LOUD festival, Sofia, Bulgaria, 2-3.06.2012

METAL JAČI OD KIŠE (možda ne i od blata)!

Loud festival se po prvi put održao početkom juna u Sofiji. Bilo je predvidjeno učešće deset bendova u dva festivalska dana. Sam izbor učesnika bio je respektabilan, mada se može reći da su ljubitelji čvršćeg zvuka bili favorizovani, pogotovo drugog dana. Mesto održavanja (aerodrom u Sofiji) možda nije tako loše izabrano, da su vremenski uslovi bili povoljniji. Ipak, kiša koja je povremeno padala oba dana napravila je kaljugu, naročito u zoni neposredno ispred bine. Sve to je doprinelo da taj prostor nije bio popunjen, što je kvarilo inače veoma pozitivan utisak o festivalu. Jedan, može se reći organizacioni propust, bili su štandovi sa hranom i pićem. Ispred njih su gotovo uvek bili „kilometarski” redovi, tako da se do dragocene tečnosti nije stizalo ni brzo ni lako. S druge strane veoma pozitivno je postojanje Nuclear blast štanda na kome su se prodavali orginali (diskovi, dvd, posteri, majice...) po znatno nižim cenama. Veliki izbor kvalitetnih proizvoda naveo me je da potrošim više nego što sam planirao, ali mi nije žao. Postojali su i štandovi za karaoke, kao i mogućnost bungee jumpa za one najhrabrije. Ukupno oko 5-6000 ljudi i jednog i drugog dana (po bugarskim izvorima), što je bilo sasvim dovoljno za dobru atmosferu. Na kraju ovog uvodnog dela želim da istaknem jako dobro funkcionisanje ekipe koja je krenula iz Beograda i Koceljeve (po prvi put sa dva automobila). Ljubav prema metalu definitino spaja različite ljude. Drago mi je što je tako.

PRVI DAN:

LACUNA COIL:

Nisam do sada ozbiljno slušao ovaj bend koji praktično podjednako koristi muški i ženski vokal. Uniformisani Italijani su svirali ukupno 45 minuta. Najbolji prijem kod publike, čini mi se, bio je na Heaven's a Lie i Spellbound. Jedan od najinteresantijih momenata bio je pevanje publike sa Cristinom, kada je ona iz zezanja zapevala melodiju nekog hita Lady Gage na šta je publika odreagovala pozitivno (ili barem jedan njen deo). „Ne mogu da verujem da ste otpevali” zaključila je atraktivna pevačica. Generalno sasvim solidan nastup.

01. I Dоn't Believe in Tomorrow
02. I Won't Tell You
03. Kill the Light
04. Heaven's a Lie
05. Our Truth
06. In Visible Light
07. Swamped
08. Trip the Darkness
09. Spellbound

BEHEMONT:

Muzički stil ovih Poljaka nikako mi ne leži, pa nisam mnogo obraćao pažnju na njihov nastup. Ono što sam mogao da primetim je da su svirali nešto jače od sat vremena i da su odlično primljeni od publike. Od pozadi,  gde sam u to vreme stajao, delovalo je kao da više od 90% prisutnih podržava bend. Set lista koja sledi prepisana je od pouzdanog izvora, tako da verujem da je tačna.

01. Оv Fire and the Void
02. Demigod
03. Moonspell Rites
04. Conquer All
05. The Thousand Plagues I Witness
06. Alas, Lord Is Upon Me
07. The Seed ov I
08. At the Left Hand ov God
09. Slaves Shall Serve
bis:
10. Chant for Eschaton 2000
11. 23 (The Youth Manifesto)
12. Lucifer

SYMPHONY X:

Bio mi je ovo prvi put da gledam ovaj jako dobri američki sastav. Svirali su nešto oko sat i deset minuta. Prvu polovinu set liste činile su stvari sa poslednjeg albuma benda Iconoclast što meni nije smetalo, naprotiv. Drago mi je da sam po prvi put čuo Russella Allena uživo, ali i Romea, „najpotcenjenijeg metal gitaristu”. Interesantno je i to da je u jednom obraćanju publici Allen rekao da su oni bez fanova ništa (upotrebio je reč shit). Ako on tako kaže nema razloga da mu ne verujemo… Generalno, jedan od najboljih utisaka na festivalu. Kao i posle Dream Theatera postao sam mnogo veći fan benda kada sam ih video uživo, nego što sam to pre bio. Jednostvano, osvajaju kvalitetom nastupa.

01. Icоnoclast
02. The End of Innocence
03. Dehumanized
04. Electric Messiah
05. When All is Lost
06. Inferno (Unleash The Fire)
07. Of Sins and Shadows
bis:
08. Eve Of Seduction
09. The Serpent's Kiss
10. Set the World on Fire (The Lie of Lies)

W.A.S.P :

Bio je ovo peti nastup heavy metal legende pred bugarskom publikom. Set lista identična onoj koju je većina prisutnih videla i čula 2010-te u hali Festivalna. Scenografija donekle izmenjena jer je bila prilagodjena za ono što tek sledi, a to je turneja povodom 30 godina benda koja kreće na jesen. Naravno, veoma sam zadovoljan izborom pesama. Dve najbolje pesme sa poslednje albuma Babylon i 12 pesama koje su obeležile karijeru benda (doduše, neke u skraćenoj verziji). Na početku je zvuk bio nešto lošiji ali se posle stabilizovao. Bleki se pomalo štedeo na vokalima, što ne čudi s obzirom da skoro neprekidno sviraju već dve godine. I na kraju, potpuno čudno zvuči činjenica da je W.A.S.P, poznat po veoma kratkim nastupima, čak i na sopstvenim turnejama, na bini proveo više od ostalih bendova na festivalu. Ovo mi je peti put da gledam W.A.S.P. Imam neki osećaj da će šesti biti najbolji...

01. Оn Your Knees
02. The Real Me
03. L.O.V.E. Machine
04. Crazy
05. Wild Child
06. Hellion / I Don't Need No Doctor / Scream Until You Like It
07. Babylon's Burning
08. The Idol
09. I Wanna Be Somebody
bis:
10. Chainsaw Charlie (Murders in the New Morgue)
11. Heaven's Hung in Black
12. Blind in Texas

DRUGI DAN:

SOULFLY:

Za razliku od dobrog dela ljubitelja čvršćeg zvuka u Srbiji, do sada nisam imao priliku da vidim Maxa i njegov bend. Nisam neki ljubitelj te vrste metala, pa sam nastup propratio samo delimično. Najbolje je bilo za vreme mixa Arise i Dead Embryonic Cells, doduše skraćenih i bez paklene solaže iz prvopomenute. Objektivne primedbe na Maxov način pevanja od strane velikog broja fanova stoji, ali to nije mnogo smetalo i Soulfly je imao jedan od najboljih prijema kod publike oba dana festivala. Ukupno oko sat vremena svirke.

--- Intro: Resistance
01. Wоrld Scum
02. Blood, Fire War, Hate
03. Refuse/Resist (SEPULTURA cover)
04. Prophecy
05. Back to the Primitive
06. Seek 'N Strike
07. Intervention / Iron Man (BLACK SABBATH cover, deo)
08. Porrada / Walk (PANTERA cover, deo)
09. Arise / Dead Embryonic Cells (SEPULTURA covers)
10. Troops of Doom (SEPULTURA cover)
11. Attitude (SEPULTURA cover)
12. Roots Bloody Roots (SEPULTURA cover)
13. Jumpdafuckup / Eye for an Eye

ANNIHILATOR :

Bez ikakve sumnje bend kome sam se najviše radovao na ovom festivalu. Nakon dugih 20 godina čekanja prvi put sam Jeffa i kompaniju gledao u Kavarni 2010.godine. Sjajni utisci sa tadašnjeg nastupa duboko su mi urezani u sećanje. Očekivao sam nešto slično i u Sofiji. Set lista je bila duža za čak tri pesme, a i poprilično izmenjena. Naravno, najviše sam uživo na četiri velika hita: King of the Kill, Set the World on Fire, The Fun Palace i himnu svih himni ALISON HELL !!! Ova poslednja je jedina pesma uz koju sam plakao oba puta kada sam je čuo uživo. Jeff i Dave ponovo dosta dobro funkcionišu, i na gitarima i na vokalu (ovaj drugi doduše malo promukao). Ukupno sat i šesnaest minuta. Posle nastupa jedno deset minuta ostao sam bez reči. I to nešto govori…

01. Аmbush
02. King of the Kill
03. Betrayed
04. Ultra-Motion
05. Set the World on Fire
06. W.T.Y.D.
07. Burns Like a Buzzsaw Blade
08. Phantasmagoria
09. Stonewall
10. I Am in Command
11. The Trend
12. The Fun Palace
13. Shallow Grave
14. Crystal Ann /Alison Hell

SLAYER:

Heavy metal veterani imali su možda i najbolji nastup na festivalu. Beskompromisna svirka koja je sadržala vrlo dobar izbor najboljih pesama iz njihove karijere, uz donekle razuman broj pesama sa poslednjeg albuma. Tom Araya zbog problema sa ledjima nije pokretljiv kao nekada, ali to ne umanjuje kvalitet i energiju koju bend i u okrnjenom sastavu (bez Hannemana) emituje sa bine. Žestoka svirka bez mnogo najava i komunikacije sa publikom. Na kraju samo sat i sedam minuta. I malo i mnogo. Ostaje žal bar za Seasons in Abyss ali biće prilike. Slayer sam gledao tri puta, ovde mi je bilo najbolje.

01. World Painted Blood

02.  Psychopaty Red

03. War Ensable

04. Die by the Sword

05. Chemical Warfare

06. Hate Worldwide

07. Postmortem

08. Spirit in Black

09. Mandatory Suicide

10. Altar of Sacrifice

11. Jesus Saves

12. Dead Skin Mask

13. Snuff

14. Angel of Death

15. South of Heaven

16.Raining Blood

Zaključak: Veoma dobar festival sa odredjenim manjkavostima u organizaciji. S obzirom da je ovo prvi put da se organizuje, to se može i razumeti. Nadam se da ćemo se ponovo družiti sledeće godine sa, ako ne boljim, ono barem sa grupama na ovogodišnjem nivou.

S obzirom da nisam zadovoljan kvalitetom fotografija koje sam napravio postavljam jedan bugarski link sa festivala:

http://www.dnevnik.bg/bigpicture/2012/06/04/1839509_loud_festival_2012/