Jean Sibelius cover) (with Troy Donockley)

18.Song of Myself (without "Love" section )

19. Last Ride of the Day

Outro: Imaginaerum