O
FESTIVALU: Bio je ovo
trinaesti Masters of Rock koji se tradicionalno održava u Vizovicama kod Zlina
na samom istoku Češke. Na festivalu sam prvi put bio 2012. godine kada sam
ostao dva dana (drugi i treći). Ovoga puta bio sam sva četiri i ispratio veći deo
muzičkog programa na glavnoj bini nazvanoj po preminuloj legendi heavy metal
muzike Ronnie James Dio. Po nekim informacijama u Vizovicama se okupilo oko
30.000 ljudi a program koji se standardno bazirao na heavy/power zvuku ove
godine je bio raznovrsniji nego ranije. Više od četrdeset bendova samo u
glavnom programu plus sporedna bina na kojoj su nastupali domaći sastavi. Kada
se preračuna da je za sve to trebalo izdvojiti nekih desetak evra po danu ovaj
festival gledajući odnos cene i kvaliteta nema premca u Evropi. Zanimljivo je
napomenuti da je ove godine vreme bilo znatno hladnije nego inače. Pogotovo
prve večeri kada je temperatura oko ponoći bila nekih 5 stepeni. Zaista
neverovatno kada znamo da je prethodnog dana kada smo krenuli iz Beograda bilo
zabeleženo čak 37.
THE
GENTLE STORM: Sa velikim zadovoljstvom i nestrpljenjem čekao sam da vidim uživo
zaista sjajan projekat Arjena Lucassena i Anekke van Giersbergen pod nazivom
The Gentle Storm. Sam album mi je jedan od najboljih ostvarenja ove godine i za
svaku je preporuku. Iako smo znali da Arjena nećemo videti u Češkoj ostatak
benda predvodjen odličnom Anekke je ostavio vrlo pozitivan utisak. Solo gitaru
svirala je ,,mali zvrk" Merel Bechtold koju smo imali prilike da vidimo
zimus u Budimpešti kao gitaristkinju Delain, dok je drugi vokal bila simpatična
Marcela Bovio iz Stream of Passion. Ukupno šest pesama sa istoimenog prvenca uz
jos nekoliko obrada što Ayreona, što The Gathering, sadašnjih i bivših bendova
vodećeg dvojca. Iako je termin od 17:30 bio prilično nepovoljan, videli smo
prilično dobro interesovanje i prijem kod publike. Ukupno sat i deset minuta. Iako
na samom početku za mene jedan od najbitnijih momenata festivala. Zamiljivo je da
su su se tokom nastupa u pozadini bine pojavile i Sharon den Adel i nova
pevačica Xandrije Dianne van Giersbergen (nije u srodstvu sa Anekke). Holandska
solidarnost na delu!
01.
Endless Sea
02.
Heart of
Amsterdam
03.
Brightest
Light
04.
The Storm
05.
Eléanor (The
Gathering cover)
06.
New Horizons
07.
Valley of
the Queens (Ayreon cover)
08.
Isis and
Osiris (Ayreon cover)
09.
Fallout
(Devin Townsend Project cover)
10.
Strange
Machines (The Gathering cover)
11.
Shores of
India
KAMELOT:
Moj prvi susret sa ovim bendom bio je 2010. godine na Sziget festivalu. To je,
kao što će se kasnije ispostaviti, bio jedan od poslednjih nastupa Roya Khana
kao vokala Kamelota. Novi frontman Tommy Karevik pristojno je odradio posao i
posle dva studijska albuma učvrstio svoje mesto u bendu. I on je podsetio da mu
je jedan od prvih nastupa bio upravo onaj pre tri godine na Masters of Rocku. Za
njegov čudan stajling čuh izraz fancy
metal. Oko sat i dvadeset minuta svirke. Meni, naravno, najbolje na
hitovima Karma i Forever, koje je i većina publike zadovoljno prihvatila.
01.
Rule the
World
02.
Torn
03.
The Great
Pandemonium
04.
Veil of
Elysium
05.
Karma
06.
Revolution
07.
Center of
the Universe
08.
When the
Lights are Down
09.
Insomnia
10.
Ghost Opera
11.
Forever
bis:
12.
Sacrimony
(Angel of Afterlife)
13.
March of
Mephisto
U.D.O: Jedan od najenergičnijih
nastupa na ovogodišnjem festivalu bio je svakako nastup Uda Dirkschneidera i
njegovog benda. Ukupno 17 pesama i sat i po beskompromisne svirke. Bez mnogo
priče samo heavy metal i numera za numerom. Prilično šarenolika set lista gde
je svirano više pesama koje dugo nisu izvodjene. Neke od njih bile su iznenadjenje
i za mene (Blitz of Lightning, Metal Eater). Sa novog albuma Decadent
očekivano je izvedeno najviše pesama, četiri. U skladu sa praksom u poslednje
dve godine pesme iz Accept perioda ostavljene su na bis što je samo dodatno
popravilo utisak. Od tri pogledana nastupa U.D.O ovaj mi je zbog izbora pesama
bio najslabiji ali definitivno medju najboljima na festivalu. To dovoljno
govori o energiji koju U.D.O emituje na svojim nastupima.
01.
Speeder
02.
Blitz of
Lightning
03.
King of Mean
04.
Decadent
05.
Black Widow
06.
Never Cross
My Way
07.
They Want
War
08.
Animal House
09.
Man and
Machine
10.
Faceless
World
11.
Pain
12.
Untouchable
13.
Metal
Machine
14.
Metal Eater
bis:
15. Metal Heart (Accept pesma)
16.
Fast as a
Shark (Accept pesma)
17.
Balls to the
Wall(Accept pesma)
WITHIN TEMPTATION: Po prvi put u životu imao
sam prilike da vidim ove popularne Holandjane. Album iz 2011. The Unforgiven
ostavio mi je jako dobar utisak iako sam muziku sa njega formulisao kao pop
metal. Na početku odmah moram reći da je bend opravdao status zvezde večeri i
drugog benda na festivalu. To se pre svega može reći za nastup i spektakularnu
binu i scenografiju. Čak tri video bima na kojima su se emitovali spotovi
pesama koje su izvodjenje, kao i ostali prigodan sadržaj. Zanimljivo je da se
bend nije odlučio da izvodi vokalne deonice gostujućih pevača već su one
puštane sa matrice. Tako smo već u prvoj pesmi Paradise (What About Us?) mogli da čujemo Tarjin glas i da je u
isto vreme vidimo na video bimu. Harizmatična Sharon pokazala je svoj
specifičan stil nastupa iako je zbog hladnoce morala ponovo da obuče ogrtač.
Zaista netipična scena za sredinu jula. Mislim da je teško naći majku troje
dece koja u isto vreme dobro peva i odlično izgleda. Nisam veliki fan ovog
benda ali sam zadovoljan set listom, kao i kompletnim nastupom. Na kraju tačno
sat i po, što je bilo predvidjeno vreme za headlinere
sva četiri dana.
01.
Paradise
(What About Us?)
02.
Faster
03.
In the
Middle of the Night
04.
Fire and Ice
05.
Our Solemn
Hour
06.
Stand My
Ground
07.
The Cross
08.
Dangerous
09.
And We Run
10.
Summertime
Sadness (Lana Del Rey cover)
11.
Iron
12.
The Heart of
Everything
13.
What Have
You Done
14.
Ice Queen
bis:
15.
Sinéad
(accoustic)
16.
Covered By
Roses
17.
Mother Earth
HAMMERFALL:
Po četvrti put sam gledao Švedjane za koje mogu da kažem da ih pratim od prvog
albuma izdatog još daleke 1997. godine. Definitivno za mene najznačajniji bend
drugog dana. Na raspolaganju su imali sat i petnaest koji su popunili mešavinom
starih hitova i novijih pesama. Ovaj nastup mi je donekle vratio nadu u sam
bend posle razočorenja koje sam ranije doživeo njihovim prečestim ponavljanjem,
što se pre svega odnosi na kontakt Joacima Cansa sa publikom, njegovim istim
frazama i najavama. Verovatno je tome doprinelo i nekoliko godina pauze od
poslednjeg puta koji sam gledao (Beograd, 2011). Možda očekivano vrhunac
doživljaja bio mi je na samoj pesmi Hammerfall
koja je jedina izvedena sa prvenca Glory
to the Brave.
01.
Hector's
Hymn
02.
Any Means
Necessary
03.
Renegade
04.
B.Y.H.
05.
Blood Bound
06.
Let the
Hammer Fall
07.
Live Life
Loud
08.
400 Meter
Medley
09.
Threshold
10.
Last Man
Standing
11.
HammerFall
bis:
12.
Bushido
13.
Hearts on
Fire
DELAIN:
Simpatične Holandjane gledam treći put uživo ali je ovaj nastup imao svoje
specifičnosti. Sve je krenulo jako amaterski, od članova benda koji sami
nameštaju svoje instrumente na bini do prilično lošeg zvuka u prvom delu
svirke. Ipak, sve je ,,peglano" pozitivnom energijom pevačice Charlotte i
njenom konstantnom animacijom publike. Za nešto manje od sat bend je uspeo da
izvede 11 pesama, od kojih sam po prvi put čuo i dugo očekivanu Stardust sa poslednjeg albuma. The Gathering je izveden bez Marca
Hietale a nastup je standardno završen sa We
are the Others. Charlotte nešto konzervativnije obučena nego običnom bila
je zvezda nastupa a deo energije uspela je da prenese na publiku.
01.
Mother
Machine
02.
Get the
Devil Out of Me
03.
Army of
Dolls
04.
Stardust
05.
Pristine
06.
Sleepwalkers
Dream
07.
The Tragedy
of the Commons
08.
Stay Forever
09.
Not Enough
10.
The
Gathering
11.
We Are the
Others
POWERWOLF:
Vukovi su Masters of Rock izabrali kao mesto za snimanje svog dvd izdanja i od
organizatora su dobili glavni termin trećeg dana. Pored najvećih hitova iz
dosadašnjeg dela karijere ovaj koncert obuhvatao je i premijerno izvodjenje
nekoliko pesama sa novog albuma Blessed&Possessed. I baš kad je trebalo da
se izvede naslovna numera došlo je do nesvakidašnjeg problema. Pesma je
prekinuta jako brzo jer bubnjar nije znao šta i kako da svira. U prvom trenutku
ostali članovi benda bili su iznenadjeni i mislili su da se radi o trenutnom
propustu. Posle kratkotrajnih konsultacija bilo je jasno da pomenuti pesmu
nećemo čuti. Da li će taj momenat biti izbačen iz budućeg dvdija ostaje da se
vidi. Možda i zbog toga ukupan nastup trajao je svega sat i dvadeset pet
minuta. Bez obzira na pomenuto Powerwolf je dokazao da je bend na vrhuncu
popularnosti i da ima fanove širom Evrope. Pevač sa umetničkim imenom Attila
Dorn nije bio dovoljno glasan za moj ukus (što je više problem ozvučenja) ali
je još jednom pokazao svoje vokalne i frontmenske sposobnosti. Na kraju je
publika u kolektivnoj ispovesti priznala da je posednuta heavy metalom. Sigurno
je da ovaj jedinstven imidž ima svoje prednosti ali pitanje je kako će se bend
snaći u budućnosti zbog ograničenosti tematike kojom se bave.
01.
Sanctified
With Dynamite
02.
Coleus
Sanctus
03.
Army of the
Night
04.
Amen &
Attack
05.
Resurrection
by Erection
06.
Armata
Strigoi (prvi put izvedena uživo)
07.
Sacred &
Wild
08.
All We Need
Is Blood
09.
Drum Solo
10.
Kreuzfeuer
11.
Werewolves
of Armenia
12.
Blessed &
Possessed (prekinuta jer bubnjar nije znao pesmu)
13.
We Drink
Your Blood
14.
Lupus Dei
bis:
15.
Raise Your
Fist, Evangelist
16.
In the Name
of God (Deus Vult)
ARKONA:
Po prvi put sam imao zadovoljstvo da vidim ruski metal sastav koji je na prošlom albumu posvetio pesmu mojoj otadžbini. Moram priznati da sam od početka koncerta
čekao taj momenat. I onda kao četvrtu pesmu Maša je najavila: SERBIA!!! Naježih se. Mlada Ruskinja
imala je veoma energičan nastup, pevala je i growl tehnikom po potrebi. Ostavila je zaista pozitivan utisak. Generalno,
atmosfera je bila jako dobra a publika je imala svoj šou. Trčali su i skakali u
jednom velikom krugu. To je posebno bilo izraženo na Stenka na stenku. Malo je metal bendova koji pevaju na svom
maternjem jeziku (a da nije engleski) i da su popularni širom Evrope. Svirali su više od sat vremena. Tačnu set
listu ne znam ali navodim pesme koje su svirane bez pravog redosleda. Sa
nestrpljenjem čekam 27. oktobar kada će Arkona biti gost Beograda kao predgrupa
finskim folk metal divovima iz Korpiklaanija.
Yav'
Goi, Rode,
Goi
Serbia
Zakliatie
Na strazhe
novyh let
Slavsya Rus!
Stenka na
stenku
Yarilo
SONATA
ARCTICA: Posle skoro šest godina bio sam ponovo u prilici da pogledam Tonija
Kakka i Sonatu Arcticu. Nastup u Češkoj
bio je jedan od onih na kome je bend svirao svoj ceo prvi album Ecliptica izdat 1999. godine. Osim vrlo
dobrog prvenca publika u Vizovicama imala je mogućnost da čuje još samo Don’t Say a Word na otvaranju i The Wolwes Die Young sa poslednjeg
albuma na kraju. Nastup je trajao nešto malo preko sat i deset minuta. Moj
vrhunac očekivano je bio na vezivanju Replica,
Kingdom for a Heart i himne FullMoon. Tony se prisetio kako je prvi
put na Masters of Rocku bilo neko nevreme pa su FullMoon faktički izveli bez muzike. Prijatan nastup Sonate kao
uvertira u veliko finale koje će uslediti.
01.
Don't Say a
Word
02.
Blank File
03.
My Land
04.
8th
Commandment
05.
Replica
06.
Kingdom for
a Heart
07.
FullMoon
08.
Letter to
Dana
09.
UnOpened
10.
Picturing
the Past
11.
Destruction
Preventer
12.
The Wolves
Die Young
13.
Vodka
GAMMA
RAY: Peti put sam pogledao jedan od mojih najomiljenijih bendova. Heavy metal
ikonu Kai Hansena sedmi jer sam ga gledao i sa drugim bendovima (Avantasia,
Unisonic). Iako kraći nego što sam se
nadao i sa manje pesama, i ovaj nastup Gamma Ray ostaće mi urezan u sećanje. Zvuk
mi je po prvi put na festivalu delovao savršen (dok nisam čuo da mikrofoni za
pozadinske vokale jedva čuju). Set lista sigurno je mogla da bude bolja ali za
mene teško da bilo kakav izbor GR pesama može da bude loš. Kada su vezane Rebellion in a Dreamland (nepotpuna) i Land of the Free ja sam zaplakao.
Jednostavno, nepostoji album koji mi više znači od tog remek-dela izdatog pre
tačno 20 godina. I veliko je pitanje da li će postojati. Definitvno nastup koji
na celom festivalu od mene izvukao najsnažnije emocije. U interakciji sa publikom
I Want Out i Somewhere Out in Space trajale su duže nego što bih ja želeo ali
kao što rekoh sa Kaijem, Dirkom, Henjom nema promašaja. Ni povampirenje „veštačkog
hita” Fight nije mi smetalo,
naprotiv. Veliko je zadovoljstvo što će moj sledeći susret sa bendom biti na
jesen u Budimpešti i to na specijalnoj turneji kojom se obeležava 25 godina
postojanja benda. Jedan je Kai, jedan je
Gamma Ray!
01.
Avalon
02.
Hellbent
03.
Heaven Can
Wait
04.
Fight
05.
Master of
Confusion
06.
Empathy
07.
I Want Out
(Helloween pesma)
08.
Rebellion in
Dreamland
09.
Land of the
Free
10.
Somewhere
Out in Space
bis:
11.
Send Me a
Sign
NIGHTWISH:
A onda je došlo vreme da se festival
zatvori. Došlo je vreme za glavne zvezde, za bend čiji je poster na zvaničnim
plakatima Masters of Rocka. Ovo je inače treći put je Nightwish glavni bend
ovog festivala nakon 2009 i 2012. Dakle,
kao da je formirana tradicija da se to dešava na svake tri godine. U odnosu na
prethodni nastup kada sam ih takodje gledao nov je album Endless Forms Most Beautiful, nov je bubnjar, Kai Hahto koji menja
privremeno odsutnog Jukku i nova je pevačica. I to kakva! Gospodjica Floor
Jansen predstavila se češkoj publici pre dve godine u Liberecu ali je je sada
prvi put pevala pesme sa albuma na kojem je ona učestvovala. Kada se pojavila
na bini, iako sam je gledao pre samo dvadesetak dana u Slovačkoj, meni je
delovala kao da ima tri metra. Da li je u medjuvremenu porasla ili je samo u
pitanju optička varka... Koliko je stvarno visoka imao sam prilike da se uverim
samo par sati ranije na meet&greet kada sam je video „u dva-tri metra” što
bi rekao Palma. Stvarno impozantna, višlja od svih ostalih kolega u bendu
kojima visina ne manjka. Izuzimajući Empua, naravno. Elem, u odnosu na Slovačku
na Mastersu dobili smo festivalsku set listu jer se bend, iako glavni, morao
uklopiti u predvidjenih sat i po. Umesto Wishmastera
ubačena je She is my Sin dok smo
ostali bez Ever Dream, 7 Days to the Wolves i naslovne Endless Forms Most Beautiful. Šteta,
sigurno, ali to ne umanjuje doživljaj gledanja Nightwisha uživo. Iako se na
momente primetila tronedeljna pauza (ispadanje Kaia na Amaranth) bend je delovao skladno i moćno. Pirotehnika je bila
sadržajnija u odnosu na Slovačku ali je na bis nije bilo što sigurno nije bilo tako
planirano. Kao propust organizatora navodim nestanak video bima na Elanu koji je trajao par pesama. To se
sigurno nije dopalo ljudima stotinama metara od bine. A takvih je bilo mnogo.
Tokom nastupa NW očekivano je zabeležena najveća gužva, gde su i svi prolazi
pored štandova bili zakrčeni. Ja sam odlučio da ovaj nastup pogledam sa veće
udaljenosti da mi niko ne bi „upadao u kadar”. Ta odluka pokazala se dobrom jer
sam „najveći show na svetu” mogao pogledati bez guranja i nerviranja. Koji
minut posle ponoći nastup je završen standardnom Last Ride of the Day i oduševljenje zadovoljne publike. Do sledećeg
jula.
01.
Shudder
Before the Beautiful
02.
Yours Is an
Empty Hope
03.
Amaranth
04.
She Is My Sin
05.
My Walden
06.
Élan
07.
Weak Fantasy
08.
Storytime
09.
I Want My
Tears Back
10.
Stargazers
11.
Sleeping Sun
12.
The Greatest
Show on Earth
bis:
13.
Ghost Love
Score
14.
Last Ride of
the Day
OSTALI:
Od drugih bendova pogledao sam praktično cele nastupe: Krokus, Gothard, The Exploited,
Voodoo Circle i delove nastupa Black Label Society i Legion of the Damned. Neke
bendove koje sam želeo da vidim nisam uspeo zbog satnice njihovog nastupa kao
npr. Anvil, Bloodbound, Turbo. Najveći žal ostaje za Xandrijom ali zbog
kašnjenja voza iz Beograda koji je poremetio prvobitni plan to nije bilo
izvodljivo.
ZAKLJUČNA
RAZMATRANJA: Masters of
Rock je jedan od najvažnijih heavy metal festivala današnjice sa već zavidnom
istorijom. Publika dolazi iz svih delova Evrope i veoma je raspoložena. Može se
reći i da ih je sve više i više. I ove godine nosim pozitivne utiske i
preporučujem ovaj festival svim pravim heavy metal fanovima koji su, naravno, u
mogućnosti da ga posete. Iskreno verujem da neće zažaliti.
