PEGAZUS, Orto bar, Ljubljana, Slovenija, 12.11.2011

THE THUNDER FROM DOWN UNDER IS BACK!!!

UVODNE NAPOMENE: Fan sam Pegazusa od 1998 i odlicnog Wings of Steel albuma (drugo izdanje benda). Kvalitet, svirka i tematika bili su po oprobanom receptu iz „zlatnih” osamdesetih. Za mene su oni tada predstavljali pravo osvezenje jer je u tom periodu vecina heavy metal legendi imala stvaralacku krizu (koja kod nekih traje i do dana danasnjeg). Zanimljivo je bilo i to da su okosnicu benda cinili braca interesantnog prezimena – Stojčevski (Johnny i Robbie). Imajuci u vidu da bend nije ostvario siru popularnost van maticne drzave Australije, nisam gajio velike nade da cu ih ikad videti. Poslednji put su bili u Evropi pre 13 godina na turneji sa Hammerfallom. Unazad par godina bend je bio i prilicno neaktivan. Novi, vrlo dobri album In Metal We Trust, koji je izasao u prvoj polovini 2011 probudio je novu nadu. Kada su tokom leta objavljeni datumi u Evropi bilo je jasno da moram uciniti sve da ih vidim i cujem. Prva varijanta bio je Prag ali se naknadno pojavila i Ljubljana. Kada je bend doputovao u Evropu i poceo da svira bilo je jasno da ce koncerta biti. Konacno.

PUTOVANJE I GRAD: Odlucio sam da u Ljubljanju idem autobusom. I put je kraci za par sati nego vozom a i cena povratne karte je nesto jeftinija (oko 60 evra u odnosu na 64 za voz). Jutarnji polazak Lastom u 8 je prilicno odgovarajuci. Stize se popodne oko pola cetiri. Ima se vremena za razgledanje grada koji je na mene ostavio snazan pozitivan utisak. Lepa arhitektura, mali „sredjen i uredjen” centar, prijatna atmosfera... Vredi posetiti svakako, tako da cu sledeci put kada budem dolazio u maju na Nightwish provesti nesto vise vremena u njemu. U grad smo stigli sa manjim zakasnjenjem jer je jedna starija gospodja probala da udje u Sloveniju sa starim bosanskim pasosem sto joj nije poslo za rukom. Morali smo svi da se vratimo da je ostavimo u Hrvatsku pa opet nazad u Sloveniju...

PROSTOR: Orto bar nalazi se 7-8 minuta pesaka od Zeleznicke (i Autobuske) stanice odnosno desetak minuta od centra grada. Radi se o baru u koji ima redovan program sa zivim svirkama. Dok je u prizemlju tipican bar, na spratu se nalazi koncertni prostor kapaciteta oko stotinak ljudi. Bina je relativno mala, sto je i za ocekivati za ovakav prostor. Malo toceno pivo (Lasko i Union) kosta 2 a veliko 3 evra. Garderoba je evro a cena karte za koncert bila je 15 evra u „pretrpodaji” i 18 na dan koncerta. Ja sam kartu rezervisao putem neta tako da sam platio nizu cenu.

PREDGRUPA: Samo na ovom koncertu na turneji predgrupa su bili Slovenci Use Less. Klasicni heavy metal bend sa dve gitare. Na repertoaru je bio uglavnom autorski materijal. Standardni naslovi u kojima spominje borba, pobeda i celik, kao i jedna obrada Asian Hooker od Steel Panthera. Imali su oko 45 minuta na raspolaganju i ostavili sasvim solidan utisak (osim mozda nacina odevanja jer je solo gitarista nosio havajsku kosulju...).

NASTUP: Koncert je poceo tacno u 22-30 introm sa Headless Horsemana sto je bio logican uvod u naslovnu pesmu sa albuma. Atmosfera je od samog pocetka bila veoma dobra. Sala je bila puna. Dakle, oko stotinak ljudi. Bolje nego sto sam ja ocekivao u svakom pogledu. Koncertnu postavu za ovu turneju pored Johnnija i pevaca Justina Fleminga cinili su i povratnici u bend Rob Thompson raniji pevac sada na basu i mladji Stojčevski na bubnjevima. Sve je zvucalo jako dobro mada mi je pomalo cudno da pesme sa Headless Horsemana peva Justin dok je orginalni vokal sa albuma tu pored njega i svira bas. Zaista retko vidjena situacija. Taj osecaj je nestao kada je krenula Road Warrior sa novog albuma. Ne znam zasto ali cini mi se da mi je nekako najbolja atmosfera bila na dve pesme sa novog albuma. Mozda upravo zato sto sam navikao na taj isti vokal koji cujem na bini (pored poslednjeg Justin je pevao i prvi album sa kojeg je te noci bila samo jedna pesma). Zadovoljan sam njegovim pevackim kvalitetima kao i nacinom na koji je vodio show i komunicirao sa publikom. Naravno, moze se bolje u svemu ali je lakse kada postoji dobra osnova. Nakon toga slede dve pesme sa Horsemana – Nightstalker i The Patriot, posvecena nama tj. heavy metal patriotama. Sledi donekle iznenadjujuce Apache Warriors sa prvog albuma i Dragon Slayer odlicno primljen od publike. Moram priznati da nisam ocekivao toliko pravih fanova Pegazusa u Sloveniji (bilo je i Hrvata). Konstantno pevanje, skakanje i cesto skandiranje bendu... U nekoliko navrata trazili smo Bastards of War ali smo dobili samo pocetni rif pesme od Johnnija na gitari. Nakon himne Metal Forever je usledila jedina donekle laganija pesma Forever Chasing Rainbows. Justin tvrdi da smo najbolja publika na evropskoj turneji do sada. Zahvaljuje se sto smo se odazvali na njihov A Call to Arms. Sledeca Haunting Me primljena je u pocetku malo slabije ali je posle sve doslo na svoje mesto. Kao finale „regularnog” dela koncerta predvidjen je meadley sa Breaking the Chains i Enchanted World. Jedva preko sat i nesto svirke. Publika trazi bis i bend se vraca sa himnom Metal Messiah. Odlicno pevanje publike gde ja ne zaostajem. Justin pokusava da time zavrsi ali mu publika ne dozvoljava. Za kraj je ostavljen najveci hit benda Wings of Steel. Verovatno i vrhunac veceri (i meni suze na oci). Ukupno 76 minuta. Sve u svemu set lista veoma blizu idealne. Cak 10 od 15 pesama koje sam stavio na moju zeljenu listu pre nastupa. Pored vec pominjane Bastards of War stvarno veoma zalim jos samo za Braveheart. Nesto kraca svirka je jedina ozbiljnija zamerka bendu.

RAZGOVORI SA JOHNNEYem: Imao sam srece da sam na clanove benda naleteo vec oko pet popodne kada sam isao da obidjem mesto desavanja. Desilo se to da su oni upravo tada stigli iz Nemacke gde su imali prethodni nastup. S obzirom da nije bilo nikog osim nas nije mi bilo tesko da pridjem Dzoniju i zapocnem razgovor. Setio me se sa facebooka gde smo prijatelji. Bio je odusevljen kada je cuo koliko sam putovao i koliko sam cekao da bih ih konacno video. Pricali smo o trenutnoj situaciji na metal sceni i planovima benda. Dzoni je rekao da bend planira da dolazi u Evropu svake druge godine i da ce svirati gde god ih pozovu. Sa zaljenjem konstatuje da niko nije bio zainteresovan da ih dovede u Hrvatsku, Srbiju i Grcku. Ja mu spomenuh ekonomsku krizu i kako su prosli Stratovarius i Gamma Ray pre izvesnog vremena. Naravno, nisam zeleo da kazem da se fanovi benda u Srbiji mogu nabrojati na prste jedne (ili dve) ruke. Covek je sasvim normalan i obican sto sam i ocekivao. Zatrazio sam od Roba Thompsona da nas slika (nije bilo nikog drugog). Johnny rece da je bolje da sam sacekao nakon koncerta kad budu u punoj opremi (chains&leathers). Pre samog nastupa dok sam cekao da udjem videh ih jos jednom. Johnny me pozdravi sa: hey brother a Rob sa hi mate. Tek da se zna. Posle koncerta bila je veca guzva i dosta zainteresovanih za meet&greet. Popricah sa svakim clanom po par reci. Uzeh diskove, trzalicu i autograme. Prilikom pozdrava Johnny mi se licno zahvalio sto sam dosao na koncert cak iz Srbije. Eto i to mi se desilo u mojoj metal karijeri...

ZAVRSNE NAPOMENE: Koncert Pegazusa bio je jos jedna ispunjena zelja. Ako bude po Dzonijevom planu da u Evropi nastupaju svake druge godine ima nade da ovo nece biti i poslednji put da ih gledam(o). Nosim se mislju da organizujem i facebook grupu za podrsku bendu u Srbiji. Znam da nas ima malo ali i to je nesto, valjda. Najvaznije je ipak ono sto rekoh jos naslovu: THE THUNDER FROM DOWN UNDER IS BACK!!!

set lista:

Intro

The Headless Horseman

Road Warrior

Nightstalker

The Patriot

Apache Warriors

Dragon Slayer

Metal Forever

Forever Chasing Rainbows

A Call to Arms

Haunting Me

Breaking The Chains/Enchanted World

Metal Messiah

Wings of Steel

galerija fotografija:  http://postimage.org/my.php?gallery=9ciweji
e mail: escapist77@gmail.com
lozinka: pegazus