DREAM THEATER, Periphery, Papp Laszlo Sportarena, Budapest, 17.02.2012

SVAKA ČAST MAJSTORI!!!

UVODNE NAPOMENE: Dream Theater sam počeo da slušam od odličnog albuma Awake (1994) koji mi je i do dana današnjeg najomiljeniji. Bend sam gledao jednom na Gods of Metal festivalu juna 2009. Tada su nastupili posle meni dražih bendova kao što su Blind Guardian i Tarja tako da nisam bio maksimalno koncentrisan na njihov koncert. Ovaj drugi put je onaj kada sam istinski video i čuo ovaj veliki bend. Put  Papp Laszlo Sportarene preko Šapca krenula je mala, ali odabrana, tročlana ekipa. Interesantno je napomenuti da mi je ovo jubilarni 80ti metal koncert kada su u pitanju strani bendovi, a 50ti koji sam gledao u inostranstvu.

PREDGRUPA: Periphery je američki bend koji postoji od 2005.godine.  Do sad su izdali jedan studijski album i jedan EP. Koliko vidim grupa je imala veliki broj personalnih promena za kratko vreme svog rada. Karakteristika benda je da sviraju sa tri gitare (kao i Maideni i Bajaga i Instruktori). Na bini su se zadrzali tačno 38 minuta. Primljeni su prilično hladno od nekih 1.500 ljudi koji su u tom trenutku bili u hali. Meni je sve delovalo kao da žele da budu Dream Theater umesto Dream Theatera što im nije pošlo za rukom...

KONCERT: Nastup DT počeo je nešto malo pre 21 sat. Uz intro išao je zanimljiv crtani film gde su članovi benda predstavljeni kao animirani likovi: Petrucci kao gusar, Rudess kao čarobnjak, Mangini kao duh iz lampe, Myung kao kung fu borac, dok je LaBrie bacao munje... Sve je to prikazano na tri video bima u obliku kocke na samoj bini (postojala su i dva video bima same Arene koja su bila sa strane). Četvorica instrumentalisa izlaze u isto vreme na binu i kreće Bridges in the Sky sa novog A Dramatic Turn of Events albuma. Bend je snažno pozdravljen od, na žalost, ne više od 3.000 gledalaca koji su se okupili u Budimpeštanskoj areni. Sledi 6:00 (on a Christmas morning!!!) sa Awake na moje veliko zadovoljstvo. Pratio sam set liste sa turneje i pre samog koncerta najviše sam se radovao baš ovoj pesmi. LaBrie hvali novog bubnjara Manginija koga pominje kao inspiraciju bendu. Publika to podržava aplauzom. Teško je (a možda i nemoguće) zameniti Portnoya ali Mangini sigurno ima neophodan kvalitet, znanje i umeće. Sledi Build me up, Break me Down za koju je snimljen spot. Vec tada sam osetio da mi je grlo stradalo, što od pevanja, što od prehlade. Pesmu upečatljivim vrištanjem završava LaBrie, čisto da pokaže da nije dzaba u bendu… Lagana Surronded sa legendarnog Images and Words albuma dočekana je sjajno, tako da se horsko pevanje iz publike moglo lepo čuti. Naredna The Dark Eternal Light predstavlja Labrija u nešto drugačijem izdanju sa režećim vokalom. Tokom pesme binom se prošetao i Rudess sa svojim klavijaturama... Manginijev bubnjarski solo bio je jako ubedljiv i mogu da kažem da mi nije bio nimalo dosadan, što je uglavnom slučaj kada neki drugi bubnjari imaju svoju solu tačku. Slede A Fortune in Lies pa Outcry sa novog albuma. Tokom ove druge na video bimu idu snimci iz Indije i Egipta (i ko zna još kojih zemalja) gde se pored slike siromaštva vide i mnogobrojni protesti medju kojima i oni skorašnji iz tzv. Arapskog proleća. Pesma se završava sa pravim pravcatim gongom koji je deo impresivnog Manginijevog bubnjarskog seta. Sledi laganiji deo koncerta. Na Wait for Sleep ostaju samo Rudess i LaBrie. Kad je krenula pesma setih se našeg Milana Prokića (aka Burton, Old Metalhead) koji je ovu stvar kačio na svom facebooku mali milion puta. I on je negde u masi ali ga na žalost nisam video ni pre, ni posle koncerta. Druga pesma u ovom bloku je nova Far From Heaven koji nisu svirali na većini ranijih koncerata sa turneje. Sledi nesudjeni osvajač Grammy nagrade On the Backs of Angels. Zadovoljstvo u publici i kod mene lično. Moram da primetim da su Madjari odlično primili pesme sa novog albuma. Meni se čini da tek uživo možemo videti i osetiti koliko su nove pesme stvarno dobre... Jedna za drugom nadovezuju se dve pesme sa Six Degrees of Inner Turbulence: War Inside my Head i The Test That Stumped Them All posle kojih sledi Petruccijeva solo tačka. Nakon toga malo životne filozofije gde LaBrie govori o onome šta nas čeka posle smrti i najavljuje prelepu The Spirit Carries On. Horsko pevanje u publici upotpunjuje divan utisak. Za kraj regularnog dela ostavljena je šesta pesma sa novog albuma za veče Breaking All Ilussions. Jako su retki bendovi koji poseduju takav „bezobrazluk” u sebi da izvode toliko stvari sa novog albuma (možda još Maideni, Nightwish…). Na bis As I Am koja mi je lepo legla iako sam očekivao Pull Me Under. Ukupno 2 sata i 8 minuta. Bravo!!!

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Veoma upečatljiv koncert koji ću dugo pamtiti. Najbolje sviranje basa koje sam ja u životu video od strane sjajnog Johna Myunga. Petrucci, Rudess i Mangini ne zaostaju mnogo (ako se to uopšte može tako reći). Muzičari koje bi na delu trebalo da vidi svako kome je muzika na srcu. Sigurno se neće pokajati. Toliko znanja, umeća i pozitivne energije na jednom mestu retko se sreće. Zanimljivo je reći da je bend svirao gotovo potpuno različitu set listu od one koju su izveli 2011 u Sehešfehervaru. Jedina ista pesma bila je On the Backs of Angels. Impresivno, retko i vredno hvale. I da završim kako sam i počeo: SVAKA ČAST MAJSTORI!!!

Set lista:

00. Dream Is Collapsing (intro)
01.  Bridges in the Sky
02. 6:00
03. Build Me Up, Break Me Down
04. Surrounded
05. The Dark Eternal Night
06. Drum Solo
07. A Fortune in Lies
08. Outcry

09. Wait For Sleep
10.  Far From Heaven
11. On the Backs of Angels
12. War Inside My Head
13. The Test That Stumped Them All

14. Guitar Solo
15. The Spirit Carries On
16. Breaking All Illusions

bis
17. As I Am