DAME IMAJU
PREDNOST!
UVODNE NAPOMENE: Holandska Epica mi sigurno nije u vrhu ali cenim njihov rad. Gledao sam ih u
Kavarni 2010 i bio sam pozitivno iznenadjen kako zvuče uživo. Simone Simons je,
bez sumnje, jedna od najlepših dama heavy metala, ali mi se nikad nije posebno
svidjala boja njenog glasa. Naravno,
njene vokalne kvalitete ne treba dovoditi u pitanje... S druge strane nemački bend Xandria mi je u poslednje vreme jedan od omiljenih. Dolaskom odlične
Manuele Kraller na mesto pevačice i izdavanjem veoma kvalitetnog Neverworld’s End bend je u potpunosti na
tragu Nightwisha iz gothic faze
(1997-2001) što je za mene veliki plus. Pomenuti album mi je najdraže izdanje u
tekućoj godini. Iako samo tri dana od povratka sa Judas Priesta iz Bratislave sa nestrpljenjem sam ponovo krenuo na put...
KONCERTNI PROSTOR: Klub 202 u Budimu (bivši Wigwam)
nalazi se nekih 7 km od centra grada i više godina je mesto održavanja heavy
metal koncerata (neki naši stariji fanovi ga znaju još iz devedesetih). U njemu
smo gledali Accept prošle godine i
mogu da kažem da imam pozitivne utiske o prostoru. Ono što je bitno napomenuti
je činjenica da je bina oko 1,5 metara iznad podijuma gde stoji publika što
omogućava odličan pregled bez obzira gde se nalazite. Pivo je bilo oko 200 a
garderoba svega 40 dinara.
PREGRUPA: Kao zagrevanje nastupili su mladi Nemci Voices of Destiny, takodje sa ženskim
vokalom. Zvučali su sasvim solidno, a zanimljivo je da je growl vokale pevao klavijaturista. S druge strane bubnjar je
delovao kao da ga je neko puškom naterao da svira... Bend je svirao nekih 25-26 minuta uz veoma
mlak prijem kod madjarske publike. Ovako nešto desilo se i prošle godine za vreme nastupa veoma dobrih klinaca
iz Steelwinga. To me je donekle zabrinulo i pitao sam se šta nas čeka
u nastavku.
XANDRIA: Tačno u 20:11, koji minut pre najavljenog,
krenuo je nastup grupe koja je za mene bila zvezda večeri. Ovo mi je možda prvi
koncert u životu gde sam se više radovao predgrupi nego headlinerima. Da
je Xandria još uvek objektivno mali
bend govori činjenica da su članovi benda sami štimovali svoje instrumente na
bini. Čak smo i na momente čuli
opersko raspevavanje gospodjice Kraller. Priceless!
Svirka je počela prvim singlom sa novog albuma Valentine. Manuela u sjajnoj formi bez obzira na višak kilograma
koje je izgleda napravila u poslednjih nekoliko meseci. Moram da kažem da
nikada do sad nisam video ovakvu promenu raspoloženja publike od početka do
kraja nastupa jednog benda. Tokom prve pesme bilo je prilično tiho. Pomislio
sam da ima nas oko 5-6 poštovalaca benda. A onda se vrlo brzo sve pretvorilo u pravu
uzavrelu atmosferu sa metal koncerta. Do kraja praktično su svi oduševljeno skandirali i pozdravljali bend. Set
lista, s obzirom na vreme koje su imali na raspolaganju, bila je skoro potpuno
po mom ukusu. Čak šest pesama sa novog (što je tačno pola albuma) uz dva
starija hita Ravenheart i India. Ukupno 43 minuta. Vredno da zbog
toga prevalim više od 400 kilometara... Na kraju kao šlag na tortu usledilo je
slikanje sa Manuelom i kratak razgovor sa njom i šefom benda Markom (gitara i
klavijature). Bili su zadovoljni činjenicom da sam zbog njih potegao čak iz
Srbije. Nadam se da je ovo početak jednog velikog prijateljstva...
EPICA: Nešto pre 21:30 krenuo je malo duži intro
koji se pretvorio u stvar sa novog albuma Monopoly
on Truth. Bend ove godine slavi tek deset godina postojanja ali se čini kao
da su već dugo na sceni. Tome doprinosi činjenica da su veoma aktivni i da
mnogo sviraju. Sa Madjarima se već dobro znaju, pa su i svoj živi album snimali
u Miškolcu (2009). Ovaj nastup je predvidjen kao promocija novog Requiem for the Indefferent, pa stoga ne
čudi što su sa njega svirali čak 5 pesama. Inače, broj od samo 13 pesama koliko su izveli može
da zavara. Radi se o pesmama sa značajnom dužinom, i ceo nastup je trajao sasvim
korektnih sat i 45 minuta. Bend pleni pozitivnom energijom, a prednjače
gitaristi Mark i Isaac koji obojica pevaju growl
vokale (ili grunts&screams
kako oni navode). Tokom nastupa (pre Sancta
Terra) dele salu na dva dela i sprovode takmičenje čiji deo je glasniji. Po
običaju pobedjuje Isaacov deo (ne treba ni da pominjem da sam ja opet bio na
gubitničkoj strani, kao i na W.A.S.P.u). Atmosfera je bila na zavidnom nivou (prisutno
oko 500-600 ljudi). Onaj strah od slabog prijema publike koji sam imao za vreme
nastupa Voices of Destiny već je
nestao tokom Xandrie, tako da je za Epicu sve bilo na svom mestu. Moram
napomenuti da je tokom svirke svakog od bendova na prvoj pesmi zvuk bio nešto
lošiji, da bi kasnije bio onakav kakav se očekivao. Simone veoma dobra, ne samo
vizuelno, nego i vokalno, kao i ceo bend. Ovaj koncert ostaće mi u sećanju iz
zbog velikog broja dobrih fotografija koje sam napravio. Da čuvaju vatru do
nekog sledećeg susreta...
Set liste:
Xandria:
1. Valentine
2. Blood on My
Hands
3. Euphoria
4. Cursed
5. Forevermore
6. The Lost Esylium
7. Ravenheart
8. India
Epica:
Intro, Karma
1. Monopoly on Truth
2. Sensorium
3. Deter the Tyrant
4. Serenade of Self-Destruction
5. Sancta Terra
6. Delirium
7. Blank Infinity
8. The Obsessive Devotion
9. Storm the Sorrow
10. The Phantom Agony
bis
11. Cry for the Moon
12. Unleashed
13. Consign to Oblivion
Нема коментара:
Постави коментар