недеља, 4. децембар 2011.

Nightwish - Imaginaerum


IMAGINAERUM – nesto kao recenzija

            Krajem 2011 Nova Era se nastavila odnosno preciznije Nightwish je izdao sedmi studijski album. Dugo iscekivani projekat dobio je naziv Imaginaerum a specificnost ovog albuma je to sto je paralelno sniman istoimeni film kome je album neka vrsta soundtracka. Sama ta cinjenica cini pisanje recenzije albuma bez odgledanog filma (izlazi tek 2012) vrlo teskim, gotovo nemogucim poslom. Ipak, u ovom relativno kratkom prikazu zelim da dam neke svoje utiske o ostvarenju.
            Svoje misljenje cu izloziti pesmu po pesmu da bih na kraju dao neke generalne utiske. Prva, jako prijatna Taikatalvi, kompletno na finskom, neka je vrsta uvoda u album i narednu pesmu, prvi singl sa albuma, Storytime. Nakon dobrog upoznavanja sa svim pesmama mogu da kazem da je Storytime potpuno logican izbor za singl. Radi se o pesmi koja je najlaske „svarljiva” fanovima benda jer je sastavljena od prepoznatljivih NW elemenata plus decji hor. Pitanje je koliko Storytime spreman da nasledi svog prethodnika Amaranth u komercijalnom smislu (preko 53 miliona pregleda na youtube, najgledanija metal pesma u istoriji sajta). Samo vreme moze dati odgovor. Ghost River je jako dobra pesma koja od samog pocetka stice veliki broj poklonika. Znacajnija uloga Marca plus jos jednom dobar decji hor cije uvodjenje na ovom albumu je po meni pun pogodak. Sledeca Slow Love Slow je pesma koja je izazvala polemike zbog Twin Peaks/jazz elemenata. Sto se mene tice to je sasvim ok ako pesmu uzmemo kao eksperiment a ne neki novi pravac u koji bend krece. Moram istaci i sjajni Empuov solo. Pesma ce sigurno izazvati polemike... Naredna I Want My Tears Back je pesma od koje se mnogo ocekivalo. Objektivno, ocekivanja su ispunjena jedino sto bih ja vise voleo da je glavna muzicka tema odsvirana na gitari. Dobar duet Marco/Anette koji je sigurno jedna od pozitivnih karakteristika ovog albuma. Scaretale je jos jedna od eksperemintalnih pesama. Nesto sto ranije nismo culi od NW. Citava pesma stvara jednu ludu cirkusku atmosferu. Muski i zenski vokal benda odlicno otkrivaju nove teritorije. Sve je jako zanimljivo i vredno paznje ali nije za singl i live izvodjenje. Jako lep instrumental Arabesque je neki muzicki iskorak inspirisan arapskom muzikom. Pravo mesto pesme na albumu shvaticemo tek kada pogledamo film kako to rece Maestro u jednom intervjuu. Prva prava balada Turn Loose the Mermeids je sigurno jedna od moje tri omiljene pesme sa albuma. Nadam se da ce to biti i buduci singl/spot. Slusajuci pesmu javljaju se mnoge ideje za isti. Pesma koju sam zavoleo jos nakon onih 30 sekundi promo verzije. Ne smeta mi ni onaj kratak omaz muzici iz western filmova. Jos jedna prelepa NW balada. Nadam se da ce se jednog dana napraviti koncert na kome ce se izvoditi samo balade. Jedan takav dvd za mene ne bi imao cenu... Sledeca Rest Calm nasla se na meti raznih internet muzickih kriticara. Eto, morao sam i njih da pomenem. Samozvani strucnjaci se pitaju sta ova pesma trazi na albumu. Za razliku od njih pesma mi se svidela na prvo slusanje. U njoj su sadrzani gotovo svi dobri elementi albuma: odlicni vokalni duet, gitarska muzika, orkestracija, decji hor, dobar tekst...  Druga pesma iz mojih top tri albuma. Jos jedna balada nasla je svoje mesto kao deseta stvar na albumu, The Crow, the Owl and the Dove. Jedan od lepsih tekstova i definitivno jedan od kandidata za sledeci singl. Ipak, smatram da je muzika mogla biti malo raznovrsnija. Ova primedba nema nista sa tim sto je to jedina stvar za koju je muziku pisao Marco, naprotiv. A onda sledi moj licni favorit, barem za sada. Sjajna tema iz Last Ride of the Day vec je iskoriscena kao himna jednog sportskog kluba iz Maestrovog rodnog mesta Kitee. Sa zadovoljstvom mogu da kazem da moj mobilni od pre neki dan tako zvoni... Ako imamo u vidu da sam pre izlaska albuma najvise ocekivao od Song of Myself mogu da kazem da ona predstavlja malo razocarenje. Pesma se sastoji od sedam minuta prilicno dobre muzike i sest minuta price sa muzikom u pozadini. Nije to prvi put da NW ima narativne delove ali sa njima nije zavrsavala pesma (primer Higher Than Hope). Moram priznati da pesma pruza jako zanimljive obrise iz Maestrovog razmisljanja i njegovih stavova o zivotu. Sigurno vredno paznje ali bi bilo bolje da je nekako drugacije upakovano. Nadam se da ce mi se misljenje kasnije promeniti. Takodje, verujem da ce ova pesma imati potpuno drugaciji smisao kada se pogleda film. O tom po tom... Album zavrsava odlican instrumental Imaginaerum u kome su povezane sve muzicke teme koje su albumom obuhvacene. Meni se jako svidja ova ideja dok ce neki sa druge strane, sa manjim ili vecim pravom, postavljati pitanje svrsishodnosti ove pesme...
            U ovom delu bi se generalno osvrnuo na dobre i lose strane albuma, naravno, po mom misljenju i ukusu. Imaginaerum predstavlja jos jedno vredno ostvarenje u metal muzici. Maestro Tuomas Holopainen i ovoga puta nije zakazao. Jedna interesanta ideja o konceptualnom albumu ostvarena je na visokom umetnickom nivou. Moj prvi utisak je da nekako stvar nije isterana do kraja. Skoro u svakoj pesmi pored mnogo prelepih delova ima manjih celina koje se tamo nisu uklopile. Muzicka raznovrsnost je znacajna prednost ovog albuma ali se u nekim momentima pretvori i u njegovu manu. Mozda je to i previse raznolikosti za prosecnog metal konzumenta. Jedan od najjacih aduta ovog albuma je bez sumnje Anette, koja na svakoj pesmi zvuci nekako drugacije. Imam utisak da je Maestro maksimalno iskoristio njen potencijal. Sada ce ono sto je on prepoznao jos 2006 biti jasno celom svetu. Ili barem onima koji zele da slusaju.
Da je album dobar, dobar je. Da poseduje visok kvalitet, poseduje. Da sam ocekivao vise, jesam. Mozda i najslabiji Nightwish album ali definitivno metal album godine. Na samom kraju preporuka svima da nabave instrumentalnu verziju albuma koja je jako prijatna za slusanje bez obzira da li ste fan benda ili ne.                                                                                                           
Ocena: 8,5/10

У Сурчину,
03.12.2011
Бојан

IMAGINAERUM versus DARK PASSION PLAY
Prednosti:  raznovrsnost, bolji zenski vokal, upecatljive gitarske solaze
Mane: nema „savrsene” pesme, nema izrazitog komercijalnog hita, tekstualno slabiji