ACCEPT, Petőfi Csarnok, Budapest, 26.10.2014

STAMPEDO U BUDIMPEŠTI

Izveštaj sa ovog koncerta neće biti u standardnoj formi. Za to postoje jasni razlozi koje ću elaborirati u nastavku teksta. Ovo mi je četvrti put da gledam Accept i uvek isto. Beskompromisna svirka, odličan zvuk, bend usviran i uigran do perfekcije, ogromna količina pozitivne energije sa bine, ali i iz publike, nastup od oko dva sata. Ukratko, sve bolje od boljega. S obzirom da mi je ovo treći Accept u Budimpešti, a drugi u prostoru Petőfi Csarnok, zadržaću se na nekim razlikama izmedju koncerata. Prvo što treba naglasiti je činjenica da je ovo ubedljivo najposećeniji nastup od tri koje sam imao sreću da doživim u prestonici Madjarske (februar 2011, oktobar 2012 i oktobar 2014). Zbog izvesnog smanjivanja kapaciteta hale u odnosu na raniji period, nešto je teže predvideti broj prisutnih. Ja bih to procenio na nekih 1.500 ljubitelja heavy metala. Dakle, sigurno bar za trećinu više nego pre dve godine, a više nego dvostruko u poredjenju sa 2011. Porast interesovanja za metal legende sigurno je posledica odličnih nastupa iz prošlosti.

Set lista za ovu turneju (promocija albuma Blind Rage) bila je „zakucana” od samog početka. Ukupno 21 pesma, od toga čak šest sa novog albuma. Generalno, nisam za toliko pesama sa novog albuma kada je u pitanju bilo koji bend, ali mogu da kažem da je ovoga puta to bilo sasvim OK. Nekako je i utisak da šta god da su izabrali iz bogate karijere ne bi bilo nezasluženo i slabije primljeno kod publike. Nastup je počeo tačno u 20:28 zvucima prvog singla sa novog albuma Stampede. Jedna od najvećih faca u heavy metalu, gospodin Wolf Hoffmann ponovo je bio u prvom planu, kako samom svojom pojavom, tako i gitarskim umećem. Koliko sam uspeo da primetim drugi gitarista Herman Frank odsvirao je samo jedan samostalan solo i to u pesmi London Leatherboys. Sve ostalo je bilo delo Vuka, uz par zajedničkih solaža. Pevač Mark Tornillo imao je standardno dobro veče. Veoma sam mu zahvalan što pesmu Shadow Soldiers nije posvetio američkim vojnicima kao par puta ranije na turneji. Zanimljivo je što se sada razgolitio tek za vreme bisa. Izgleda da mu je bilo hladno u Pešti... Drugi čovek benda basista Peter Baltes ponovo je imao energičan nastup. Svoj sada već čuveni instrumentalni duel sa Wolfom imao je na pesmi No Shelter. Bubnjar Schwarzmann sa ćiriličnom tetovažom svoga imena (Штефан) bio je moćan, u svom elementu (doduše, jednom mu je ispala palica ali ne mari.).

Srpska ekspedicija u sastavu (Miša, Ranko, Vesna, Bojan, Aco i Andjela) nosi samo pozitivne utiske sa koncerta. Još da nije bilo čekanja od 2,5 sata na granici gde bi nam bio kraj... Moj vrhunac večeri iz nekih razloga bio je na Restless and Wild i na novoj 200 Years. Što se tiče većine Madjara to je bilo na himnama Metal Heart i Princess of the Dawn. Zvaničan kraj nastupa stigao je u 22:23. Zaista je teško naći bilo kakvu zamerku bendu. Jedan izrazito profesionalan a s druge strane i emotivan nastup. Dalje pohvale posle svega izrečenog su suvišne. Jednostavno, to je ACCEPT!!!

set lista:

01.  Stampede

02.  Stalingrad

03.  Hellfire

04.  200 Years

05.  Losers and Winners

06.  London Leatherboys

07.  Starlight

08.  Dying Breed

09.  Final Journey

10.  Shadow Soldiers

11.  From the Ashes We Rise

12.  Restless and Wild

13.  Ahead of the Pack

14.  No Shelter

15.  Princess of the Dawn

16.  Dark Side of My Heart

17.  Pandemic

18.  Fast as a Shark

bis:

19.  Metal Heart

20.  Teutonic Terror

21.  Balls to the Wall

GRAVE DIGGER, ERIDAN, Mixtape 5, Sofia, Bulgaria, 21.09.2014

GRAVE DIGGER PO DRUGI PUT U SOFIJI!!!

UVODNE NAPOMENE: Retki su bendovi koji su počeli karijeru u „zlatnim” osamdesetim  a da su svoja najbolja ostvarenja napravili tokom devedesetih. Takav je slučaj sa Grave Digger, a to se pre svega odnosi na tri odlična albuma (Tunes of War 1996, Knights of the Cross 1998 i Excalibur 1999). Nemačke heavy legende gledao sam dva puta i to u februaru. U Beogradu 2007 sa Therion i Sabaton, i u Sofiji 2009 sa Sodom. Oba nastupa ostali su mi u jako dobrom sećanju, i po kvalitetu svirke i po atmosferi u publici. Više od pet godina čekao sam na treći.

PROSTOR: Iako mi je ovo dvadeset i osmi (28) koncert u Sofiji po prvi put sam bio u klubu Mixtape 5. Prostor se nalazi u širem centru grada u prolazu ispod NDK-a. Kapacitet je po mojoj proceni oko 500 ljudi. Imajući u vidu lokaciju, sam izgled i kvalitet zvuka u njemu, klub zaslužuje pozitivnu ocenu i dobro je rešenje za manje koncerte. Jedino što nisam očekivao da će drugi nastup GD u Sofiji spadati u tu kategoriju. Po proceni organizatora u klubu se okupilo oko 250 ljudi, što za mene a verujem i za druge poznavaoce prilika u Bugarskoj predstavlja neprijatno iznenadjenje. Srećom to nije uticalo na kvalitet koncerta, naprotiv.

PREDGRUPA: Bugari ERIDAN izašli su na binu negde oko 20:15. Na bini su ostali oko 45 minuta i izveli devet pesama. Iako se radi o starijoj ekipi muzičara nisam primetio da su imali ozbiljnu podršku domaće publike. Pevač je većinu tekstova čitao a basista je nosio majicu sa sopstvenim likom, što je na mene ostavljalo loš utisak. Jedino je gitarista Dimo Todorov „vadio” prosek. Pažnju fanova privukli su sa dve poslednje pesme koje su u stvari bile dve obrade: Spotlight Kid (RAINBOW) i Gladijator (IMPULS, bugarski  heavy metal bend iz osamdesetih). 

KONCERT: „Grobari” su se na bini pojavili tačno u 21:28 sa zvucima uvoda Return of the Reaper sa istoimenog novog albuma. Intro se očekivano pretvorio u singl Hell Funeral. I kao što to biva tokom prve pesme tonac je tražio pravi zvuk. Dobro je što ga je brzo našao i što je on bio na zavidnom nivou do kraja nastupa. Vodja benda pevač Chris Boltendahl, standardno obučen sa prepoznatljivim kreštavim glasom, moj prijatelj sa facebooka gitarista Alex Ritt, najbliže od Running Wild-a što sam video basista Jens Becker, bubnjar Stefan Arnold i klavijaturista u kostimu smrti napravili su dobru atmosferu medju prisutnim fanovima. Odlična set lista u kojoj su se redjali hitovi iz karijere duge preko 30 godina. Sa novom albuma izvedeno je četiri pesme medju kojima i meni najdraže Season of the Witch i Grave Desacrator. U jednom trenutku Chris je primetio da neki ljudi napuštaju klub pa se kratko našalio: Mi nismo Manowar, svi „whimps and posers” mogu ostati u sali. Pored očekivanog ludila na jednoj od najboljih heavy metal pesama u istoriji ove muzike Rebellion vrhunac sam doživeo i na Morgane Le Fey koju sam konačno dočekao da čujem uživo. Za kraj očekivano je ostavljena Heavy Metal Breakdown sa istoimenog prvog albuma izdatog već daleke 1984. Ukupno 18 pesama i 98 minuta žestoke svirke. Treba pomenuti da je bend zaveo striktnu politiku protiv snimanja pa su često redari opominjali one sa fotoaparatima. Već na drugoj pesmi Chris je uzeo aparat iz ruku jednog fana iz prvih redova i ostavio ga kod bubnjeva. Naravno, on je posle nekoliko pesama vraćen ali je taj potez samo demonstrirao rešenost benda da stane na put snimanju. Još jedna zanimljivost je da se na koncertu prodavala samo jedna zvanična majica GD sa standardnom cenom oko 20 evra. I malo i dovoljno.

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Sve u svemu još jedan kvalitetan koncert koji je ispunio očekivanja. Kao što rekoh odmah posle nastupa: „suviše su oni mator i dobar bend da bi omanuli”. Po set listi verovatno i najbolji Grave Digger od tri koja sam gledao. Ostajem zadovoljan u iščekivanju nekog sledećeg susreta.

Set lista:

00. Intro: Return of the Reaper

01. Hell Funeral

02. The Round Table (Forever)

03. Knights of thе Cross

04. Wedding Day

05. Ballad of a Hangman

06. Tattooed Rider

07. Hammer of the Scotts

08. Seаson of thе Witch

09. The Curse of Jacques

10. Excalibur

11. Killing Time

12. Morgane Le Fay

13. Grave Desecrator

14. The Dark of the Sun

15. Home at Last

16. Rebellion (The Clans Are Marching)

bis:

17. Highland Farewell

18. Heavy Metal Breakdown

TESTAMENT, Universiada, Sofia, Bulgaria, 11.08.2014

THRASH METAL LEGENDE KONAČNO U SOFIJI!!!

UVODNE NAPOMENE: Testament slušam Souls of Black albuma (1990). Još uvek se sećam piratske kasete koju sam tada kupio. Naslovna numera ostala mi je i danas omiljena iz celokupne diskografije benda. Legende američkog thrasha gledao sam dva puta: Milano (2009) i Sekešfehervar (2012). Aktuelni album Dark Roots of the Earth mi je jedan od najboljih thrash metal albuma koje sam poslušao u poslednjih desetak godina. Dovoljno razloga za novi susret.

PROSTOR: Hala Univerzijada mi je dobro poznata jer sam u njoj pogledao već pet koncerata. Generalni utisak je uvek bio pozitivan a neki od njih su mi medju boljima ikada vidjenih i doživljenih (Sabaton 2009). Većinu sam ih gledao u parteru a poslednji u februaru ove godine, sa tribina (U.D.O). Zajedničko za sve te koncerte bilo je to što su svi održani tokom zime ili ranog proleća. Ovog puta se pokazalo da ova hala nije za koncerte u sred leta. Nedovoljno dobra ventilacija negativno je uticala na celokupni dogadjaj. Ipak ne može se reći da je bilo nepodnošljivo već samo toplije od optimalnog.

KONCERT: Iako nenajavljena pre zvezdi večeri svirala je bugarska metal grupa Downslot koja iza sebe ima jedan objavljen album. Na bini su se zadržali tačno pola sata i njihov energičan nastup nije prošao nezapaženo. Kakvih predgrupa ima ovi nisu bili loši. Nakon kraće pauze u 20:57 (po bugarskom vremenu) počeo i nastup Testamenta. Zanimljivo je da je bend samo jednom svirao u Bugarskoj (Kavarna, 2006) i ovo im je bio prvi nastup pred sofijskom publikom. To je i pevač Chuck Billy više puta naglasio pominjući ,,nove prijatelje”. Ja, a pogotovo moji saputnici Pekar i Profa sigurno ne spadamo u tu grupu jer smo se sa bendom već družili u nekoliko evropskih država. U sali je bilo oko hiljadu ljudi što je respektabilna cifra ali za ,,prestonicu metala” Sofiju možda nešto slabija. Na ovo je sigurno uticala i činjenica da je avgust mesec u kome većina gradjana Bugarske koristi godišnji odmor, a neke institucije imaju i kolektivne godišnje odmore. Koncert je započeo numerom Rise Up sa poslednjeg albuma. Lično mnogo više mi je legla prva polovina set liste koja je bila mešavina novih stvari i starih hitova. Atmosfera je bila prilično dobra a kako i ne bi kada je bend prašio punom snagom. Pored očekivano sjajnog Chucka izdvojio bih i virtuoza na gitari Alexa Scolnicka. Zaista odlično izvodjenje, i muzički i vizuelno. Ukupno sat i 31 minut.

Iako su dominirali pozitivni utisci sa koncerta spomenuo bih i nešto drugačije. Ono što je donekle pokvarilo ceo nastup je preglasan i na momente loš zvuk. Neki posetioci su čak bili toliko besni zbog toga da su napustili salu pre završetka koncerta. Ja bih pomenutom dodao i vrlo čudan izbor bisa za kraj nastupa. Naime, svi bendovi za bis čuvaju neke od svojih boljih pesama, pa čak i najveće hitove iz svoje karijere. Što se tiče Testamenta izbor je pao na dve pesme sa albuma The Gathering koji nije nešto omiljen medju fanovima i naslovnu pesmu sa pretposlednjeg izdanja benda The Formation of Damnation. U najmanju ruku iznenadjujuće.

ZAKLJUČAK: Testament je decenijama jedna od najboljih thrash metal grupa i jedan od boljih heavy metal bendova uživo. Kvalitetna svirka i pozitivna energija ih svakako preporučuju svakom ljubitelju čvršćeg zvuka. Što se mene tiče ako nastave da izdaju dobre albume kao što je poslednji ja ću nastaviti da ih gledam uživo. Toliko.

Set lista:

01.  Rise Up

02.  The Preacher

03.  More Than Meets the Eye

04.  Native Blood

05.  True American Hate

06.  Dark Roots of The Earth

07.  Into the Pit

08.  New Order

09.  Practice What Your Preach

10.  Riding the Snake

11.  Eyes Of Wrath

12.  Over the Wall

13.  Disciples of the Watch

bis

14.  D.N.R (Do Not Resuscitate)

15.  Three Days in Darkness

16.  The Formation of Damnation

DREAM THEATER, Budapest Park, Budapest, Hungary, 26.07.2014

TRI SATA KVALITETNOG PROGRAMA

UVOD: Dream Theater slušam od 1995.godine kada sam prvi put čuo sjajni Awake album koji je objavljen godinu ranije. Nešto kasnije moj interes za bend je splasnuo ali se ponovo vratio u poslednjih pet godina. Bend sam gledao dva puta: na Gods of Metal festivalu 2009 i u Budimpešti 2012. godine u okviru promotivne turneje albuma A Dramatic Turn of Events. Propustio sam ih zimus ali kada su objavljeni ovi letnji datumi nisam imao dilemu, osim one Pešta ili Sofija. S obzirom da je Madjarska padala za vikend i to je lako odlučeno.

PROSTOR: Prvi put sam bio u Budapest parku i prijatno sam iznenadjen. Nalazi se u južnom delu Pešte blizu Dunava. Odličan prostor za koncerte dobro povezan tramvajskim i autobuskim linijama sa centrom i drugim delovima grada. O samom parku jedan od posetilaca kaže: „Za one koji nisu posetili ovo fantastično mesto, evo malo opisa: Park je izgrađen sa osnovnom namenom da se u njemu održavaju koncerti. Kompletan prostor je popločan drvenim podom, tako da u slučaju kiše nema blata, odnosno prašine kada je suvo. Sa leve i desne strane se nalazi niz štandova (kafića) sa barskim stolicama a iznad svakog se nalazi terasa sa stolovima i stolicama koje su na raspolaganju gostima sa VIP narukvicama. Pored ovoga, u kompleksu se nalazi i nekoliko restorana, kafića gde posetioci mogu da posede i da se osveže. Budući da je prostor namenjen isključivo koncertima, sva arhitektonska rešenja su bila u službi dobrog zvuka i verujem da su graditelji u potpunosti ispunili očekivano”.[1]

KONCERT: Tačno u 19:48 nastup je počeo. Prvo snimcima sa video bima a onda i izlaskom muzičara na scenu. Koncert je otvoren prvim singlom Enemy Inside sa novog albuma koji nosi ime benda (koliko to ima smisla ne bih ovom prilikom). U tom momentu setih se Ranka Vasiljevića koji je izdvojio pozamašna sredstva da ih gleda zimus u Beču iako ih ranije nije slušao. Ta pesma bila je za njega! Set lista je uglavnom bazirana na tri albuma: Awake (5 pesama), Metropolis pt.2: Scenes from a Memory (4) i aktuelnog Dream Theater albuma (5). Pauza od petnaest minuta je napravljena nakon prvog seta koji je uglavnom bio mešavina poslednja dva albuma i trajao je oko sat i petnaest minuta. Drugi deo koncerta bio je posvećen pomenutom Awake albumu na moje veliko zadovoljstvo. Ovog puta radilo se o drugom delu albuma odnosno svirane su od sedme do jedanaeste pesme. I pored toga što je taj deo za nijansu slabiji od prvog, meni je odgovaralo jer sam skoro sve pesme iz prethodnog dela već čuo na ranijim nastupima. Znači od svih stvari sa omiljenog DT albuma jedino Silent Man nisam čuo uživo. Biće prilike, nadam se. I madjarska publika je lepo reagovala. Neverovatan tandem dva Johna, Petrucci-Myung pokazao je zašto ih svrstavaju medju najboljim na svojim instrumentima. Mangini nije Portnoy ali je sjajan bubnjar. Jordan Rudess je pored kvalitetnog muziciranja bio zadužen i za podizanje atmosfere. Najslabija tačka benda pevač James LaBrie bio je iznenadjujuće dobar i zaslužuje pohvale za trud. Treći deo koncerta bio je faktički bis u kome su svirali pesme sa Metropolis pt.2: Scenes from a Memory, uključujući oba instrumentala sa albuma. Koliko je DT veliki bend svedoči i to što su se odvažili da sviraju čak šest pesama koje su duže od deset minuta. Zaista retko i vredno divljenja. Kompletan nastup trajao je tačno tri sata i tri minuta. Nekoliko hiljada prisutnih (možda 4-5.000) otišlo je zadovoljno kućama, u to nema nikakvih sumnji. I vreme je poslužilo jer je bilo prijatno bez padavina. Još da dodam da je zvuk bio praktično savršen od početka do kraja. Sve u svemu još jedan koncert za pamćenje.

ZAKLJUČAK: Nastup u Budapest Parku je drugi najduži heavy metal koncert kome sam prisustvovao posle onih već legendarnih pet sati i jedan minut Manowara u Kavarni 2008.godine. Još jedna zanimljivost: u tri nastupa DT koja sam gledao nema nijedne jedine pesme koju sam čuo sva tri puta. U stvari samo sam On the Backs of Angels čuo i na prošlom nastupu. Dakle tri nastupa, tri faktički potpuno različite set liste. Neverovatno, sjajno i jedinstveno.  Ekipa od četiri vanserijska muzičara i jednog prosečnog pevača i dalje praši punom snagom i sa dosta entuzijazma. Preporuka za svakog pravog ljubitelja heavy metal i rock muzike. Ukratko, uživo sam gledao stotinak bendova. Najbolje zvuče ACCEPT i DREAM THEATER.

set lista:

Part I

01.  The Enemy Inside

02.  The Shattered Fortress

03.  On the Backs of Angels

04.  The Looking Glass

05.  Trial of Tears (extended intro)

06.  Enigma Machine (drum solo by Mike Mangini)

07.  Along for the Ride

08.  Breaking All Illusions

Part II

09.  The Mirror

10.  Lie

11.  Lifting Shadows Off a Dream

12.  Scarred

13.  Space-Dye Vest

14.  Illumination Theory

Encore:

15.  Overture 1928

16.  Strange Déjà Vu

17.  The Dance of Eternity

18.  Finally Free

---

[1] http://nocturnemagazine.net/izvestaji/314/savrseno-vece-sa-dream-theater-u-budimpesti.