HEAVY
AND HAPPY!!!
UVODNE NAPOMENE:
Nakon što
sam pre više meseci odlučio da ću gledati W.A.S.P u Budimpešti na njihovoj
jubilarnoj turneji kao „kec na deset” došao je i koncert Rhapsody (varijante
koju predvodi Luca Turilli), samo dan kasnije u istom prostoru. Da sreća bude
veća kao predgrupe su najavljeni Freedom Call i Orden Ogan, bendovi koje cenim
i slušam. Rhapsody sam gledao prošle godine u najjačem sastavu, ali sam veoma
želeo da vidim kako zvuče sada, naročito posle vrlo dobrog albuma Ascending to Infinity. Sve navedeno
doprinelo je tome da se boravak u Madjarskoj obavezno produži bar za jedan dan.
ORDEN OGAN: Pre
Nemaca nastupila je italijanska grupa preobučena u Škote pod imenom Vexillum.
Na bend nisam obratio dovoljno pažnje tako da ih neću komentarisati. Orden Ogan
počeo je tačno u 19:17 i na raspolaganju su imali nekih četrdeset minuta. To je
bilo dovoljno za šest pesama. Moram priznati da bend nisam posebno slušao do
izlaska poslednjeg, veoma dobrog albuma To
the End. Tek nakon njega sam se vratio na ranije radove. Nastup je bio na
zavidnom nivou iako sam često imao utisak da u publici osim mene i Miće
Draškovića (nezvanično najvećeg fana benda u Srbiji) više niko ne peva. Bez
obzira na navedeno prijem stotinak prisutnih Madjara u tom trenutku bio je
sasvim OK, što se ne bi moglo reći za bend koji je svirao pre. Izbor pesama mi
je legao, iako sam se nadao još kojoj pesmi povučen verovatno lažnom set listom
koja je kružila internetom sa nastupa u Barseloni. Na kraju pevač Seeb je
zatražio da publika snimi pesmu Angels
War i postavi na youtube.
Verovatno je reč o nekom takmičenju za novi spot. Moram pohvaliti Seeba koji je
dosta iskusno znao da pokrene publiku i na novim stvarima. Drago mi je što su i
večeras pesmom We Are Pirates odali poštu
heavy metal legendama Running Wild. Zadovoljan sam vidjenim i doživljenim.
set lista:
01. To New Shores of
Sadness
02. We Are Pirates
03. The Things We
Believe In
04. Masks
05. To the End
06. Angels War
FREEDOM CALL:
Ovo mi je treći put da gledam ove zanimljive Nemce. Nijednom to nije bio njihov
samostalni show, ali sam ih svaki put
očekivao sa nestrpljenjem (predgrupa Gamma Ray-a u Milanu i nastup na
ovogodišnjem Masters of Rock u Češkoj). Tvorci formulacije happy metal odsvirali su standardnu set listu koju su izvodili na
ovoj turneji. Moram reći da njome u početku nisam bio zadovoljan jer su
izostavljeni brojni hitovi, kao i meni veoma drage pesme, za račun nekih
drugih. Ipak, uživo je sve zvučalo OK. Pomalo je glupo da ponovo iznosim moju
standardnu zamerku za nedostatak klavijatura na turneji, ali sa tim sam se već
pomirio. Lični vrhunac očekivano doživeo sam na Tears of Babylon, sa meni omiljenog pretposlednjeg albuma benda.
Čini mi se da je i ostatak prisutnih delio moje mišljenje. Treba reći da je
atmosfera, sada već solidno popunjene sale, bila mnogo bolja nego za vreme
Orden Ogana. Odlična muzika i ponekad neukusne sale šefa benda i pevača Chrisa
Baya trajali su tačno 51 minut. Nekoliko puta orilo se Freedom Call, Freedom
Call, na zadovoljstvo benda i moje lično. Ističem veoma kvalitetan nastup
bubnjara za koga mislim da je samo zamena za zvaničnog člana benda Klausa
Sperlinga.
set lista:
01. Freedom Call
02. The Eyes of the
World
03. Rockstars
04. Tears of Babylon
05. The Quest
06. Power &
Glory
07. Warriors
08. Land of Light
RHAPSODY: Prošlo je nešto
više od godinu i po dana od mog susreta sa Rhapsody of Fire u svom najjačem
sastavu koji su činili oba ključna čoveka benda: Luca Turilli i Alex Staropoli a
sa Fabio Lioneom na vokalu. Luca je za svoj Rhapsody pored dvojice Francuza iz
orginalnog benda (Dominique Leurquin - gitara i Patrice Guers - bas) doveo školovanog
pevača Alessandra Contija koga je beogradska publika već imala priliku da vidi u
februaru 2010, kao zamenu u bendu Secret Sphere. Upravo ovaj poslednji izazvao
je kod mene najveću pažnju. Zameniti vanserijskog vokala kao što je Fabio jako
je teško, ako ne i nemoguće. Živo me je zanimalo kako će sve to izgledati.
Nastup je počeo 21:37, koji minut pre od najavljenog. U sali je bilo oko 700
ljudi po slobodnoj proceni. Na ovoj turneji nije bilo Lerquina jer je pre
izvesnog vremena ozbiljnije povredio ruku. Ipak, iznenadila me je odluka da mu
se ne traži zamena već da bend nastupi samo sa jednim gitaristom. Veliki broj
video bimova i pripremljeni video materijal potvrdjuje orijentaciju benda ka
nekoj vrsti „bioskopskog metala”. Set lista je bila mešavina stvari sa novog
albuma, pesama iz zajedničke Rhapsody faze, kao i onih sa solo albuma
objavljenih pod firmom Luca Turilli. Što se tiče Rhapsody stvari do 2012
smatram da je izbor bio interesantan. Veliki hitovi kao Emerald Sword, The Village of Dwarves i Dawn of Victory, ali i manje svirane
pesme kao Riding the Winds of Eternity
i Son of Pain. Naravno da je odabir
mogao biti i bolji, ali i sa ovim ja sam veoma zadovoljan. Treba napomenuti da
je od šesnaestominutne sage o Arhangelu Mihailu i Luciferovom padu izvedeno samo
par minuta i to deo koji se nalazi izmedju jedanaestog i četrnaestog minuta
orginalne pesme. Generalno gledano Conti je kvalitetan pevač, tehnički potkovan
i dostojna zamena za Fabija. Relativno je mlad (1980) i dobar izbor za
budućnost. Ipak, svakom starom fanu benda nedostajaće Lione. Nekom manje, nekom
više. Ja spadam u onu prvu grupu. Interesanto je da je Conti pričao o tome da
postoje lakše i teže pesme za njega u ovoj set listi. Kao jednu od težih
istakao je i himnu The Ancient Forest of
Elves za koju je tražio i pomoć publike. Lično meni jedan od vrhunaca
večeri. Naravno, uživao sam iznad svega da ponovo budem u Selu patuljaka a po prvi put prošetam kroz Šumu jednoroga sa sve Mukom i
strašću. Na video bimu su se smenjivali razni snimci a saznali smo da će
sledeći spot biti za pesmu Excalibur,
koji iako relativno prost deluje moćno. Specijalni gost bila je nemačka
pevačica Sabine Sassy Bernert koja je vokalno, ali i vizuelno, doprinela
kvalitetu nastupa. Još jedna gošća (ili domaćica) bila je Turillijeva
dugogodišnja devojka Nadia Bellir koja je imala svoje dve kraće igračke tačke,
jedna u ranoj fazi koncerta i druga na početku bisa. Za uspomenu na ovaj nastup
na štandu sam uzeo Lukinu trzalicu i fotografiju sa autogramima svih članova
benda.
set lista:
01. Riding the Winds
of Eternity
02. Clash of the
Titans
03. Tormento E
Passione (with Sassy Bernert)
04. Demonheart
05. The Village of
Dwarves
06. Excalibur
07. Drum Solo
08. Forest of
Unicorns (with Sassy Bernert)
09. Warrior's Pride (with Sassy
Bernert)
10. The Ancient
Forest of Elves
11. Bass Solo
12. Of Michael the
Archangel and Lucifer's Fall (deo pesme) (with Sassy Bernert)
13. Son of Pain
14. Dawn of Victory
bis:
15. Dark Fate of
Atlantis
16. Emerald Sword
17. Warrior of Ice
ZAKLJUČAK: Ovaj
mali festival u Budimu bio je kruna koncertne 2012.godine koja je bila
najbogatija u mojoj karijeri jer sam odgledao čak 23 koncerta stranih heavy
metal grupa. Već sam ranije najavio penziju tj. značajno smanjenje aktivnosti,
pogotovo u inostranstvu. Ipak, ko zna šta donosi budućnost…
