TRI PUTA PRIEST: BEOGRAD, SOFIJA, BUDIMPESTA
Po meni je Judas Priest prvi heavy metal bend ujedno i najveci bend ikada. Pre 2011 imao sam prilike da ih gledam tri puta (2004, 2008 i 2009). U prvoj polovini ove godine objavljene su dve znacajne vesti vezane za bend: oprostajna turneja i odlazak osnivaca benda KK Downinga. Ovo prvo, iako mi tesko pada, nije toliko neocekivano s obzirom na godine ali ovo drugo sigurno jeste. Nije ovo ni prvi, ni poslednji put kada vazan clan napusta jedan heavy metal bend ali je za mene posebno bolan. Pored toga sto je, kao sto rekoh, KK osnivac benda, rec je o necem jos i vaznijem a to je autorski rad. Svi pravi fanovi benda znaju da su gotovo sve Priest pesme potpisane sa tri imena: TIPPTON, HALFORD, DOWNING. Da je sve ono sto je Judas Priest produkt ova tri (nad)coveka. Ovaj bend je i ranije ostajao bez jednog od „svete” trojke (Halford, 1992-2003) ali sa sada cini da je odlazak Downinga konacan. Njegovoj zameni u vidu mladog gitariste Richie Faulknera se ne moze zameriti skoro nista osim toga sto on nije KK. Naravno, i ovaj „okrnjeni” Priest je bilo sjajno videti, i to tri puta za samo cetrdesetak dana (Beograd 01.07, Sofija 08.07 i Budimpesta 11.08).
Necu pisati klasicni izvestaj sa koncerta jer su svi oni kojima bi on bio namenjen gledali Priest bar jednom ovog leta. Probacu da napisem kratak osvrt na sva tri koncerta kao i na sustinu ukazujuci takodje na neke manje razlike medju njima. Set lista je bila „zakucana” tj. nije bilo promena u njoj tokom cele turneje. To nije bilo iznenadjenje imajuci u vidu nekoliko poslednjih turneja benda. Sto se tice izbora pesama prosecan Priest konzument moze biti zadovoljan. Cilj je bio da se sa svakog albuma (na kojem je pevao Halford) uvrsti bar po jedna pesma. Svako od nas fanova bi voleo da je mozda bila „ova” pesma umesto „one” ali je izbor generalno jako dobar. Uvrstena je velika vecina najvecih hitova koja je obelezila karijeru benda sto je i poenta „oprostajne” turneje a ne kao sto su to ucinile kolege iz Scorpionsa. Ukupno trajanje nastupa se kretalo oko 2 sata i 15 minuta (racunajuci i intra) sto je za pohvalu znajuci da njihovi „ispisnici”, pa i mladji, ne sviraju duze od sat i 45. Nastupi u Sofiji i Budimpesti su trajali i koji minut duze jer je naknadno ubacen kraci Travisov solo ispred Painkillera i Tipptonov tokom Victim of Changes (u Pesti). Generalno sva tri nastupa se ne razlikuju mnogo. Mnogo dobre svirke i malo price izmedju. Prema misljenju veceg dela grupe „poslednjih old school Mohihanaca” najbolji koncert je bio u Sofiji. Sto se mene tice Beograd i Sofija su mi u istoj ravni, jedina razlika je sto je beogradski bio prvi pa mi je zato za nijansu drazi. Poseban odeljak ovog izvestaja mora biti posvecen i samom „metalnom bogu” Robu Halfordu, coveku cije je ime sinonim za heavy metal. Od njegovog nastupa mnogo je zavisio kompletan utisak, kako za vecinu prisutnih tako i za mene licno. Unapred sam bio pripremljen da delove nekih pesama nece moci da otpeva kao nekad. Godine su ipak ucinile svoje. I pored toga u Beogradu i Sofiji njegovo izvodjenje je ne retko bilo nestvarno dobro. Ovo mi je pre svega drago zbog vecine srpske publike koja je bend gledala po prvi put (a neki su i zalutali s obzirom da su dosli prevashodno zbog Whitesnakea). Sjajne visoke deonice, odlicni vrisci, ponasanje na sceni, jednostavno Halford je pokazao ko je i sta je. Nastup na Sigetu je ipak bio druga prica. Ocigledno ga je sustigao umor od gotovo dvomesecnih napornih koncerata i putovanja. Na vise mesta bio je ispod standarda koje je sam postavio, sto se narocito moze reci za The Sentinel. Mozda sam u poslednjim redovima bio previse kritican ali verujem da na to imam pravo jer za mene je Rob Halford broj 1. I bice to dok god budem slusao ovu muziku sto znaci dok god sam ziv...
Licno najbolji momenti su mi bili na Blood Red Skies i na Prophecy. Radi se o meni jako dragim pesmama koje se ne smatraju velikim hitovima. Naravno radi se samo o nijansama jer je vrhunac bio gotovo na svakoj pesmi (sa samo par izuzetaka koje necu da imenujem). Najglasniji Breaking the Law od strane publike (jedinstven slucaj za ovu turneju benda) bio je u Sofiji dok sam u Pesti bio nesto dalje od bine da bih mogao da dobro procenim.
Na kraju dodajem da iskreno verujem da cu videti bend bar jos jednom u zivotu. Ne mogu i ne zelim da prihvatim da je kraj. Sest puta je mnogo malo...
Set lista:
War Pigs & Battle Hymns (intro)
01. Rapid Fire
02. Metal Gods
03. Heading Out to the Highway
04. Judas Rising
05. Starbreaker
06. Victim of Changes
07. Never Satisfied
08. Diamonds and Rust
09. Dawn of Creation/Prophecy
10. Night Crawler
11. Turbo Lover
12. Beyond the Realms of Death
13. The Sentinel
14. Blood Red Skies
15. Green Manalishi (With the Two Pronged Crown)
16. Breaking the Law
17. Painkiller
18. The Hellion/Electric Eye
19. Hell Bent for Leather
20. You’ve got Another Thing Comin’
21. Living after Midnight
